Broj:936/26
03.04.2026.godine
Z A P I S N I K
sa 40.-te sednice Upravnog odbora AK Čačak održane 25.03.2026.godine, u Čačku.
Prisutni: Miodrag Aleksić-Predsednik AK Čačak, Dragana Janković, Slavković Ognjen, Miletić Marija, Cvetić Snežan,a Despotović Slobodan, Milutinović Milijana, Tankosić Ibrahim, Milan Burgić, Samardžić Dušan, Vasiljević Aleksandar, Miloš Vučićević , Živanović Mile, Dušan Drobnjaković, Karaičić Nikola
Odsutni: Borivoje Lačnjevac, Matić Uroš,
Predsednici OA Trstenik, adv.Anita Antić Marjanović, OA Čačak, adv.Ivan Čvrkić, OA Gornji Milanovac, adv.Dušan Vujošević, kao i Predsednik Komisije za polaganje advokatskaog ispita adv.Hajrudin Baltić.
Članovi UO AK Srbije: predsednik AK Srbije, Dušan Bratić i sekretar UO AK Srbije, Uroš Tešmanović, Dragan Jelić član UO AKS iz AK Čačak.
Otvarajući sednicu Predsednik AK Čačak, Miodrag Aleksić, pozdravio je predsednika AK Srbije, Dušana Bratića, sekretara UO AK Srbije, Uroša Tešmanovića, člana UO AKS iz AK Čačak, Dragana Jelića, sve prisutne predsednika Odbora advokata AK Čačak, prisutne članove UO AK Čačak i predložio da se uz dnevni red koji su članovi UO AK Čačak primili uz poziv za ovu sednicu, usvoji i dopuna dnevnog reda koju je pripremila Stručna služba, što su prisutni jednoglasno prihvatili, pa za sednicu imamo sledeći:
D N E V N I R E D
1.Usvajanje zapisnika sa prethodne sednice UO AK Čačak, održane 25.02.2026.godine, u Čačku ( u prilogu)
2.Usvajanje Izveštaja o upotrebi sredstava AK Čačak, u periodu od 19.02.2026.godine do 16.03.2026.godine (u prilogu)
3.Odlučivanje o zahtevima za upis u Imenik advokata AK Čačak:
-Stanimirka Konstantinović, dipl.pravnik iz Ivanjice, sa sedištem u Ivanjici
(U prilogu biografije kandidata i zapisnik sa razgovora sa Komisijom za prethodni postupak)
4.Odlučivanje o zahtevima za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak:
-Tijana Andrejić, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Časlava Anđelkovića iz Kruševca
-Mihailo Đukić, dipl.pravnik iz Čačka, na praksi kod adv.Cane Đukić iz Čačka
-Petar Popović, dipl.pravnik iz Kraljeva, na praksi kod adv.Miljana Labovića iz Kraljeva
-Katarina Mijatović, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Ivane Petrović iz Kruševca
-Anđela Miladinović, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Milene Živić iz Kruševca
5.Odlučivanje o zahtevima za isplatu naknade za porodilje:
-Ivana Cvetković, adv.iz Kraljeva
6.Zahtevi za isplatu putnih troškova članova organa i nosilaca funkcija u organima AK Čačak
7.Izveštaj o prihodima i rashodima za 2025.godinu ( biće prosleđen mejlom)
8.Upoznavanje sa novoizabranim predsednikom AK Srbije, g-dinom Dušanom Bratićem i sekretarom UO AK Srbije, g-dinom Urošem Tešmanovićem – razgovor o aktuelnim pitanjima i problemima sa kojima se u svom radu suočavaju advokati sa područja AK Čačak
9.Odlučivanje o zahtevima za upis u Imenik advokata AK Čačak:
-Marijana Ćirković, dipl.pravnik iz Kruševca, sa sedištem U Kruševcu
10.Odlučivanje o zahtevima za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak:
-Nejra Čakara, dipl.pravnik iz Novog Pazara na praksi kod adv.Rešata Čakare iz Novog Pazara
-Anđela Krkić, dipl.pravnik iz Ćićevca, na praksi kod adv.Biljane Ilić iz Varvarina
-Anastasija Čolović, dipl.pravnik iz Novog Pazara, na praksi kod adv.Vladana Pantovića iz Novog Pazara
-Marija Mraković, dipl.pravnik iz Čačka, na praksi kod adv.Dejana Mrakovića iz Čačka
11.Odlučivanje o zahtevu Anđele Pejić, adv.pripravnika iz Bajine Bašte, na praksi kod adv.Mihajla Markovića iz Bajine Bašte za promenu statusa-prelazak iz IAPV u IAP, počev od 27.03.2026.godine
12.Odlučivanje o zahtevu porodice pok.adv.Milorada Bekčića iz Kruševca, za isplatu posmrtnine
13.Odlučivanje o zahtevu Nataše Vukšić, adv.iz Kruševca, za isplatu naknade za porodilje
14.Informacija o dopisu Drugog Osnovnog suda u vezi postupanja adv.Nenada Davidovića iz Čačka
15.Odlučivanje o donaciji Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu povodom učešća studenata na takmičenju Monroe E. Price Media Moot Court Competition koji se održava na Univerzitetu u Oksfordu
16.Razno
Ad.1
Jednoglasno je usvojen zapisnik sa prethodne sednice UO AK Čačak, održane 25.02.2026.godine, u Čačku.
