Број:936/26
03.04.2026.године
З А П И С Н И К
са 40.-те седнице Управног одбора АК Чачак одржане 25.03.2026.године, у Чачку.
Присутни: Миодраг Алексић-Председник АК Чачак, Драгана Јанковић, Славковић Огњен, Милетић Марија, Цветић Снежан,а Деспотовић Слободан, Милутиновић Милијана, Танкосић Ибрахим, Милан Бургић, Самарџић Душан, Васиљевић Александар, Милош Вучићевић , Живановић Миле, Душан Дробњаковић, Караичић Никола
Одсутни: Боривоје Лачњевац, Матић Урош,
Председници ОА Трстеник, адв.Анита Антић Марјановић, ОА Чачак, адв.Иван Чвркић, ОА Горњи Милановац, адв.Душан Вујошевић, као и Председник Комисије за полагање адвокатскаог испита адв.Хајрудин Балтић.
Чланови УО АК Србије: председник АК Србије, Душан Братић и секретар УО АК Србије, Урош Тешмановић, Драган Јелић члан УО АКС из АК Чачак.
Отварајући седницу Председник АК Чачак, Миодраг Алексић, поздравио је председника АК Србије, Душана Братића, секретара УО АК Србије, Уроша Тешмановића, члана УО АКС из АК Чачак, Драгана Јелића, све присутне председника Одбора адвоката АК Чачак, присутне чланове УО АК Чачак и предложио да се уз дневни ред који су чланови УО АК Чачак примили уз позив за ову седницу, усвоји и допуна дневног реда коју је припремила Стручна служба, што су присутни једногласно прихватили, па за седницу имамо следећи:
Д Н Е В Н И Р Е Д
1.Усвајање записника са претходне седнице УО АК Чачак, одржане 25.02.2026.године, у Чачку ( у прилогу)
2.Усвајање Извештаја о употреби средстава АК Чачак, у периоду од 19.02.2026.године до 16.03.2026.године (у прилогу)
3.Одлучивање о захтевима за упис у Именик адвоката АК Чачак:
-Станимирка Константиновић, дипл.правник из Ивањице, са седиштем у Ивањици
(У прилогу биографије кандидата и записник са разговора са Комисијом за претходни поступак)
4.Одлучивање о захтевима за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак:
-Тијана Андрејић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Часлава Анђелковића из Крушевца
-Михаило Ђукић, дипл.правник из Чачка, на пракси код адв.Цане Ђукић из Чачка
-Петар Поповић, дипл.правник из Краљева, на пракси код адв.Миљана Лабовића из Краљева
-Катарина Мијатовић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Иване Петровић из Крушевца
-Анђела Миладиновић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Милене Живић из Крушевца
5.Одлучивање о захтевима за исплату накнаде за породиље:
-Ивана Цветковић, адв.из Краљева
6.Захтеви за исплату путних трошкова чланова органа и носилаца функција у органима АК Чачак
7.Извештај о приходима и расходима за 2025.годину ( биће прослеђен мејлом)
8.Упознавање са новоизабраним председником АК Србије, г-дином Душаном Братићем и секретаром УО АК Србије, г-дином Урошем Тешмановићем – разговор о актуелним питањима и проблемима са којима се у свом раду суочавају адвокати са подручја АК Чачак
9.Одлучивање о захтевима за упис у Именик адвоката АК Чачак:
-Маријана Ћирковић, дипл.правник из Крушевца, са седиштем У Крушевцу
10.Одлучивање о захтевима за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак:
-Нејра Чакара, дипл.правник из Новог Пазара на пракси код адв.Решата Чакаре из Новог Пазара
-Анђела Кркић, дипл.правник из Ћићевца, на пракси код адв.Биљане Илић из Варварина
-Анастасија Чоловић, дипл.правник из Новог Пазара, на пракси код адв.Владана Пантовића из Новог Пазара
-Марија Мраковић, дипл.правник из Чачка, на пракси код адв.Дејана Мраковића из Чачка
11.Одлучивање о захтеву Анђеле Пејић, адв.приправника из Бајине Баште, на пракси код адв.Михајла Марковића из Бајине Баште за промену статуса-прелазак из ИАПВ у ИАП, почев од 27.03.2026.године
12.Одлучивање о захтеву породице пок.адв.Милорада Бекчића из Крушевца, за исплату посмртнине
13.Одлучивање о захтеву Наташе Вукшић, адв.из Крушевца, за исплату накнаде за породиље
14.Информација о допису Другог Основног суда у вези поступања адв.Ненада Давидовића из Чачка
15.Одлучивање о донацији Правном факултету Универзитета у Београду поводом учешћа студената на такмичењу Monroe E. Price Media Moot Court Competition који се одржава на Универзитету у Оксфорду
16.Разно
Ад.1
Једногласно је усвојен записник са претходне седнице УО АК Чачак, одржане 25.02.2026.године, у Чачку.
Ад.2
Једногласно је усвојен Извештаја о употреби средстава АК Чачак, у периоду од 19.02.2026.године до 16.03.2026.године.
Ад.3 и Ад.9
Миодраг Алексић-Када је реч о одлучивању о захтевима за упис у Именик адвоката АК Чачак, имамо 2 кандидата , једног из основног дневног реда и једног из допуне, Ево Јелена ће прочитати податке о њима:
-Станимирка Константиновић, дипл.правник из Ивањице, са седиштем у Ивањици
-рођен/а 30.10.1960 .године у Дубрави, Ивањица
-завршио/ла Правни факултет Универзитета у Београду, дана 12.11.1983. године
-правосудни испит положио/ла у Београду, дана 24.12.1986.године
-адвокатски испит положио/ла пред Комисијом АК Чачак, дана 24.12.2025.године
-мишљење ОА-није стигло
-извод из КЕ-није осуђиван/а
-радио/ла: сада у пензии, раније радила коа инспектор рада
-пребивалиште:Лиса, Ивањица
-седиште канцеларије: Ивањица, Јаворска 16, по достављеном уговору о закупу са Оцокољић Перицом
Миодраг Алексић-Добро, ко је за то да се ова колегиница упише, плаћа пуну уписнину? Сви.Против?нема Уздржани? нема Констатује се да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ:о усвајању захтева Станимирке Константиновић, дипл.правник из Ивањице, за упис у Именик адвоката са седиштем у Ивањици
-Маријана Ћирковић, дипл.правник из Крушевца, са седиштем У Крушевцу
-рођен/а 15.05.1991 .године у Крушевцу
-завршио/ла Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, дана 21.09.2015. године
-правосудни испит положио/ла у Београду, дана 28.09.2018 .године
-адвокатски испит положио/ла пред Комисијом АК Чачак, дана 28.03.2019 .године
-мишљење ОА- нема сметњи за упис
-извод из КЕ-није осуђиван/а
-радио/ла- била адв.приправник, а од 2019.до 2023.године запослена у ВЈТ Крушевца на радном месту јавнотужилачки сарадник у звању „саветник“(пуна уписнина)
-пребивалиште:Крушевац, ул.Ђакона Авакума 29
-седиште канцеларије у Крушевцу, ул.Мајке Југовића, лок.бр.11
Миодраг Алексић-Добро, ко је за то да се ова колегиница упише, плаћа пуну уписнину? Сви.Против?нема Уздржани? нема Констатује се да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ:о усвајању захтева Маријане Ћирковић, дипл.правник из Крушевца, за упис у Именик адвоката са седиштем у Крушевцу.
Ад.4 и Ад.10
Миодраг Алексић-Сада имамо захтеве за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, објединићемо и оне из допуне. Јлелена ће прочитати податке о кандидатима:
-Тијана Андрејић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Часлава Анђелковића из Крушевца
-завршила Правни факултет Универзитета Унион-Никола Тесла у Београду ,новембру 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?10.Против?1 Уздржани?4.
Констатујем да је УО АК Чачак већином гласова донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев , Тијане Андрејић,дипл.правника из Крушевца за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Часлава Анђелковића из Крушевца.
-Михаило Ђукић, дипл.правник из Чачка, на пракси код адв.Цане Ђукић из Чачка
-завршио Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, у новембру 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Михаила Ђукића, дипл.правника из Чачка за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Цане Ђукић из Чачка
-Петар Поповић, дипл.правник из Краљева, на пракси код адв.Миљана Лабовића из Краљева
-завршио Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, у новембру 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Петра Поповића, дипл.правника из Краљева за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Миљана Лабовића из Краљева.
-Катарина Мијатовић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Иване Петровић из Крушевца
-завршила Правни факултет Универзитета Привредна академија у Новом Саду, у фебруару 2026.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?10.Против?1 Уздржани?4.
Констатујем да је УО АК Чачак већином гласова донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Катарине Мијатовић, дипл.правника из Крушевца за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Иване Петровић из Крушевца.
-Анђела Миладиновић, дипл.правник из Крушевца, на пракси код адв.Милене Живић из Крушевца
-завршила Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, у јулу 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Анђеле Миладиновић , дипл.правника из Крушевца за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Милене Живић из Крушевца.
-Нејра Чакара, дипл.правник из Новог Пазара на пракси код адв.Решата Чакаре из Новог Пазара
-завршила Правни факултет Универзитета у Новом Пазару, у јулу 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Нејре Чакара, дипл.правника из Новог Пазара за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Решата Чакаре из Новог Пазара.
-Анђела Кркић, дипл.правник из Ћићевца, на пракси код адв.Биљане Илић из Варварина
-завршила Правни факултет Универзитета у Нишу, у јануару 2026.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Анђеле Кркић, дипл.правника из Ћићевца за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Биљане Илић из Варварина
–Анастасија Чоловић, дипл.правник из Новог Пазара, на пракси код адв.Владана Пантовића из Новог Пазара
-завршила Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, у фебруару 2026.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?Сви.Против?нема Уздржани?нема.
Констатујем да је УО АК Чачак једногласно донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Анастасије Чоловић, дипл.правника из новог Пазара за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Владана Пантовића из Новог Пазара.
-Марија Мраковић, дипл.правник из Чачка, на пракси код адв.Дејана Мраковића из Чачка
-завршила Правни факултет Универзитета Унион у Београду, у децембру 2025.године, испуњава све услове у погледу документације, и принципал испуњава услове у погледу година стажа и броја приправника.
Миодраг Алексић- Добро да гласамо.Ко је за?10.Против?1. Уздржани? 4.
Констатујем да је УО АК Чачак већином гласова донео ОДЛУКУ: којом је усвојен захтев Марије Мраковић, дипл.правника из Чачка за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АК Чачак, на пракси код адв.Дејана Мраковића из Чачка.
Ад.5
Једногласно је усвојен захтев за исплату накнаде за породиље, у износу од 100.00,00 динара за:
-Ивана Цветковић, адв.из Краљева
Ад.6
Једногласно су усвојени захтеви за исплату путних трошкова чланова органа и носилаца функција у органима АК Чачак:
1.
Дисциплинском тужиоцу АК Чачак и судијама Дисциплинског суда АК Чачак, за долазак у Чачак, дана 02.03.2026.године, ради учешћа у заказаним дисциплинским претресима:
-Бранко Секулић, , адв.из Пријепоља у износу од 18.900,00 динара (150км x 2 x 63,00 дин/км)
-Милица Радивојевић, адв.из Ивањице, у износу од 6.300,00 динара (50 км x 2 x 63,00 дин/км)
-Борис Васојевић, адв.из Пријепоља у износу од 18.900,00 динара (150км x 2 x 63,00 дин/км)
2.
Члановима Комисије за адвокатски испит, за далазак у Чачак, дана 25.03.2026.године, на заказани испит:
-Балтић Хајрудин, адв.из Пријепоља, у износу од 18.900,00 динара (150км x 2 x 63,00
Ад.7
Одлуком присутних чланова УО АК Чачак анализа Извештаја о приходима и расходима за 2025.годину одложена је за наредну седницу УО АК Чачак.
Ад.8
Миодраг Алексић-Сада значајна тачка дневног реда зато што имамо прилику да разговарамо са новоизабраним председником АК Србије, г-дином Душаном Братићем и секретаром УО АК Србије, г-дином Урошем Тешмановићемо актуелним питањима и проблемима са којима се у свом раду суочавају адвокати са подручја АК Чачак.Позивам колегу Братића да он узме реч и д апрактично он буде модератор ове тачке дневног реда.
Душан Братић-Поштоване колегинице и колеге још једном се захваљујем што сте нас овде примили и угостили.Колега Ибрахим Танкосић ме питао да ли сте ви прва Комора коју посећујемо након ступања на функцију, ја сам му одговорио да јесте и да постоје разлози за то који су у проифесионално-емотивној равни, ја сам већ скоро пет година члан УО АК Србије, и за то време имао сам уплив и сазнања како која Комора ради, а имао сам и непосредан контакт са колегама из Ваше коморе и са вашим председником, и на томе бих се зауставио, јер ће чути други…Шта је наша идеја? Идеја је да би, без обзира што би требало и што можда јесте тако, да органи АКС имају сублимирано који су то проблеми адвокатуре тренутно, дакле да без обзира на то, у непосредном контакту са свим колегама, по појединим Одборима или заједницама, поразговарамо и да непосредно чујемо од колега шта је то што су витални проблеми адвокатуре као организације, наши унутрашњи проблеми и шта су то витални проблеми адвокатуре као професије, што би да кажемо тако и сублимирало одговоре на питање нашег материјалног положаја и нашег положаја у правном систему и да на бази таквог разговора та сазнања проверимо, допунимо и да у неком периоду који је пред нама, да органи АКС и председници Комора у саставу, да заједнички определимо којим правцем треба најпре, што хитније кренути у немери да се то стање што пре колико толико поправи. Тачно је да је за такав један разговор, за једну такву анализу, би било најпримереније да смо ми из АКС , однсно ја, определили једну другачију методологију, тј.да је другачије припремљен овакав један сусрет, јер за тако озбиљне разговоре треба и озбиљна припрема-не носе све то људи у својим мислима и у својој глави, проблеми су бројни, испреплетани, то је нарочито у последње време створили једну кулминацију, једну спиралу проблема и сигурно да то у једном оваквом, релативно кратком периодзу, из главе, не може сев да се системски и свеобухватно прикаже, међутим, треба да будемо реални, наше амбиције, милсим АКС могу да буду велике, али потенције наше тренутно, спреам тим проблема, су ипак мале.Али, ја сам то рекао и на изборној скупштини, наше потенције јесу мале, али тешкоће у животу и у праву, нису разлог за капитулацију већ за упрегнуће.Ако правилно одредимо приоритете и ако будемо стручни и умешни и иоле јединствени као што сте то ви умели, уверен сам да можемо начинити корак ка бољој адвокатури и нашем бољем положају у правном систему а напослетку и у материјалном положају.Дакле да не дужим, да се не правдам зашто ово овако без посебне припреме, него из глава да поразговарамо, да чујем од Вас чланова УО и Одбора адвоката, отворено и искрено, шта су то проблеми како наше унутрашње организације, тако и проблеми адвокатуре као професије.
Душан Вујошевић-Обзиром да овде долазим као Председник Одбора адвоката у Горњем Милановцу, ја ћу вам рећи на које проблеме су ми колеге из Милановца указале.То је првенствено проблем надриписарства.Конкретно ради се пре свега о састављању уговора па и других исправа од стране лица која нису у адвокатури нити имају какво правничко образовање.Добар део тих исправа се непосредно од састављача и упућује јавном бележнику, код нас је један једини бележник и врши се солемнизација, овера или шта већ да би те исправе по закону производиле правно дејство.Као аутори тих исправа потенцирају се запослени у служби за Катастар непокретности, додуше ја немам непосредно искуство о томе, али колегинице и колеге тврде да то постоји и у истом смислу поједине приватне геодетске организације.Ту се сада перципира као проблем да јавни бележник не препознаје незаконитост у пријему нацрта тих исправа на потврђивање, да не залазимо сад у питање да ли та лица то раде уз надокнаду или из других разлога, мотива и побуда.Ово је мени саопшено као велики проблем колега у Милановцу, па можда је ово добра прилика да на то укажем као на екстерни проблем који адвокатура има.
Марија Милетић-Ја у Чачку нисам чула за то да неко из Катастра сачињава уговоре, овде је много већи проблем писање, састављање уговора од стране јавних бележника и то уз коментар „не треба ти адвокат да ти узима паре, ја ћу ти то одрадити“.Тако да у том смислу мислим да треба АКС да направи састанак са Јавнобележничком комором и да се некако постигне заједнички став да уговори који долазе на солемнизацију код јавних бележника треба да садрже печат адвоката као доказ да су сачињени управо од стране адвоката.
Милан Бургић-Код нас у Крушевцу највећи проблем је што се велики број колега не укључује у рад Одбора, не траже састанке, а немамо ни неки устаљен режим када се окупљамо, посебно забрињава и то што немамо одзив младих колега за то, ево сад иду избори и биће проблем са кандидовањем.Други проблем на који би указао је да се на нивоу АКС већа пажња посвети организацији семинара где би се адвокати упознавали са неким новим материјама и где би се едуковали око тога, јер ако би то било на нивоу само Комора, ми бар овде у Комори у Чачку, смо имали проблем што се мали број адвоката одазове, па мислим да би можда био бољи, већи одзив ако би то било организовано на нивоу АКС, наравно уз неку партиципацију адвоката.Надриписарство је и код нас заступљено од стране службеника у Катастру, од стране геометара, у великој мери, а што се тиче указивања „не требају Вам адвокати“ то иде из органа управе, из Катастра, од бележника нисам то чуо, али имамо сазнања да 1или 2 бележника састављају уговоре.Једна ствар која је мене запрепастила, то би уствари захтевало и измену закона о јавним бележницима, а то је да они, мале овере чувају само 3 године.Рецимо ако даш странци признаницу да је измирила све обавезе према теби, овериш то, и рецимо затреба то некоме за 5 година, то не можеш да нађеш код нотара, раније се то у суду чувало.Или оверу копија, само 3 године чувају. Ни ја то нисам знао док ми скоро није затребало неко овлашћење које је оверено код нотара, али су ми рекли да су то уништили.Још нешто, мислим да би требало да се некако изборимо за већи утицај у Катастру, јер познато је колико трају поступци по жалбама.