Ad.2
Jednoglasno je usvojen Izveštaja o upotrebi sredstava AK Čačak, u periodu od 19.02.2026.godine do 16.03.2026.godine.
Ad.3 i Ad.9
Miodrag Aleksić-Kada je reč o odlučivanju o zahtevima za upis u Imenik advokata AK Čačak, imamo 2 kandidata , jednog iz osnovnog dnevnog reda i jednog iz dopune, Evo Jelena će pročitati podatke o njima:
-Stanimirka Konstantinović, dipl.pravnik iz Ivanjice, sa sedištem u Ivanjici
-rođen/a 30.10.1960 .godine u Dubravi, Ivanjica
-završio/la Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, dana 12.11.1983. godine
-pravosudni ispit položio/la u Beogradu, dana 24.12.1986.godine
-advokatski ispit položio/la pred Komisijom AK Čačak, dana 24.12.2025.godine
-mišljenje OA-nije stiglo
-izvod iz KE-nije osuđivan/a
-radio/la: sada u penzii, ranije radila koa inspektor rada
-prebivalište:Lisa, Ivanjica
-sedište kancelarije: Ivanjica, Javorska 16, po dostavljenom ugovoru o zakupu sa Ocokoljić Pericom
Miodrag Aleksić-Dobro, ko je za to da se ova koleginica upiše, plaća punu upisninu? Svi.Protiv?nema Uzdržani? nema Konstatuje se da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU:o usvajanju zahteva Stanimirke Konstantinović, dipl.pravnik iz Ivanjice, za upis u Imenik advokata sa sedištem u Ivanjici
-Marijana Ćirković, dipl.pravnik iz Kruševca, sa sedištem U Kruševcu
-rođen/a 15.05.1991 .godine u Kruševcu
-završio/la Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, dana 21.09.2015. godine
-pravosudni ispit položio/la u Beogradu, dana 28.09.2018 .godine
-advokatski ispit položio/la pred Komisijom AK Čačak, dana 28.03.2019 .godine
-mišljenje OA- nema smetnji za upis
-izvod iz KE-nije osuđivan/a
-radio/la- bila adv.pripravnik, a od 2019.do 2023.godine zaposlena u VJT Kruševca na radnom mestu javnotužilački saradnik u zvanju „savetnik“(puna upisnina)
-prebivalište:Kruševac, ul.Đakona Avakuma 29
-sedište kancelarije u Kruševcu, ul.Majke Jugovića, lok.br.11
Miodrag Aleksić-Dobro, ko je za to da se ova koleginica upiše, plaća punu upisninu? Svi.Protiv?nema Uzdržani? nema Konstatuje se da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU:o usvajanju zahteva Marijane Ćirković, dipl.pravnik iz Kruševca, za upis u Imenik advokata sa sedištem u Kruševcu.
Ad.4 i Ad.10
Miodrag Aleksić-Sada imamo zahteve za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, objedinićemo i one iz dopune. Jlelena će pročitati podatke o kandidatima:
-Tijana Andrejić, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Časlava Anđelkovića iz Kruševca
-završila Pravni fakultet Univerziteta Union-Nikola Tesla u Beogradu ,novembru 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?10.Protiv?1 Uzdržani?4.
Konstatujem da je UO AK Čačak većinom glasova doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev , Tijane Andrejić,dipl.pravnika iz Kruševca za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Časlava Anđelkovića iz Kruševca.
-Mihailo Đukić, dipl.pravnik iz Čačka, na praksi kod adv.Cane Đukić iz Čačka
-završio Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, u novembru 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Mihaila Đukića, dipl.pravnika iz Čačka za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Cane Đukić iz Čačka
-Petar Popović, dipl.pravnik iz Kraljeva, na praksi kod adv.Miljana Labovića iz Kraljeva
-završio Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, u novembru 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Petra Popovića, dipl.pravnika iz Kraljeva za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Miljana Labovića iz Kraljeva.
-Katarina Mijatović, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Ivane Petrović iz Kruševca
-završila Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, u februaru 2026.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?10.Protiv?1 Uzdržani?4.
Konstatujem da je UO AK Čačak većinom glasova doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Katarine Mijatović, dipl.pravnika iz Kruševca za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Ivane Petrović iz Kruševca.
-Anđela Miladinović, dipl.pravnik iz Kruševca, na praksi kod adv.Milene Živić iz Kruševca
-završila Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, u julu 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Anđele Miladinović , dipl.pravnika iz Kruševca za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Milene Živić iz Kruševca.
-Nejra Čakara, dipl.pravnik iz Novog Pazara na praksi kod adv.Rešata Čakare iz Novog Pazara
-završila Pravni fakultet Univerziteta u Novom Pazaru, u julu 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Nejre Čakara, dipl.pravnika iz Novog Pazara za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Rešata Čakare iz Novog Pazara.