Александар Васиљевић-По мени једно озбиљно питање за адвокатуру је то надриписарство.Оно постоји у свим местима, па и код нас у Рашки.Код нас имамо човека који ради на фотокопирању и он је у вези са нотарима и Катастром и све живо ради, чак и на зиду има натпис, ценовник „пуномоћја 500,00 динара, уговори 2.000,00“, али ми то не можемо да решавамо појединачно, него предлажем да ми као УО, пошаљемо дописе Одборима адвоката у саставу и да те све такве појаве пријаве, да рецимо онда испред Коморе радимо упозорења или нешто сл.
Иван Чвркић-Ја сам председник Одбора адвоката у Чачку, и колеге у Чачку немају у некој значајнијој мери те да кажем личне проблеме, већ више реагују на аномалије у законским решењима.Недавно сам имао прилику да причам са Председником ВКС, не желим да себи дижем цену због тога, око тога.Наравно да АК Чачак, и АКС нису овлашћени предлагачи закона, али заиста имамо аномалије у законима, па сматрам да као групација, као еснаф који се бави применом закона, имамо могућност, имамо снагу стручног ауторитета да предлажемо измене одређених закона.Ево конкретно ћу вам рећи.Колега ће мени дати један џоинт, ја ћу њему 100 динара и добићу 3 године затвора.Ја прихватам да нотари раде како раде, да неко некоме узима хлеб, али ајте мало да се изузмемо из тога , ми се ипак бавимо људским судбинама.Ми треба да погледамо човека у очи који је детету купио пиштољ у тржном центру и који ће да буде оглашен кривим за 348, за држање оружја, јер се некад у неком поступку то оружје може претворити у ватрено оружје.Ја доминантно поступам укривичној материји, и зато сам навео из те области само 2 примера који осликавају очигледну неправду.Ипак је нама то иманентно, знате законитост је постојала и код Садама Хусеина и код Хитлера, али негде треба да се боримо да иза те законитости стоји елементарна примена правде.И да АКС снагом стручног ауторитета утиче и предлаже које су то аномалије, ја сам се фокусирао на круивичну материју, али тих проблема има сигурно и у грађанској материји, извршној и др. те да предлаже њихову промену и сигуран сам да ћемо тако највише допринети ономе што је наша дужност а то је да заштитимо права грађана.То и селективна примена закона, је оно што је приоритетни проблем код нас.
Дробњаковић Душан-До сада је највише речи било о Катастру.Све што је речено је и опште познато.Околности и чињенице везане за начин рада Катастра захтевају редефинисање статуса Катастра јер он не сме и не може бити „дртжава у држави“, како се до сада понашају.Ми смо немоћни и то мора бити сагледано са тог становишта, како би се омогућило обичним смртницима, па и нама међу њима, да имамо приступ и могућности лакшег остваривања увида или прибављања одређених података.У протеклом периоду, мој утисак је, да се у разматрању било којих питања, јављало превише политизације.Све што је било предмет сагледавања-посматрано је са тих политичких становишта једног одређеног броја колега а не искључиво са становишта интереса адвокатуре и адвоката.Залажем се и сматрам да је то предуслов остварења било чега, да се наша организација првенствено бави нашим интересима.То подразумева и постизање јединства у поступању Комора и АКС.Време је можда да се размисли да ли постојећа организација, мислим првенствено на то да број адвоката у органима зависи од броја уписаних адвоката, да се размисли да ли је то основ за постизање јединства или основ за постизање неких парцијалних интереса јер смо у протеклом периоду, макар у једном делу, сви били таоци АК Београд.Мислим да има места, код измена значајнијих закона или законика, да учешће адвокатуре не буде само кроз чланове Радних група, већ да се код значајнијих прописа при свакој комори организује јавна расправа и на тај начин сагледа сваки значајнији пропис јер мислим да ће то доприносити бољим решењима.
Анита Антић Марјановић-Ја сам нови Председник Одбора адвоката Трстеник.Обзиром да имам неких 5 тачака о којима би желела да упознам овде присутне, ја ћу кратко и конкретно.Прво бих се захвалила Председнику АКС што нас је посетио и што је удостојио овај наш скуп својим присуством, а из локалног угла мог Одбора већ у првим недељама његовог рада се виде помаци.Оно што ми можемо да видимо, почев од сајта АКС, ту се виде помаци, јер ми из унутрашњости, који нисмо у Београду, смо хронично патили од недостатка информација, ево сад имамо дневну ажурност података и неких битних информација, имамо сазнања о сваком кораку Председника, где је био, шта је радио, с ким се видео.Такође после изборне скупштине смо врло брзо имали комплетну листу свих изабраних чланова органа.Под два, надовезала бих се на колегу Бургића, везано за неактивност чланова Одбора адвоката.Крушевац и Трстеник су близу, с тим што су онби много већи од нас.Ја сам у Трстенику нбаследила ту да кажем неактивност чланства, тај проблем, али сам га решила врло лако.Просто како адвокати имају своја права, тако морају имати и своје обавезе.Чланови Одбора имају своје обавезе на које заборављају, а то им је између осталог, активно учешће у раду органа.Ја сам чланове мог Одбора писаним путем обавестила о томе, оњиховим обавезама, да њихово неодазивање седницама може да буде један од основа за искључење из чланства Одбора, где ћу је прва, без проблема, да пишем такву иницијативу, јер мени ометају рад-треба ми кворум, треба ми већина, и сл.И решили смо то врло брзо-на седници у петак, од нас 17 -било нас је 15.И на тој седници смо усвојили одмах и правилник о електронској комуникацији, да можемо да држимо седницу и путем вибер групе, позива.Ето ја сам прва прихватила и неке обавезе, сада сам и члан Надзорног одбора АКС, просто из разлога што желим да се бавим струком.Да адвокатура буде оно што треба да буде, не кажем да није сад, али увек може боље.Следећа ствар је, не знам како је то у другим Одборима, али код нас је проблем и што имамо и адвокате који се само формално воде као адвокати у Трстенику, а који фактички не обављају делатност у Трстенику.За сада је то 2 адвоката, са којима сам ја обавила разговор у смислу ако се само и формално водите овде а радите у Београду, морате испоштовати ваше обавезе овде, седи у кола па дођи на седницу или ћемо то другачије да решавамо.Ја причам реално како јесте, јер је и сам председник тражио право стање ставри на терену, а питање је када ћемо опет имати овакав састанак.Што се тиче надриписарства и ми смо у Трстенику имали проблем са једном особом али смо то решили тако што смо у сарадњи са Центром за социјалкни рад, односно преко неког њиховог штићеника практично „наместили“ тог човека, говорим овај термин јер стварно другу реч не могу да нађем, дакле наместили смо том надриписару да одради нешто, процесуирали га пред тужиоцем, али је у међувремену умро, па није сачекао осуђујућу пресуду, умро је од старости али целог живота се бавио надриписарством.Сада немамо новог надриписара у Трстенику.И још једна ствар, обзиром да је овде данас присутно доста председника одбора адвоката, то је неки мој предлог, мислим да на неки начин треба да се повежемо, да комуницирамо и координирамо, да направимо неки вид комуникације ради уједначавања ставова, комуникације, помоћи, организације неких заједничких активности и сл.
Миодраг Алексић-Ја мислим да је потребно да у светлу свих ових наших проблема, пођемо од онога о чему је и колега Дробњаковић причао, а то је да пођемо од онога што је интерес адвокатуре и што има утицаја на свакодневни живот и рад адвоката.Колега Чвркић је говорио о томе шта је наша мисија, да је наша мисија заштита људских права, али мислим да је то мало слободније тумачење онога што у ствари ми јесмо.Ми адвокати смо служба правне помоћи, дакле ми и правна помоћ при јединицама локалне самоуправе, а шта та правна помоћ занчи?Само име каже да пружамо правну помоћ, а колико ће то бити у функцији заштите људских права то је друго питање, јер у сваком контрадикторном поступку постоје адвокати који заступају инетресе две супротстављене стране.То виђење шта је људско право и заштита људских права може се посматрати из различитих углова и доћи дакле до различитих виђења.Дакле, не би требали да имамо претензију да се показујемо онаквима какви ми нисмо, јер ми пружамо правну помоћ за новац.Нећу употребити термин да смо плаћеници, али морамо реално да сагледамо да ту правну помоћ пружамо у складу са законом о адвокатури, Статутима наше и националне коморе и Кодексом професионалне етике.Колико ће то допринети општој борби за заштиту и остварење људских права, то је друго питање, али не можемо се приказивати онаквима какви нисмо.Такође оно што ће по мени бити значајно, када дође на ред израда Зкаона о адвокатури, је питање какав ћемо ми имати став као еснафска организација, да ли се ми залажемо за адвокатуру као елитно правничко занимање или ћемо бити ретензија која прима све незбринуте, неснађене правнике по овом или оном основу.У оквиру обележавања Дана адвокатуре ми смо овде имали седницу на којој су гости били представници комора Црне Горе, Македоније, Републике Српске , као и гости из Пољске и имали смо неке поучне ствари да чујемо.Колеге из Катовица, из области Шлезија која броји становника колико и читава Србија, су нам рекли да они имају 2.000 адвоката, ами у Србији имамо скоро 15.000 адвоката.Када имамо толико број адвоката, основано се онда требамо запитати да ли је за овај број становника, однсоно овакав ниво потреба за правном помоћи, да ли то може све бити у складу са законом, са Кодексом?Овде се намеће сада питање да ли адвцокатска организација треба да буде организација која ће се бавити обезбеђивањем посла за адвокате?200 адвоката у Крушевцу, скори 200 у Чачку-да ли сви они имају објективне могућности да се оставре, да затворе круг 12 пута годишње.?Ако елиминишемо повремене „цунамије“ у виду масовки, оно што је реална адвокатура-то није та врста посла.Дакле то су питања којима би требало да се бави актуелно руководство АКС, руководство наше Коморе које буде изабрано у овој години и да се на реалан начин дође до тога шта ми јесмо, ко смо ми, шта ми представљамо у једном друштву и какав је однос у другим демократским државама тих држава према адвокатури.Бојим се да нам се неке ствари неће допасти.Ми смо пре пар година имали Џонатана Голдсмита који нам је говорио о адвокатури у Европи, шта би требали урадити са Законом о адвокатури у поступку хармонизације тих прописа са прописима ЕУ и није нам с ето допало.Зато што више будемо реални имамо више шансе да се у предстојећим законским активностима који се односе на нашу браншу да се изборимо за што повољнији положај адвокатуре у Србији. Ето то сам хтео да кажем и да подстакнем наше новоизабрано руководство у АКС , нашег представника у УО АКС , па и наше руководство, да у наредном периоду пробамо са мање острашћености а са више реалистичног приступа да размишљамоп шта се може и шта је потребно учинити да би наша организација била здравија.Колега Душан Дробњаковић је кандидовао једно питање, а то је организација националне коморе-сам Београд је половина адвокатуре, а да ли то тако треба да буде пресликано и у националну комору у смислу састава Скупштине, УО или те паритете тртеба радити на један другачији начин који не би можда у потпуности елиминисао али би бар онемогућио супремацију АК Београд, да се не осећамо као да ми у Чачку , Зајечару нисмо битни, јер они су се тамо нешто договорили , повезали са још неколицином и то је завршено.Јер треба да нас окупља нешто што је заједнички интерес, разлика ће увек бити, требамо их оставити по старни док се не договоримо око тог ашта нам је заједнички интертес.Када будемо остварили заједничке интересе онда ћемо постепено и те разлике усаглашавти и постизати оно што је боље за нашу организацију.
Александар Васиљевић-Ја сам се малопре само кратку укључио у дискусију о надриписарима, али сада желим да укажем на једна проблем са којим се суочавају не само адвокати наше Коморе него адвокати целе Србије.Ово питање се провлачи већ десетак година и на ту тему сам ја причао и са председником Гостиљцем и с аЈасмином,који су говорили да то јесте озбиљно питање и да ће покушати да га реше.Сада је добра прилика што присуитвују председник и секретар УО АКС, јер ове ствари о којима ћу причати, спадају искључиво у њихов домен рада, јер помојој грубој процени месечно је сваки адвокат ускраћен за бар 1.000 евра.Ради се о примени, односно непримени Адвокатске тарифе у чл.9 која говори о накнади путних трошкова адвоката за коришћење сопственог путничког возила у сврхе путовања на суђење на страи.Врховни суд је још пре 15-так година заузео неки став да се у овом случају када адвокати путују на страну на суђење, признају само трошкови у кривичним поступцима.?!члан 9. АТ не говори тако-он говори да се свим адвокатима признају трошкови у износу од 30%цене бензина по пређеном километру.Оваквим ставом су оштећени сви адвокати у Србији који поступају у парничним поступцима.На пример ја и колега који заступа у кривици у Чачку, се враћамо кући он са 15-20.000 у џепу а ја се враћам са потрошеним бензином из мог џепа.Ово није мала ствар и несхватљиво ми је да у једној држави не постоји јасан нормативни акт који регулише то питање-да се поступа другачије у кривичним поступцима, него у парничним? Сви смо ми једна адвокатура, једна држава, и ово је баш питање које треба да потенцира АКС кроз један озбиљан разговор са органима који су то донели, мислим да је то став ВСС, у правцу да се изврши корекција овог става.
Миодраг Алексић-Е сад долазимо до тога шта је општи интерес адвокатуре.Ево конкретно на ово излагање колеге Васиљевића, шта је интерес адвоката у Чачку?Па интерес је да ти из Рашке не долазиш у Чачак, као што је интерес адвоката у Рашки да ми из Чачка не долазимо на суђење у Рашку.Шта су нужни трошкови које закон признаје странци-да ли је нужни трошак да странка из Чачка, за суђење у Чачку, ангажује адвоката из Рашке? То је тема о којој треба и мора да се прича из различитих углова, не можемо само да гледамо новац.Мој приступ је тај, онај клијент који неће да дође код мене да му рецимо сатсавим уговр, него иде у копирницу, или не знам где, не мора ни да дође, он није клијент за мојуканцеларију.Друго, ја лично бих писао жалбу уколико би у пресуди били признати трошкови на терет мог клијента за то што је адвокат дошао из Суботице у Чачак-на тај део би сигурно писао жалбу.
Александар Васиљевић-Али право сваког клијента је да изабере адвоката у овој држави који ће га заступати.Не може судија мени на суђењу у Бору да каже зашто нисте ангажовали адвоката из Бора-зашто то не кажу у кривичном поступку?? Свугде су у питању трошкови пута, и моје питање је добро, оно је допбро правно решено, само се добро не примењује, а то треба да реши адвокатура, да се за то избори у интересу свих адвоката.
Драгана Јанковић-Само сам хтела да се надовежем, ако клијент неће да дође код мене да му пишем уговор, то је ок, то је његов избор, али ја сам присуствовала ситуацијама, када неуки, необразовани људи дођу код нотара, јер некако имају предубеђење да нотари пишу уговоре и кажу рецимо да им треба уговор о доживотном издржавању и службенице код нотара кажу добро изволите, јел хоћете овако типски или нешто друго, онда странка каже може типски, а нити странка, а ни службеница, не знају шта је типски и на крају се то по правилу заврши неким спором или неким проблемом и одређен број тих уговора који напишу нотари, који није мали, заврши пред судом јер се нису разумели, јер је нотар то писао онако како је њему битно да би поступао законито, а не у мери у којој би штитио интересе странке и то је оно што је суштинска разлика када уговор пише адвокат и кад уговор пише нотар.И мислим да због тога треба реаговати, не зато што то умањује наш обим посла, него што то просто није у реду…
Марија Милетић-Чак шта више, то нама даје додатни посао…
Драгана Јанковић-Тако је…али није то поента.
Марија Милетић-Колега је причао о непримењивању тарифе везано за трошкове пута, ја сам чула за једна други проблем на који колеге указују, ја лично тај проблем немам јер никада не пишем писане поднеске, све што имам да кажем- кажем на самом рочишту, али кажу колеге да је пракса судова да се не признају трошкови за састав писаних поднесака, и да је то наводно став Апелационог суда Крагујевац, па заиста мислим ако постоји нека разлика да би требало порадити на уједначавању, уствари не ни на уједначавању, него просто на доследној примени тарифе.
Милијана Милутиновић-Ја се слажем са свиме што су колеге изнеле, јер све средине имају те проблеме, свугде има надриписара, али и нотара који пишу уговоре свих врста под плаштом јавнобележничког записа.То им је изговор.Странке греше што не дођу код адвоката да им пише уговор јер адвокат се некако више унесе у суштину, труди се да избегне касније парницу.За мене је лепа ствар да је новоизабрани председник дошао код нас, да саслуша наше проблеме и мило ми је што смо добили председника који је међу народом,који није отуђен од нас, који ће се потрудити да све ове наше проблеме отклони, својим умећем и залагањем и заједно са органима АКС и свима нама.
Никола Караичић-Селективно чујем, како се помера овај диктафон и иде дискусија са једне старне чујем „правда,правичност“ а са друге „новац, новац“ и онда кажем себи ја можда нисам на правом месту, погрешио сам што сам овде.Што се тиче овог да се не досуђују трошкови у парници, него само у кривици, то је свима опште познато, то је Врховни суд рекао јер парницу знају да раде сви, а кривицу раде само посебни адвокати, па њима треба да се плати.Они су заузели такав став и нема друге него да се иницира неки састанак са њима, пошто су ти ставови, како смо већ видели у прошлости, врло подобни променама у зависности од тога како „ветар дува“.Што се тиче овога што колега Чвркић прича то је у питању казнена политика, то је прљаво, грозно, интереси, то нема везе са правом-то је држава одлучила, ето да, за пример, казни некога.Једна ствар коју сам хтео да кажем, а коју никада никоније рекао, 2013.године је извршена објективизација оштећених у кривичном поступку, е то је поље у коме треба да се ангажује адвокатура, јер оштећени више нису странка у поступку, не знам ни шта су, објекат поступка, имају право на пуномоћника са врло суженим могућностима утицаја на исход поступка, може да се утиче на имовинско-правни захтев и ништа више, тако да су адвокати ту као саветници, друго немаш приступ суду ако ти тужилац одбаци кривичну пријаву што такође сматрам врло дискутабилним.Савет за Председника АКС када помињете положај адвоката, ако хоћете да ме послушате, прво реците општи, па материјални положај, неколико пута сте инсистирали на томе да је прво материјални положај, а то сам приметио и код нашег председника да инсистира на томе да смо ми „радници за новац“ и да треба да се побољша материјални положај адвоката…сумњам да има ико у овој просторији коме је дискутабилан материјални положај.А са општим положајем је ствар другачија, како ме гледају људи, као се неки органи, медији опходе, пишу, причају о адвокатури-е то ми јако смета.Можда народ сматра да ми зарађујемо много више новца него што заслужујемо, да смо мимного лоши људи, да радимо ово, оно-а на крају сви дођу код адвоката.Не знам никога коме није затребала помоћ адвоката и који су дошли код нас“скачући себи у уста“.Дакле, општи положај адвокатуре је јако лош, само пресликана слика друштва и на адвокатуру, почињу да се занемарују институције, одлуке се доносе ванинституционално, због чега суд, тужилаштво, па напослетку и адвокатура, постају сувишни.И због чега да сад утичемо на неке мале одлуке, на неке законе, кад ми генерално пропадосмо као друштво?!Ма колико то сад смешно звучи, ми смо још један од ретких стубова на којима још почива ово друштво, брана сили која гомила и расте сваким даном.