-Anđela Krkić, dipl.pravnik iz Ćićevca, na praksi kod adv.Biljane Ilić iz Varvarina
-završila Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u januaru 2026.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Anđele Krkić, dipl.pravnika iz Ćićevca za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Biljane Ilić iz Varvarina
–Anastasija Čolović, dipl.pravnik iz Novog Pazara, na praksi kod adv.Vladana Pantovića iz Novog Pazara
-završila Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, u februaru 2026.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?Svi.Protiv?nema Uzdržani?nema.
Konstatujem da je UO AK Čačak jednoglasno doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Anastasije Čolović, dipl.pravnika iz novog Pazara za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Vladana Pantovića iz Novog Pazara.
-Marija Mraković, dipl.pravnik iz Čačka, na praksi kod adv.Dejana Mrakovića iz Čačka
-završila Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, u decembru 2025.godine, ispunjava sve uslove u pogledu dokumentacije, i principal ispunjava uslove u pogledu godina staža i broja pripravnika.
Miodrag Aleksić- Dobro da glasamo.Ko je za?10.Protiv?1. Uzdržani? 4.
Konstatujem da je UO AK Čačak većinom glasova doneo ODLUKU: kojom je usvojen zahtev Marije Mraković, dipl.pravnika iz Čačka za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK Čačak, na praksi kod adv.Dejana Mrakovića iz Čačka.
Ad.5
Jednoglasno je usvojen zahtev za isplatu naknade za porodilje, u iznosu od 100.00,00 dinara za:
-Ivana Cvetković, adv.iz Kraljeva
Ad.6
Jednoglasno su usvojeni zahtevi za isplatu putnih troškova članova organa i nosilaca funkcija u organima AK Čačak:
1.
Disciplinskom tužiocu AK Čačak i sudijama Disciplinskog suda AK Čačak, za dolazak u Čačak, dana 02.03.2026.godine, radi učešća u zakazanim disciplinskim pretresima:
-Branko Sekulić, , adv.iz Prijepolja u iznosu od 18.900,00 dinara (150km x 2 x 63,00 din/km)
-Milica Radivojević, adv.iz Ivanjice, u iznosu od 6.300,00 dinara (50 km x 2 x 63,00 din/km)
-Boris Vasojević, adv.iz Prijepolja u iznosu od 18.900,00 dinara (150km x 2 x 63,00 din/km)
2.
Članovima Komisije za advokatski ispit, za dalazak u Čačak, dana 25.03.2026.godine, na zakazani ispit:
-Baltić Hajrudin, adv.iz Prijepolja, u iznosu od 18.900,00 dinara (150km x 2 x 63,00
Ad.7
Odlukom prisutnih članova UO AK Čačak analiza Izveštaja o prihodima i rashodima za 2025.godinu odložena je za narednu sednicu UO AK Čačak.
Ad.8
Miodrag Aleksić-Sada značajna tačka dnevnog reda zato što imamo priliku da razgovaramo sa novoizabranim predsednikom AK Srbije, g-dinom Dušanom Bratićem i sekretarom UO AK Srbije, g-dinom Urošem Tešmanovićemo aktuelnim pitanjima i problemima sa kojima se u svom radu suočavaju advokati sa područja AK Čačak.Pozivam kolegu Bratića da on uzme reč i d apraktično on bude moderator ove tačke dnevnog reda.
Dušan Bratić-Poštovane koleginice i kolege još jednom se zahvaljujem što ste nas ovde primili i ugostili.Kolega Ibrahim Tankosić me pitao da li ste vi prva Komora koju posećujemo nakon stupanja na funkciju, ja sam mu odgovorio da jeste i da postoje razlozi za to koji su u proifesionalno-emotivnoj ravni, ja sam već skoro pet godina član UO AK Srbije, i za to vreme imao sam upliv i saznanja kako koja Komora radi, a imao sam i neposredan kontakt sa kolegama iz Vaše komore i sa vašim predsednikom, i na tome bih se zaustavio, jer će čuti drugi…Šta je naša ideja? Ideja je da bi, bez obzira što bi trebalo i što možda jeste tako, da organi AKS imaju sublimirano koji su to problemi advokature trenutno, dakle da bez obzira na to, u neposrednom kontaktu sa svim kolegama, po pojedinim Odborima ili zajednicama, porazgovaramo i da neposredno čujemo od kolega šta je to što su vitalni problemi advokature kao organizacije, naši unutrašnji problemi i šta su to vitalni problemi advokature kao profesije, što bi da kažemo tako i sublimiralo odgovore na pitanje našeg materijalnog položaja i našeg položaja u pravnom sistemu i da na bazi takvog razgovora ta saznanja proverimo, dopunimo i da u nekom periodu koji je pred nama, da organi AKS i predsednici Komora u sastavu, da zajednički opredelimo kojim pravcem treba najpre, što hitnije krenuti u nemeri da se to stanje što pre koliko toliko popravi. Tačno je da je za takav jedan razgovor, za jednu takvu analizu, bi bilo najprimerenije da smo mi iz AKS , odnsno ja, opredelili jednu drugačiju metodologiju, tj.da je drugačije pripremljen ovakav jedan