Чвркић Иван -Ја само, пошто сам поменут, да кажем да сам ја у претходном излагању рекао само 2 ствари које су ми прво пале напамет , али се апсолутно слажем.Ја сам само навео те аномалије, али се слажем и са овим што је колега рекао да је свакаоко аномалија и то да оштећени зависи од воље тужиоца који буде мање или више лењ, мање или више глуп, мање или више потплаћен или непотплаћен…И управо је то моја идеја и била да аномалије које ми видимо покушамо да отклонимо.Председник каже ми радимо за новац, да, али смо и људи и имамо осећај за правду и осећања за тог нашег клијента, имамо свакодневни осећај за неправду и селективну примену закона, која је рак рана овог друштва, што сви видимо, али ако не можемо да на то утичемо, бар можемо да снагом стручног ауторитета адвокатуре покушамо да отклонимо те аномалије у законским решењима. Можемо као адвокатура рећи, да то није тако у упоредном праву, да је напр.превазиђено, и сл.Ја сам навео неке аномалије из материјалног кривичног права али свакако их има доста и у процесном праву, има их и у парничном поступку, у поступцима пред бележником, у извршном поступку…Сматрам да свугде где постоје те аномалије-Комора може снагом стручног ауторитета да покуша да се то исправи.
Миодраг Алексић-Хвала колега, ја се надам да сте у разговору који сте имали са председницом ВКС и покушали да кандидујете те теме и да када заузимају ставове да гледају како раде и шта би ту требало..
Чвркић Иван-верујте дајесам и у јавним наступима и приватно…
Миодраг Алексић-Ово приватно је много значајније…сви јавно причамо, али то ветар носи, а када се каже приватно-е то се онда мало боље слуша.
Милан Бургић-Још један проблем је што имамо хиперпродукцију правника,па на једној страни имамо више од 12.000 адвоката у Србији, а на другој, негде сам прочитао , имамо мањак судија, судијских сарадника и тужилаца и њихових саветника и сарадника, али то је зато што људи најлакше дођу у адвокатуру.Материјални положај судија и тужилаца није сада нешто бог зна шта, раније, када сам ја био приправник, било је око 30-так прирпавника у суду, сада не знам да ли их има 5.
Миодраг Алексић-Ми смо данас да тако кажем „закосили широку ливаду“, много тема смо кандидовали, ниједна дискусија није за подцењивање нити за одбацивање.Да не би даље оптерећивали овај састанак и да не би председник АКС и секретар УО АКС за ову прву посету били презатрпани, предлажем да закључимо дискусију уз уверење да смо дали доста материјала за рад и размишљање новом руководству националне коморе.Ево колега председниче, ако желите да се обратите…
Душан Братић-Хвала председниче, таман сам помислио да ми нећете дати реч..Ако дозволите, ја бих само кратко прошао кроз ово о чему сте ви излагали-негде само информисао, негде изнео своје мишљење, негде можда отворио друге дилеме за колеге које су о томе дискутовали да размисле, у сваком случају оно што буде сублимирано после разговора у свим Коморама, што буде закључено уз учешће ваших представника у УО АКС а и на скупштини, то ће председник АКС морати да поштује и да заступа, ако му се не свиђа да заступа, онда може да одступи.
Миодраг Алексић-Полако са тим одступањем…
Душан Братић-Само молим вас да не буде дилеме код неког од вас да ако ја изрекнем другачије мишљење делимично или у потпуности, због тога сам то рекао…све што буде закључено ја сам, као председник дужан да спроводим.Трудићи се да будем што краћи:
-надриписарство-то је вечити проблем.Сви који сте овде и по годинама и по стажу старији од мене, знате да је надриписартво вечити проблем, у већој или мањој мери.Што каже Андрић „криву Дрину нико не исправи… али не треба је престати исправљати..Све је то тачно, и пре неко вече у Тополи, колеге из Аранђеловца и Тополе су устрајавале у надриписарству и подсетио сам и њих на то.Ја сам имао прилику да у архиви АКС пронађем записе од пре Другог светског рата, записе које нико није отворио 60-70 година, у којима се на седницама расправљало о надриписарству.Значи то само облике мења али да је такво стање стално присутно.Поред тога данас се појављује, ја бих фигуративно рекао, један најопаснији надриписар, питање је колико смо појединачно тога свесни, а то је вештачка интелигенција.Нешто ћу касније кратко о томе рећи не да едукујем шта је вештачка интелигенција, већ да укажем како намеравамо да се тиме позабавимо.Оно што ја сада могуда кажем и обећам и зато ми нису потребни закључци након свог овог сублимирања, јер је то текући проблем, јесте да ми можемо да покушамо, а за то је потребна и координација свих комора у саставу, дакле, да можемо да покушамо да разговарамо са Врховним тужиоцем односно са сарадницима госпође Доловац, они су отворени за сарадњу, ја то могу да кажем јер сам последњих година био у радној групи образованој за нападе на адвокате, дакле могу да кажем свиђало се то неком или не, „криво седи-право реци“, да што се тиче Врховног тужилаштва, све што смо указали конкретно у Чачку, у Лексовцу, овај случај, онај случај, потребно је да проверите-не ради тужилац како треба, опструише-све је поступљено.Чак смо имали и ситуације да су у неким случајевима оптужни акти поднети само захваљујући њиховој интервенцији.Ја већ током следеће недеље, када ми обавезе то дозволе, могу да тражим састанак, и негде сам уверен да су они спремни, да линијски своја надлежна тужилаштва натерају да по нашим пријавама доследно поступају.Ја мислим да они сматрају да те наше пријаве о надриписарству да је то нешто багателно и да се тиме уопште не баве.Дакле , ако ми обезбедимо кроз тај разговор интервенцију да се по пријавама одмах поступа, мој предлог за вас у Чачку је да се онда не избегава подношеење тих пријава, да се мало упрегнемо у томе, ја знам да то није никоме пријатно, поготово у мањим местима, али морамо тако.То је оно што за сада могу да обећам, а са друге стране ми размишљамо о једном коначном предлогу за измене Закона о јавном бележништву чиме би се у великој мери решио и проблем надриписарства.Да ли је то изводљиво-питање је, али док не покушавамо, нећемо ништа ни знати, а овако можда и успемо.У том правцу смо и формирали радну групу, пре око 2 године, али која је застала са радом, за припрему предлога за измене Закона о јавном бележништву, и у основи се тражи увођење да тако кажем македонског модела Закона о јавном бележништву. Ја сам други дан после избора, замолио колегу који је председник те радне групе да не чека ништа, ни какве формалности, ни седнице УО, него да одмах наставе сарадом и да он то доврши што пре.Он је то завршио и имамо све мање-више спремно, али да бисмо се одважили да у свим овим околностима о којима сте ви причали , па и политичким- да се не лажемо политика увек све решава, дакле да бисмо се у овим околностима одважили да се обратимо надлежним органима у држави, односно да изађемо пред власт да то тражимо, треба да онда кад то пресечемо, да онда већина органа, ако то није већина адвокатуре стоји иза тога, да се људи упознају са тим и да ми онда кад и формално будемо предложили то, будемо јачи од онога са ким разговарамо.Ако иоле цене ббило шта друго, осим аргумента силе, требало би да то уваже, да то не тражи неки председник АКС, неки УО, него да иза тога стоји јединствена адвокатура.Дакле 13.000 породица.Можда је то нејак аргумент, по принципу „што је баби мило-то јој се и снило“, али без неке одлуке УО у овом тренутку, сматарм да би то био нормалан пут.Дакле ако би се издејствовало да се адвокатури убудуће омогући македонски модел који код њих “живи“ , председник Радне групе тренутно проверава гласине да се тај модел успоставља и у Грчкој, то би онда значило да нема овере код јавног бележника уговора о промету непокретности, можда и неких других уговора преко одређене вредности, рецимо 10.000 евра, значи нема овере уколико тај уговор није снадбевен печатом и потписом адвоката.Тиме бисмо дакле решили и проблем надриписарства.Дакле то је идеја, видећемо на седници нашег УО , када то буде на дневном реду, да то спустимо доле, у Коморе, да се и ви преко ваших органа изјасните, а свакако ако имате и неких других предлога наравно.