susret, jer za tako ozbiljne razgovore treba i ozbiljna priprema-ne nose sve to ljudi u svojim mislima i u svojoj glavi, problemi su brojni, isprepletani, to je naročito u poslednje vreme stvorili jednu kulminaciju, jednu spiralu problema i sigurno da to u jednom ovakvom, relativno kratkom periodzu, iz glave, ne može sev da se sistemski i sveobuhvatno prikaže, međutim, treba da budemo realni, naše ambicije, milsim AKS mogu da budu velike, ali potencije naše trenutno, spream tim problema, su ipak male.Ali, ja sam to rekao i na izbornoj skupštini, naše potencije jesu male, ali teškoće u životu i u pravu, nisu razlog za kapitulaciju već za upregnuće.Ako pravilno odredimo prioritete i ako budemo stručni i umešni i iole jedinstveni kao što ste to vi umeli, uveren sam da možemo načiniti korak ka boljoj advokaturi i našem boljem položaju u pravnom sistemu a naposletku i u materijalnom položaju.Dakle da ne dužim, da se ne pravdam zašto ovo ovako bez posebne pripreme, nego iz glava da porazgovaramo, da čujem od Vas članova UO i Odbora advokata, otvoreno i iskreno, šta su to problemi kako naše unutrašnje organizacije, tako i problemi advokature kao profesije.
Dušan Vujošević-Obzirom da ovde dolazim kao Predsednik Odbora advokata u Gornjem Milanovcu, ja ću vam reći na koje probleme su mi kolege iz Milanovca ukazale.To je prvenstveno problem nadripisarstva.Konkretno radi se pre svega o sastavljanju ugovora pa i drugih isprava od strane lica koja nisu u advokaturi niti imaju kakvo pravničko obrazovanje.Dobar deo tih isprava se neposredno od sastavljača i upućuje javnom beležniku, kod nas je jedan jedini beležnik i vrši se solemnizacija, overa ili šta već da bi te isprave po zakonu proizvodile pravno dejstvo.Kao autori tih isprava potenciraju se zaposleni u službi za Katastar nepokretnosti, doduše ja nemam neposredno iskustvo o tome, ali koleginice i kolege tvrde da to postoji i u istom smislu pojedine privatne geodetske organizacije.Tu se sada percipira kao problem da javni beležnik ne prepoznaje nezakonitost u prijemu nacrta tih isprava na potvrđivanje, da ne zalazimo sad u pitanje da li ta lica to rade uz nadoknadu ili iz drugih razloga, motiva i pobuda.Ovo je meni saopšeno kao veliki problem kolega u Milanovcu, pa možda je ovo dobra prilika da na to ukažem kao na eksterni problem koji advokatura ima.
Marija Miletić-Ja u Čačku nisam čula za to da neko iz Katastra sačinjava ugovore, ovde je mnogo veći problem pisanje, sastavljanje ugovora od strane javnih beležnika i to uz komentar „ne treba ti advokat da ti uzima pare, ja ću ti to odraditi“.Tako da u tom smislu mislim da treba AKS da napravi sastanak sa Javnobeležničkom komorom i da se nekako postigne zajednički stav da ugovori koji dolaze na solemnizaciju kod javnih beležnika treba da sadrže pečat advokata kao dokaz da su sačinjeni upravo od strane advokata.
Milan Burgić-Kod nas u Kruševcu najveći problem je što se veliki broj kolega ne uključuje u rad Odbora, ne traže sastanke, a nemamo ni neki ustaljen režim kada se okupljamo, posebno zabrinjava i to što nemamo odziv mladih kolega za to, evo sad idu izbori i biće problem sa kandidovanjem.Drugi problem na koji bi ukazao je da se na nivou AKS veća pažnja posveti organizaciji seminara gde bi se advokati upoznavali sa nekim novim materijama i gde bi se edukovali oko toga, jer ako bi to bilo na nivou samo Komora, mi bar ovde u Komori u Čačku, smo imali problem što se mali broj advokata odazove, pa mislim da bi možda bio bolji, veći odziv ako bi to bilo organizovano na nivou AKS, naravno uz neku participaciju advokata.Nadripisarstvo je i kod nas zastupljeno od strane službenika u Katastru, od strane geometara, u velikoj meri, a što se tiče ukazivanja „ne trebaju Vam advokati“ to ide iz organa uprave, iz Katastra, od beležnika nisam to čuo, ali imamo saznanja da 1ili 2 beležnika sastavljaju ugovore.Jedna stvar koja je mene zaprepastila, to bi ustvari zahtevalo i izmenu zakona o javnim beležnicima, a to je da oni, male overe čuvaju samo 3 godine.Recimo ako daš stranci priznanicu da je izmirila sve obaveze prema tebi, overiš to, i recimo zatreba to nekome za 5 godina, to ne možeš da nađeš kod notara, ranije se to u sudu čuvalo.Ili overu kopija, samo 3 godine čuvaju. Ni ja to nisam znao dok mi skoro nije zatrebalo neko ovlašćenje koje je overeno kod notara, ali su mi rekli da su to uništili.Još nešto, mislim da bi trebalo da se nekako izborimo za veći uticaj u Katastru, jer poznato je koliko traju postupci po žalbama.
Aleksandar Vasiljević-Po meni jedno ozbiljno pitanje za advokaturu je to nadripisarstvo.Ono postoji u svim mestima, pa i kod nas u Raški.Kod nas imamo čoveka koji radi na fotokopiranju i on je u vezi sa notarima i Katastrom i sve živo radi, čak i na zidu ima natpis, cenovnik „punomoćja 500,00 dinara, ugovori 2.000,00“, ali mi to ne možemo da rešavamo pojedinačno, nego predlažem da mi kao UO, pošaljemo dopise Odborima advokata u sastavu i da te sve takve pojave prijave, da recimo onda ispred Komore radimo upozorenja ili nešto sl.
Ivan Čvrkić-Ja sam predsednik Odbora advokata u Čačku, i kolege u Čačku nemaju u nekoj značajnijoj meri te da kažem lične probleme, već više reaguju na anomalije u zakonskim rešenjima.Nedavno sam imao priliku da pričam sa Predsednikom VKS, ne želim da sebi dižem cenu zbog toga, oko toga.Naravno da AK Čačak, i AKS nisu ovlašćeni predlagači zakona, ali zaista imamo anomalije u zakonima, pa smatram da kao grupacija, kao esnaf koji se bavi primenom zakona, imamo mogućnost, imamo snagu stručnog autoriteta da predlažemo izmene određenih zakona.Evo konkretno ću vam reći.Kolega će meni dati jedan džoint, ja ću njemu 100 dinara i dobiću 3 godine zatvora.Ja prihvatam da notari rade kako rade, da neko nekome uzima hleb, ali ajte malo da se izuzmemo iz toga , mi se ipak bavimo ljudskim sudbinama.Mi treba da pogledamo čoveka u oči koji je detetu kupio pištolj u tržnom centru i koji će da bude oglašen krivim za 348, za držanje oružja, jer se nekad u nekom postupku to oružje može pretvoriti u vatreno oružje.Ja dominantno postupam ukrivičnoj materiji, i zato sam naveo iz te oblasti samo 2 primera koji oslikavaju očiglednu nepravdu.Ipak je nama to imanentno, znate zakonitost je postojala i kod Sadama Huseina i kod Hitlera, ali negde treba da se borimo da iza te zakonitosti stoji elementarna primena pravde.I da AKS snagom stručnog autoriteta utiče i predlaže koje su to anomalije, ja sam se fokusirao na kruivičnu materiju, ali tih problema ima sigurno i u građanskoj materiji, izvršnoj i dr. te da predlaže njihovu promenu i siguran sam da ćemo tako najviše doprineti onome što je naša dužnost a to je da zaštitimo prava građana.To i selektivna primena zakona, je ono što je prioritetni problem kod nas.
Drobnjaković Dušan-Do sada je najviše reči bilo o Katastru.Sve što je rečeno je i opšte poznato.Okolnosti i činjenice vezane za način rada Katastra zahtevaju redefinisanje statusa Katastra jer on ne sme i ne može biti „drtžava u državi“, kako se do sada ponašaju.Mi smo nemoćni i to mora biti sagledano sa tog stanovišta, kako bi se omogućilo običnim smrtnicima, pa i nama među njima, da imamo pristup i mogućnosti lakšeg ostvarivanja uvida ili pribavljanja određenih podataka.U proteklom periodu, moj utisak je, da se u razmatranju bilo kojih pitanja, javljalo previše politizacije.Sve što je bilo predmet sagledavanja-posmatrano je sa tih političkih stanovišta jednog određenog broja kolega a ne isključivo sa stanovišta interesa advokature i advokata.Zalažem se i smatram da je to preduslov ostvarenja bilo čega, da se naša organizacija prvenstveno bavi našim interesima.To podrazumeva i postizanje jedinstva u postupanju Komora i AKS.Vreme je možda da se razmisli da li postojeća organizacija, mislim prvenstveno na to da broj advokata u organima zavisi od broja upisanih advokata, da se razmisli da li je to osnov za postizanje jedinstva ili osnov za postizanje nekih parcijalnih interesa jer smo u proteklom periodu, makar u jednom delu, svi bili taoci AK Beograd.Mislim da ima mesta, kod izmena značajnijih zakona ili zakonika, da učešće advokature ne bude samo kroz članove Radnih grupa, već da se kod značajnijih propisa pri svakoj komori organizuje javna rasprava i na taj način sagleda svaki značajniji propis jer mislim da će to doprinositi boljim rešenjima.