-што се тиче саставаљања уговора од стране бележника, нисам сигуран колико би евентуални разговори са њиховим органима допринели решавању тог проблема, можемо то да покушамо,мишта не кошта јер би и у случају да то њиховор руководство хоће то вероватно ишло као неко циркуларно писмо, па ко хоће да се придржава, ко неће.
-што се тиче организовања семинара, које је колега Бургић поменуо, а сам рекао да баш и нису посећени,желим само да вас информишем да смо тражили већ од академије АКС да доставе план својих активности за 2026.годину, немам намеру никога да критикујем, нити бих смео да критикујем док не утврдим да ли је неко крив, али , жао мије и што колега Крстић није ту, да потврди, али за свих ових 5 година мандата ми нисмо имали ни у другим да организационим областима, па ни ту, некакав план.Ако је и билонеких планова, то су углавном преписани из претходних година, евентуално мало допуњени.Сада сам тражио конкретан, потпун план активности акадмеије из 2 разлога, прво да би кроз план прихода и расхода ми могли да видимо шта је то од тога што ми можемо, а друга ствар је да видимо какве су те њихове креације, шта они мисле, да ли су то семинари ради семинара или су то семинари на бази сублимирања код адвоката шта је то што је људима потребно.То смо добили тек јуче, сагледаћемо, али могу да кажем да и ми на нивоу АКС организујемо семинаре на оне теме које су корисне.Већ смо предвидели да кажем једну стручну трибину , на коју ћемо позвали све чланове орагана наших комора, не можемо све позвати јер нисам сигуран да све трошкове можемо да платимо, али за почетак тај скуп да видимо шта ће они да кажу на тему: шта нас чека у блиској будућности са вештачком интелигенцијом.Наше колеге су задње две године одлазиле по Европи на неке едукације, семинаре , предавања која су баш били у организацији адвокатских комора јер морамо знати шта нас чека-да видимо ко ће опстати, ко неће, јер су све прогнозе да ће вештачка интелигенција у адвокатури- десетковати адвокате.Они који, на срећу за нас старије, буду имали знања, искуства, дакле зналци ће имати чак и више посла и опстаће, а почетници, наравно има и почетника-зналаца-не причам о њима, они ће бити десетковани.Шта ће од осталих едукација бити, то ћемо видети спрам идеја и спрам буџета.
-што се тиче „малих овера“ и чувене 3 године, чуо сам за то и нотирао сам да видимо шта ту можемо да урадимо, али ћу вам рећи само једну ствар, једну информацију то нажалост није никаква новост, јер 2011.године тадашњи министар правде је изменио акт и купопродајни уговори се више не чувају уништени су, излучени са подручја београдских основних судова.Разлог је био материјални трошкови архивирања, они више нису имали где да их архивирају, власт је кресала буџет и донета је таква одлука. Дакле сада када тражите да добијете копију овереног уговора, само можете да добијете из књиге оверу потписа из уговора да су тога и тога дана приступиле те особе на оверу, ако још могу и да прочитају то из књиге.То је наш тамни вилајет, то је злочин који је тада учињен, а ви знате шта из тога произилази да пола ових зграда и станова не можеш доказати..
-што се тиче катастра, ми ту задњих 4-5 година имамо наше представнике у радној групи министарства за грађевину, ту смо имали опречна мишљења тих наших представника и наших адвоката од тога да не ваља ништа, онда негде на терену, пре неко вече чујем, да ваља све осим жалби.Наиме, у Пироту, председник коморе Ниш и ја позивамо присутне да када је реч о катастру и професионалним корисницима кажу има ли ту каквих проблема, они сви листом кажу да нема, а ми имамо информације, одговорно то тврдим, ми имамо записнике и на УО слушамо 4 године да ту ништа не функционише, да ту ништа не ваља и да треба да поведемо крсташки рат против Катастра. И ја имам нека сазнања да постоје неки проблеми, али то је потпуно другачије од онога што су нам наши представници у тој радној групи представљали.Свашта смо тамо радили, кривичне пријаве подносили против овога Драшковића итд. Дакле, због свега тога сам ја склон да замолимо колеге, које би се тога прихватиле да за нашу централну радну групу да покушају да у разговору са вама у Коморама доле, да заиста сазнамо право стање ствари, док се још ми нови нисмо и формално завадили са властима.Прилика за то ће бити и без ових политичких догађаја , али да покушамо да урадимо нешто кратко и брзо, али пре тога треба како сам већ рекао да скенирамно право стање ствари и да видимо шта су проблеми ако их има.
-што се тиче тога да АКС предлаже измене закона, ја сам апсолутно сагласан, само у вези са једном реченицом колеге Чвркића који помиње „снагу ауторитета АКС“ ја да кажем колеги, да ми не замерите, лепо Ви причате али што каже Његош:“ лепа мама ал би на удицу“, лепо је то чути, али од тог ауторитета тренутно нема ништа.Зато што се ауторитет гради деценијама у нашем животу и раду, а губи се у делићу секунде.Ми тај ауторитет можда имамо по неком другом аспекту, можда нас грађани, колеге, као професију тако схватају, али што се тиче ауторитета на који ви мислите од тога нема ништа, али то није на бази наше политичке конфронтације са министрима, Председником Републике или не знам с ким, није-знате ви нашта ја мислим, то је оно када уђете у судницу, а судија када види ко је пуномоћник или бранилац, гура леђа о зид зато што зна код кога је знање и да сте ви надмоћнији од њега у знању- е тога је данас код нас мало.И сад ово што сам рекао не односи се на судове и суднице него на тај ауторитет који ми треба да испољимо, да је рекла Адвокатска комора. Данас кад кажете да је рекла Адвокатска комора, код оних који нешто знају-већина у себи каже „шта ли су сад лупили“.Можда нисте очекивали да ја овако нешто кажем, али треба погледати истини у очи, бар је то добар почетак.Постојала је идеја код колега који нису чланови органа били, и можда је треба узети у разматрање ако икада из тог блата изађемо на калдрму, бар једном ногом, бар левом, да се предложи измена Закона о уставном суду па да овлашћени предлагач, ви знате да иницијативу може да поднесе свако, али да када се истоветна садржина поднесе као предлог од старне овлашћеног предлагача, тад суд не оцењује да ли је та иницијатива основана да би покренули поступак, него они морају да покрену поступак и иду у мериторно одлучивање, па нека и одбију, али морају да одлучују о томе и тада то иде брже… е можда се и нама посрећи па да АКС или свака Комора постане овлашћени предлагач, то је све амбициозно, али треба постављати циљеве високо.Биће на седници 28. предлог да оснујемо сталне Комисије АКС , али са једним, сада први пут одређеним делокругом рада, да то мало уозбиљимо, а да онда покушамо и други корак који је можда тежи- да убедимо, приволимо колеге које су стручне из појединих области да се прихвате рада у тим комисијама, да тако добијемо да тако кажем „моторе“ АКС јер нас неколико у УО да све покријемо -то је заиста немогуће.У годинама када је и било неког организацијског напретка, то је све спадало на 1-2 човека , ево ваша суграђанка Јасмина Милутиновић, док је била председник АКС је радила као да је то њена не друга, него прва кућа, али ни то није било довољно-неће колеге да се ангажују.С тим у вези бих и замолио све, да када ми тражимо да нам доставите предлоге за ове комисије, да се не дешава да се ту иде неким партикуларним интересима, да се намире неки обзири, да се предложи неко из овог или оног одбора, а ми овамо не добијемо колеге које су стручне…Дакле, идеја је да имамо те Комисије, да се свака Комисија бави одређеном материјом и да се у неком каснијем тренутку, када постигнемо оно о чему прича колега Чвркић, дакле када та Комисија испред АКС предложи неку измену, да се онда помисли да то мора да је нешто значајно и друшвено и професионално и да је пре свега тачно.Даље, колега Чвркић је говорио о томе да као једно од приоритетних питања адвокатуре треба да буде отклањање тих уочених аномалија у материјалним прописима, али ја морам да изнесем овде и своје лично, нешто другачије мишљење.По оној народној, или нечијој-не знам чијој, „ ништа није велико ни мало у божијој економији“, ја сам то научио од неких старих адвоката и судија који нису више живи, и ономе ко је дошао за међу код адвоката, је то једнако највећи проблем, као и ономе који је у притвору, свако има своје.И мислим да треба наћи ту равнотежу, а по мени је то у томе да треба симултано радити по свим аспектима.Не треба само ово што сте ви рекли да је најважније, него треба покушавати одржавати ту равнотежу и симултано радити и једно и друго, само тако у једном тренутку може доћи до неке хармоније.