Anita Antić Marjanović-Ja sam novi Predsednik Odbora advokata Trstenik.Obzirom da imam nekih 5 tačaka o kojima bi želela da upoznam ovde prisutne, ja ću kratko i konkretno.Prvo bih se zahvalila Predsedniku AKS što nas je posetio i što je udostojio ovaj naš skup svojim prisustvom, a iz lokalnog ugla mog Odbora već u prvim nedeljama njegovog rada se vide pomaci.Ono što mi možemo da vidimo, počev od sajta AKS, tu se vide pomaci, jer mi iz unutrašnjosti, koji nismo u Beogradu, smo hronično patili od nedostatka informacija, evo sad imamo dnevnu ažurnost podataka i nekih bitnih informacija, imamo saznanja o svakom koraku Predsednika, gde je bio, šta je radio, s kim se video.Takođe posle izborne skupštine smo vrlo brzo imali kompletnu listu svih izabranih članova organa.Pod dva, nadovezala bih se na kolegu Burgića, vezano za neaktivnost članova Odbora advokata.Kruševac i Trstenik su blizu, s tim što su onbi mnogo veći od nas.Ja sam u Trsteniku nbasledila tu da kažem neaktivnost članstva, taj problem, ali sam ga rešila vrlo lako.Prosto kako advokati imaju svoja prava, tako moraju imati i svoje obaveze.Članovi Odbora imaju svoje obaveze na koje zaboravljaju, a to im je između ostalog, aktivno učešće u radu organa.Ja sam članove mog Odbora pisanim putem obavestila o tome, onjihovim obavezama, da njihovo neodazivanje sednicama može da bude jedan od osnova za isključenje iz članstva Odbora, gde ću je prva, bez problema, da pišem takvu inicijativu, jer meni ometaju rad-treba mi kvorum, treba mi većina, i sl.I rešili smo to vrlo brzo-na sednici u petak, od nas 17 -bilo nas je 15.I na toj sednici smo usvojili odmah i pravilnik o elektronskoj komunikaciji, da možemo da držimo sednicu i putem viber grupe, poziva.Eto ja sam prva prihvatila i neke obaveze, sada sam i član Nadzornog odbora AKS, prosto iz razloga što želim da se bavim strukom.Da advokatura bude ono što treba da bude, ne kažem da nije sad, ali uvek može bolje.Sledeća stvar je, ne znam kako je to u drugim Odborima, ali kod nas je problem i što imamo i advokate koji se samo formalno vode kao advokati u Trsteniku, a koji faktički ne obavljaju delatnost u Trsteniku.Za sada je to 2 advokata, sa kojima sam ja obavila razgovor u smislu ako se samo i formalno vodite ovde a radite u Beogradu, morate ispoštovati vaše obaveze ovde, sedi u kola pa dođi na sednicu ili ćemo to drugačije da rešavamo.Ja pričam realno kako jeste, jer je i sam predsednik tražio pravo stanje stavri na terenu, a pitanje je kada ćemo opet imati ovakav sastanak.Što se tiče nadripisarstva i mi smo u Trsteniku imali problem sa jednom osobom ali smo to rešili tako što smo u saradnji sa Centrom za socijalkni rad, odnosno preko nekog njihovog štićenika praktično „namestili“ tog čoveka, govorim ovaj termin jer stvarno drugu reč ne mogu da nađem, dakle namestili smo tom nadripisaru da odradi nešto, procesuirali ga pred tužiocem, ali je u međuvremenu umro, pa nije sačekao osuđujuću presudu, umro je od starosti ali celog života se bavio nadripisarstvom.Sada nemamo novog nadripisara u Trsteniku.I još jedna stvar, obzirom da je ovde danas prisutno dosta predsednika odbora advokata, to je neki moj predlog, mislim da na neki način treba da se povežemo, da komuniciramo i koordiniramo, da napravimo neki vid komunikacije radi ujednačavanja stavova, komunikacije, pomoći, organizacije nekih zajedničkih aktivnosti i sl.