Неко од колега је рекао да је у претходном периоду било превише политизације и да је наша организација једно време била талац АК Београда, вероватно се мислило на ово ангажовање АК Београда у, ја нећу рећи политичким, мада то заправо и није неправилно, али , ето, у овим нашим друштвеним дешавањима.То је избило последњих месеци, годину дана, на један пиједестал,као питање свих питања код нас у адвокатури у Београду-то је тачно.Можда и у још неким Коморама, али није то ни важно.Та прича не би имала ни почетка ни краја, о томе би могло да се прича надугачко и нашироко, али ја некако не би био спокојан ако вам овде, сада, не би у пар речи рекао неко моје становиште, моју позицију, али опет наглашавам када органои кажу другачије, то ће тако бити, али мислим да је основни ред да се зна шта онај ко је сада председник АКС, мисли о томе.Ја мислим оно што сам и рекао у излагању на изборној скупштини пред гласање.Рекао сам следеће: за мене је кристално јасно да адвокатура није политичка странка и да и не треба да буде, али исто тако адвокатура није и не треба да буде ни неми посматрач.Да даље сада то не елаборирам, ја сам на становишту, да адвокатура, односно адвокатска организација, треба да врши ткзв.политичко испољавање али само онда кад буде наступила таква друштвена нелагода, да је то постало практично несношљиво и да то има своје последице и на адвокатуру као професију , кад има на адвокатуру као организацију- о томе да не говоримо-то је нама онда сигнал да ми треба да објављујемо „рат“.Али да то онда када има несношљиве последице на адвокатуру као професију треба свакако подразумевати ово о чему сте ви говорили, а то је да је угрожен правни поредак који треба разликовати од правног система, дакле уставност и законитост у својим виталним тачкама, тако да то практично престаје да постоји…Можда смо ми у том стању, колега је говорио, али то све треба добро проценити.Дакле тада ми треба, у једној равни у којој је то примерено и на један озбиљан начин, озбиљним приступом, да вршимо и то политичко испољавање.Али….враћам се на оно да ми нисмо политичка странка, то треба да буде политичко испољавање наше памети, а не памети странака, не памети појединаца који седе у странкама, да кажем то колоквијалним речником, не треба ми да будемо пиони нечији, ни једне, ни друге, ни треће партије, ни садашње, ни неке будуће.Ја вам одговорно тврдим да је у ових последњих годину дана и те како било великих покушаја, па делимично и успеха у томе, да се са једне, друге, треће стране, ми инструментализујемо као оружје за њихове интересе појединачне, то нису били општедруштвени интереси, јер ми добро знамо шта су општедруштвени интереси.Имамо ми своју памет, и то сам исто рекао и хоћу овде да кажем, и та памет адвоката, иако нас има разних, надвисује сву памет тамо по партијама и једних и других и трећих.Ако хоћемо и то да радимо , онда треба да се тако и организујемо, имамо 13.000 адвоката-сваки тај ваш одбор овде, је мала партијска организација и мрежа ако ми то хоћемо, али да заштитимо организацију.Ми имамо 13.000 породица, није дужан ваш УО , ни УО друге Коморе да штити те породице-нисмо ми синдикална организација, али ипак се све своди на то „да ли има да се једе“, јер начин живота човековог одређује и његову свест.Нема независности, ни одважности, ни храбрости , кад породица трпи. Многи заслуге за своје врлине, то је рекао неки чувени амерички криминолог, дугују само томе што нису били у ситуацији да изврше кривично дело, јер живе у благостању, а онај тамо кад му дете плаче-шта ће, оде па украде.Дакле, иако ја нисам поборник оне тезе да је“истина увек негде на средини“, али мислим да су овде ипак негде на средини решења свих наших дилема и тумарања.То је оно што сам хтео да вам кажем по питању адвокатура и политизација, не браним колеге из Београда,и ја сам гласао за неке одлуке, али имали смо своје разлоге, да нисмо то радили можда би нам се и распала организација АКС па би била већа штета него било шта друго…Треба о томе водити рачуна, али понављам неће се адвокатура сагињати, ако буде било потребно то , док сам ту и све док ме не смене, ја ћу инсистирати на томе, адвокатура се сагињати неће.Само је питање да ли нарочито АКС треба да постане да тако кажем мегафон или један топуз који ће свакога часа да се употребљава и после тога ми више не можемо заштитити ни адвокатуру, ни адвокате , ни нашу организацију ни за најмању ситницу.
-што се тиче орагнизације јавних расправа о изменама битних закона по коморама-то треба да раде коморе у саставу, али ако буде требало да помогнемо, то је друга ствар..
-што се тиче организације АКС и њених органа, председник Алексић је говорио о томе да ли треба да постоји овакав паритет и даље, ја ћу вам рећи без навођења имена, али ваш Михаило Крстић је био присутан, само да бих вам дочарао, да хоћу ја могу да вам говорим и о именима, сад сам ту где јеса, али само да бих вам дочарао рећи ћи „нешто је труло у држави Данској“-нешто ту код нас није штимало.Ми смо организовали радну групу з аизмену Статута, из сваке коморе по 1 члан УО АКС, а заменици су били председници Комора, и на седнции коју смо држали у Новом Саду пао је предлог да се у том делу Статут мења и да свака комора има једнак број делегата у Скупштини АКС и једнак број чланова у УО АКС, брањена је теза да смо ваљда сви једнаки, да јеваљда то основни постулат права као науке, једнако поступање у једнаким стварима, неједнако у неједнаким итд., и да вас даље не давим, последња реченица у одбрани те тезе је била „када нам неко буде објаснио зашто 1 адвокат из Београд, вреди колико 2 у Чачку, када нам објасне зашто 1 адвокат из Београда, вреди колико 4 из Војводине онда треба да имамо такав Статут..“ Имамо регионалне коморе, које имају особене проблеме, у зависности од територије, судови, итд., зато су и основане 1972.годиен-неко јеуочио да оне то треба саме да решавају на тим релацијама, а ова национална комора треба да буде за изражавање за изражавање оних ставова и проблема који се тичу свих адвоката….и када је тај предлог пао, напр.8 Комора, 16 чланова УО, 80 делегата у Скупштин, што је много економичније , тада је већина рекла а не, не то није добро а разлози су били ирелевантни.Дакле свидело се колегама то што 1 Комора или 2 највеће, седну договоре се и они владају.Ја ћу тај предлог поновити , а да ли ће нам успети видећемо, ако буде требалоизнећемо тај предлог и пред скупштину па ћемо видети шта ће рећи длегати.. ја то свакако подржавам.
-што се тиче чл.9 Тарифе, видећемо око тога,има то и своје наличје, то су велики трошкови, ја сам то наплаћивао и сигурно је то одлучујући фактор за те аномалије о којима је колега причао.На другој старни закон је закон, тарифа се примењују, или примењујеш или не примењујеш пропис, свака ствар је оно што јесте, није оно што није….Ја сам са колегом Тешмановићем док смо долазили, баш причао о томе, као да сам знао да ће то бити-то наше нормирање по Тарифи, па и по неким другим прописима којима смо изгледа хтели као органи коморе, да прескочимо, да заскочимо неку аномалију која се јавља, па да ми њима покажемо и да их натерамо, да истерамо своје, па да напр.по тарифи радња свако процесно поступање по којем се сатавља записник, па да мало карикирам , е сад ће они да виде, јел нисте хтели да одлучујете правилно доносећи решења о трошковима поступка, па је то узело маха, е сад ћете да плаћате уместо што сте требали сад ћете 9 пута, или 6 или 4 пута, јер је било 9 сведока или 6 итд.Знате шта свака акција има и своју реакцију и онда смо ми то прописали а адвокати ако треба 1 сведок, они зовну 5 …. И тако свако мало ми као држава, ваљда смо то од њих и наследили, не решавамо узрок него последицу уместо да видимо да ли тај проблем можемо да решимо, зашто доносе незаконита решења, ми идемо неким нашим одлукама и онда дођемо до галиматијаса и сада имамо ово што причате.Не знам да ли можемо то да решимо или не, примили смо к знању, па ћемо видети.
-што се тиче положаја пуномоћника у кривичном поступку, све је то тачно што ви кажете, али колега ми треба на нивоу адвокатуре да се договоримо шта ми хоћемо,јел ми хоћемо ово што ви кажете да се појача положај оштећеног у кривичном поступку или ми хоћемо, оно што су органи АКС а бога ми стизало је нешто и из регионалних комора, што је знанична платформа и о чему су обавезани сви наши представници у радним групама за израду КЗ-а, и да адвокатура прети штрајком уколико се измени ЗКП и ако се омогући ово што су предлагали министарству-да може суд да одреди извођење неких доказа? Ја ћу вам само једну ствар рећи, ако се залажемо за јачи, правилнији положај оштећеног, ово што је предлагало министрство да суд може…ево ја ћу рећи овако спава или не зна ништа тужилац и суд -цело веће види, треба да се изведе доказ који постоји ту, бранилац има интерес да узмем новац што га браним, и само зато што ми не дамо да се то измени, да судија каже евога овај доказ овде, тужилац нема појма, илинеће-узео паре и прави се луд, а ЗКП му то омогућава-ми ћемо да пустимо да то тако иде.Е па треба да с едоговоримо хоћемо ли ово што ви предлажете, па да може оштећени да предлаже, а то с екоси са овим што смо ми рекли…само сам хтео да вам дочарам да нисмо ми конзистентни, ми нисмо рашчистили то сами са собом и да нису ствари тако једнозначне.