Miodrag Aleksić-Ja mislim da je potrebno da u svetlu svih ovih naših problema, pođemo od onoga o čemu je i kolega Drobnjaković pričao, a to je da pođemo od onoga što je interes advokature i što ima uticaja na svakodnevni život i rad advokata.Kolega Čvrkić je govorio o tome šta je naša misija, da je naša misija zaštita ljudskih prava, ali mislim da je to malo slobodnije tumačenje onoga što u stvari mi jesmo.Mi advokati smo služba pravne pomoći, dakle mi i pravna pomoć pri jedinicama lokalne samouprave, a šta ta pravna pomoć zanči?Samo ime kaže da pružamo pravnu pomoć, a koliko će to biti u funkciji zaštite ljudskih prava to je drugo pitanje, jer u svakom kontradiktornom postupku postoje advokati koji zastupaju inetrese dve suprotstavljene strane.To viđenje šta je ljudsko pravo i zaštita ljudskih prava može se posmatrati iz različitih uglova i doći dakle do različitih viđenja.Dakle, ne bi trebali da imamo pretenziju da se pokazujemo onakvima kakvi mi nismo, jer mi pružamo pravnu pomoć za novac.Neću upotrebiti termin da smo plaćenici, ali moramo realno da sagledamo da tu pravnu pomoć pružamo u skladu sa zakonom o advokaturi, Statutima naše i nacionalne komore i Kodeksom profesionalne etike.Koliko će to doprineti opštoj borbi za zaštitu i ostvarenje ljudskih prava, to je drugo pitanje, ali ne možemo se prikazivati onakvima kakvi nismo.Takođe ono što će po meni biti značajno, kada dođe na red izrada Zkaona o advokaturi, je pitanje kakav ćemo mi imati stav kao esnafska organizacija, da li se mi zalažemo za advokaturu kao elitno pravničko zanimanje ili ćemo biti retenzija koja prima sve nezbrinute, nesnađene pravnike po ovom ili onom osnovu.U okviru obeležavanja Dana advokature mi smo ovde imali sednicu na kojoj su gosti bili predstavnici komora Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske , kao i gosti iz Poljske i imali smo neke poučne stvari da čujemo.Kolege iz Katovica, iz oblasti Šlezija koja broji stanovnika koliko i čitava Srbija, su nam rekli da oni imaju 2.000 advokata, ami u Srbiji imamo skoro 15.000 advokata.Kada imamo toliko broj advokata, osnovano se onda trebamo zapitati da li je za ovaj broj stanovnika, odnsono ovakav nivo potreba za pravnom pomoći, da li to može sve biti u skladu sa zakonom, sa Kodeksom?Ovde se nameće sada pitanje da li advcokatska organizacija treba da bude organizacija koja će se baviti obezbeđivanjem posla za advokate?200 advokata u Kruševcu, skori 200 u Čačku-da li svi oni imaju objektivne mogućnosti da se ostavre, da zatvore krug 12 puta godišnje.?Ako eliminišemo povremene „cunamije“ u vidu masovki, ono što je realna advokatura-to nije ta vrsta posla.Dakle to su pitanja kojima bi trebalo da se bavi aktuelno rukovodstvo AKS, rukovodstvo naše Komore koje bude izabrano u ovoj godini i da se na realan način dođe do toga šta mi jesmo, ko smo mi, šta mi predstavljamo u jednom društvu i kakav je odnos u drugim demokratskim državama tih država prema advokaturi.Bojim se da nam se neke stvari neće dopasti.Mi smo pre par godina imali Džonatana Goldsmita koji nam je govorio o advokaturi u Evropi, šta bi trebali uraditi sa Zakonom o advokaturi u postupku harmonizacije tih propisa sa propisima EU i nije nam s eto dopalo.Zato što više budemo realni imamo više šanse da se u predstojećim zakonskim aktivnostima koji se odnose na našu branšu da se izborimo za što povoljniji položaj advokature u Srbiji. Eto to sam hteo da kažem i da podstaknem naše novoizabrano rukovodstvo u AKS , našeg predstavnika u UO AKS , pa i naše rukovodstvo, da u narednom periodu probamo sa manje ostrašćenosti a sa više realističnog pristupa da razmišljamop šta se može i šta je potrebno učiniti da bi naša organizacija bila zdravija.Kolega Dušan Drobnjaković je kandidovao jedno pitanje, a to je organizacija nacionalne komore-sam Beograd je polovina advokature, a da li to tako treba da bude preslikano i u nacionalnu komoru u smislu sastava Skupštine, UO ili te paritete trteba raditi na jedan drugačiji način koji ne bi možda u potpunosti eliminisao ali bi bar onemogućio supremaciju AK Beograd, da se ne osećamo kao da mi u Čačku , Zaječaru nismo bitni, jer oni su se tamo nešto dogovorili , povezali sa još nekolicinom i to je završeno.Jer treba da nas okuplja nešto što je zajednički interes, razlika će uvek biti, trebamo ih ostaviti po starni dok se ne dogovorimo oko tog ašta nam je zajednički intertes.Kada budemo ostvarili zajedničke interese onda ćemo postepeno i te razlike usaglašavti i postizati ono što je bolje za našu organizaciju.
Aleksandar Vasiljević-Ja sam se malopre samo kratku uključio u diskusiju o nadripisarima, ali sada želim da ukažem na jedna problem sa kojim se suočavaju ne samo advokati naše Komore nego advokati cele Srbije.Ovo pitanje se provlači već desetak godina i na tu temu sam ja pričao i sa predsednikom Gostiljcem i s aJasminom,koji su govorili da to jeste ozbiljno pitanje i da će pokušati da ga reše.Sada je dobra prilika što prisuitvuju predsednik i sekretar UO AKS, jer ove stvari o kojima ću pričati, spadaju isključivo u njihov domen rada, jer pomojoj gruboj proceni mesečno je svaki advokat uskraćen za bar 1.000 evra.Radi se o primeni, odnosno neprimeni Advokatske tarife u čl.9 koja govori o naknadi putnih troškova advokata za korišćenje sopstvenog putničkog vozila u svrhe putovanja na suđenje na strai.Vrhovni sud je još pre 15-tak godina zauzeo neki stav da se u ovom slučaju kada advokati putuju na stranu na suđenje, priznaju samo troškovi u krivičnim postupcima.?!član 9. AT ne govori tako-on govori da se svim advokatima priznaju troškovi u iznosu od 30%cene benzina po pređenom kilometru.Ovakvim stavom su oštećeni svi advokati u Srbiji koji postupaju u parničnim postupcima.Na primer ja i kolega koji zastupa u krivici u Čačku, se vraćamo kući on sa 15-20.000 u džepu a ja se vraćam sa potrošenim benzinom iz mog džepa.Ovo nije mala stvar i neshvatljivo mi je da u jednoj državi ne postoji jasan normativni akt koji reguliše to pitanje-da se postupa drugačije u krivičnim postupcima, nego u parničnim? Svi smo mi jedna advokatura, jedna država, i ovo je baš pitanje koje treba da potencira AKS kroz jedan ozbiljan razgovor sa organima koji su to doneli, mislim da je to stav VSS, u pravcu da se izvrši korekcija ovog stava.