Још нешто ћу да кажем колегама, и завршавам…Нас неколико размишљамо да идемо путем овог захтева за измену Закона о јавном бележништву и да то бранимо кад може у Македонији, кад може у Грчкој, може и код нас па макар се и ограничила наша Тарифа у неком опсегу за те награде, мада они који продају непокретности могу то да плате или нека господа умере ову јавнобележничку тарифу, нека деле са нама и тд…Затим идемо са размишљањима да се тражи измена чл 300 ЗИО, то је ово за извршитеље они немају Кол центар него на њихова захтев, тако да тамо где су корисници буџетских средстава-тако да све оно што је прописано у чл.300 важи и за извршитеље, да морају преко Кол центар да за јавна предузећа, све оно где су наше паре, када хоће да ангажују адвоката да мора преко Кол центра, па ће у Чачку више адвоката заступати рецимо Паркинг сервис, а не 1.Да ли ће бити отпора- биће зато што знамо ко ту све ради и да су ту у питању интереси појединаца. И размишљамо да тражимо numerus clausus за упис адвоката, много је релевантних разлога против тога, начелно теоријски, хаманистички, социолошки итд., али међутим у самом Министарству правде, колега Делибашић је био, нешто смо покушавали, наводили смо једну покрајину у Немачкој, али 1 покрајина , али би нам ово могао бити аргумент да истакнемо други резервни захтев, ако не може numerus clausus, јер нас је 13.000, а у Азербејџану -на 10 милиона становника има 2.500 адвоката, ако то не може код нас, онда нека откључају ове друге две професије, нека укину numerus clausus код бележника и извршитеља, па би многи од адвоката отишли тамо.
Још само нешто, немамо времена да се осврнемо и на дисциплинске поступке, али обзиром да дисциплински органи, у битном не функционишу како би то требало, јер исто као што ови у кривичном праву хоће, не можеш репресијом да решаваш узроке, дај да народ може да живи достојно, па ће вероватно и мање људи ићи у криминал-тако и ово.Не постоје ти дисциплински органи, да доведемо из полиције најстрожије, најизедрфомисаније људе који ће из неких својих разлога да се свете адвокатима, ја мислим да се ми не можемо дисциплиновати у мери у којој је потребно, знате зашто, зато што имамо 13.000 адвоката, они немају сви посла и они су да кажем фигуративно „гладни“, велики број адвоката у Београду једва саставља крај са крајем…Неко ће рећи то нису адвокати, неко ће рећи-ако не може да заради нека се брише, могуће да је и то правилно, али ми имамо тај генератор, то што не могу да плате инфостан, што изнајмљују одело да глуме адвоката…примили смо их све ту- и они генеришу све, масовке, бандере, али питање је колико је њих ту кренуло да заради по 2-3 стана у Беогарду, а колико их је кренуло јер хоће да заради било шта.-уписао се , службене одбране не стижу, добио децу, па хоће да заради било шта…Значи док ми не будемо зауставили упис у Именик адвоката-све ово друго су наше лепе жеље…то када се заустави, онда можемо да размишљамо о свему осталом.Извините што сам вас овако оптеретио са свим овим, али не би било ред да не кажем шта мислим о свим овим питањима које сте кандидовали.
Миодраг Алексић-Ја морам да кандидујем још једну тему, а то је порески положај адвоката.Свако забрањивање уписа је проблематично са аспекта људских права и дискриминације.Међутим ако ми претендујемо да будемо занимање које је макар егал са судијским позивом, онда морамо и да порески третман, односно уплату пореза и доприноса од стране адвоката да сведемо на то питање.А не да дођемо у ситуацију-неко је предлагао пензиони фонд за адвокате јер су мале пензије?! Па молим вас, ако би адвокат требало да уплаћује своје обавезе у пензијски фонд онолико макар колико уплаћује судијски помоћник, то би већ решило питање претераног уписа, адвокатура не би била социјално занимање, а када дође време за пензију-иде се са пензијом као што имају судије.Ето и о томе треба мислити.
Ад.9
Одлучено под тачком Ад.3
Ад.10
Одлучено под тачком Ад.4.
Ад.11
Једногласно је усвоје захтев Анђеле Пејић, адв.приправника из Бајине Баште, на пракси код адв.Михајла Марковића из Бајине Баште за промену статуса-прелазак из ИАПВ у ИАП, почев од 27.03.2026.године.
Ад.12
Једногласно је усвојен захтев породице пок.адв.Милорада Бекчића из Крушевца, за исплату посмртнине, у износу од 100.000,00 динара.
Ад.13
Једногласно је усвојен захтев за исплату накнаде за породиље, у износу од 100.00,00 динара за:
-Наташа Вукшић, адв.из Крушевца
Ад.14
Миодраг Алексић-Имамо допис Другог Основног суда у вези поступања адв.Ненада Давидовића из Чачка, јуче смо га добили, ево прочитаћу Вам (чита).Дакле реч је о ситуацији, обзиром да је тужилац лично приступио на рочиште у вези кредита, да постоји сумња у ваљаност пуномоћја, обзиром да је тужилац изјавио да никада није хтео да тужи банку и да никада није потписао пуномоћје адвокату, те нас суд о томе обавештава да ако сматрамо да треба -предузмемо кораке из наше надлежности.Мислим да овде нека дискусија и није потребна , него, ако сте сагласни, да ово, као УО, проследимо нашем Дисциплинском тужиоцу на даљи рад…
Жамор у сали.
Иван Чвркић-Ја се извињавам што се јављам за реч пре свих вас, али реч је о суду у Београду, и судија уместо да поступа у оквиру својим надлежности и овлашћења, он се обраћа нама да видимо да ли је реч о поступцима супротним Кодексу?!
Миодраг Алексић-Дисциплински поступак не искључује кривични и обрнуто, и ја сматрам да смо ми дужни због интегритета наше организације да ово проследимо и нашем дисицплинском тужиоцу, али и надлежном јавном тужиоцу..
Миле Живановић-Ја се не слажем, судија који је ово послао нама има могућност да оводоистави тужилаштву, што би ми то радили? Против нашег колеге?
Слободан Деспотовић-А што да не?
Миле Живановић-Сматрам да ми само треба да доставимо нашем тужиоцу, а судија ако сматра да има елемената кривичног дела, нека он достави надлежном јавномтужилаштву
Ибрахим Танкосић-Ја сам сасвим супротног мишљења од Милета.Знам да неки адвокати злоупотребљавају признање и наивност грађана у овој држави, нарочито тамо где се изводе радови за гасификацију, или где се сад заузима део приватног земљишта за изградњу путева, и ти адвокати никада не ступе у контакт са клијентом него добију један смешан уговор и потпис од човека кога и не виде.Ја сматрам да је овде наша обавеза, да не чекамо судију шта ће он да ради, него да ми усмеримо то у оба правца и нека свако ради свој посао.Мени је заиста непојмљиво да адвокат користи пуномоћје које му клијент није потписао.
Милан Бургић-Ја сам пажљиво слушао то што сте читали и чуо сам да је судија узела у обзир оно што је странка изјавила, али нисама чуо да ли се адвокат на то изјаснио?Позната ми је та ситуација у вези кредита, задњих пар година, али се испоставља, колико се мени чини, да они који су изгубили спорове да они нису дали пуномоћје адвокатима.Странке које су добиле спорове и паре-оне не праве питање.Тако да сам ја више за Милетов став да се то не шаље никоме, а ако већ хоћемо у то да с еупуштамо, онда од судије да затражиомо и уговор и да тражи изјашњење од станек је ли то његов уговор.
Жамор у сали.
Миодраг Алексић-Колеге, ова тачка дневног реда гласи „информација о…“ тако да ми овде нећемо гласати, него сам само сматрао да је целисходно да чланови УО буду упознати са овим, а ја ћу као председник Коморе поступити како сматрам да треба да поступим и у складу са својим овлашћењима.
Драгана Јанковић-Ја сам само хтела да кажем да је судија можда све то и доставила тужиоцу, ми то не знамо.Не знам шта би се ми њој додатно обраћали и тражили додатне информације, она је поступила како је сматрала да треба, да нас обавести, можда је обавестила и тужиоца. а ми треба да то проследимо само нашем тужиоцу и не мислим да треба да шаљемо јавном тужиоцу, јер прво можда је судија то већ урадила, а друго-она када је то сазнала је и најпозванија да то уради..не зато да би штитили колегу већ зато што је судија која је то непосредно сазнала-на њој да то и уради.
Миодраг Алексић-Ја мислим да ја као председник и ми коа УО, треба да штитимо интегритет ове наше организације.Како ћемо се односити према овом питању то ће говорити о нама шта ми желимо да постигнемо….добро добили сте информацију, а поступићемо онако како буд ецелисходно.
Душан Дробњаковић-Сигиран сам да сви ми водимо рачуна о понашању и да сви ми сматрамо да свако одступање од прописаног начина поступања треба да се санкционише било у смислу дисципилнске, било у смислу кривичне одговорности.Али, ако је тачка дневног реда гласила „информација о допису…“ и ако Председник намерава да поступи онако како он намерава, било је исправно ову тачку дневног реда и допунити тако да гласи „“информација о допису Другог Основног суда и о ономе што је председник предузео или шта ће предузети“Само толико.
Ад.15
Након краћег усаглашавања ставова УО АК Чачак је једногласно донео одлуку о донацији износа од 100.000,00 динара Правном факултету Универзитета у Београду поводом учешћа студената на такмичењу Monroe E. Price Media Moot Court Competition који се одржава на Универзитету у Оксфорду.
Ад.16
Није било.
СЕКРЕТАР АК ЧАЧАК
Јелена Бојић
ПРЕДСЕДНИК АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЧАЧАК
адв.Миодраг Алексић