Miodrag Aleksić-E sad dolazimo do toga šta je opšti interes advokature.Evo konkretno na ovo izlaganje kolege Vasiljevića, šta je interes advokata u Čačku?Pa interes je da ti iz Raške ne dolaziš u Čačak, kao što je interes advokata u Raški da mi iz Čačka ne dolazimo na suđenje u Rašku.Šta su nužni troškovi koje zakon priznaje stranci-da li je nužni trošak da stranka iz Čačka, za suđenje u Čačku, angažuje advokata iz Raške? To je tema o kojoj treba i mora da se priča iz različitih uglova, ne možemo samo da gledamo novac.Moj pristup je taj, onaj klijent koji neće da dođe kod mene da mu recimo satsavim ugovr, nego ide u kopirnicu, ili ne znam gde, ne mora ni da dođe, on nije klijent za mojukancelariju.Drugo, ja lično bih pisao žalbu ukoliko bi u presudi bili priznati troškovi na teret mog klijenta za to što je advokat došao iz Subotice u Čačak-na taj deo bi sigurno pisao žalbu.
Aleksandar Vasiljević-Ali pravo svakog klijenta je da izabere advokata u ovoj državi koji će ga zastupati.Ne može sudija meni na suđenju u Boru da kaže zašto niste angažovali advokata iz Bora-zašto to ne kažu u krivičnom postupku?? Svugde su u pitanju troškovi puta, i moje pitanje je dobro, ono je dopbro pravno rešeno, samo se dobro ne primenjuje, a to treba da reši advokatura, da se za to izbori u interesu svih advokata.
Dragana Janković-Samo sam htela da se nadovežem, ako klijent neće da dođe kod mene da mu pišem ugovor, to je ok, to je njegov izbor, ali ja sam prisustvovala situacijama, kada neuki, neobrazovani ljudi dođu kod notara, jer nekako imaju predubeđenje da notari pišu ugovore i kažu recimo da im treba ugovor o doživotnom izdržavanju i službenice kod notara kažu dobro izvolite, jel hoćete ovako tipski ili nešto drugo, onda stranka kaže može tipski, a niti stranka, a ni službenica, ne znaju šta je tipski i na kraju se to po pravilu završi nekim sporom ili nekim problemom i određen broj tih ugovora koji napišu notari, koji nije mali, završi pred sudom jer se nisu razumeli, jer je notar to pisao onako kako je njemu bitno da bi postupao zakonito, a ne u meri u kojoj bi štitio interese stranke i to je ono što je suštinska razlika kada ugovor piše advokat i kad ugovor piše notar.I mislim da zbog toga treba reagovati, ne zato što to umanjuje naš obim posla, nego što to prosto nije u redu…
Marija Miletić-Čak šta više, to nama daje dodatni posao…
Dragana Janković-Tako je…ali nije to poenta.
Marija Miletić-Kolega je pričao o neprimenjivanju tarife vezano za troškove puta, ja sam čula za jedna drugi problem na koji kolege ukazuju, ja lično taj problem nemam jer nikada ne pišem pisane podneske, sve što imam da kažem- kažem na samom ročištu, ali kažu kolege da je praksa sudova da se ne priznaju troškovi za sastav pisanih podnesaka, i da je to navodno stav Apelacionog suda Kragujevac, pa zaista mislim ako postoji neka razlika da bi trebalo poraditi na ujednačavanju, ustvari ne ni na ujednačavanju, nego prosto na doslednoj primeni tarife.
Milijana Milutinović-Ja se slažem sa svime što su kolege iznele, jer sve sredine imaju te probleme, svugde ima nadripisara, ali i notara koji pišu ugovore svih vrsta pod plaštom javnobeležničkog zapisa.To im je izgovor.Stranke greše što ne dođu kod advokata da im piše ugovor jer advokat se nekako više unese u suštinu, trudi se da izbegne kasnije parnicu.Za mene je lepa stvar da je novoizabrani predsednik došao kod nas, da sasluša naše probleme i milo mi je što smo dobili predsednika koji je među narodom,koji nije otuđen od nas, koji će se potruditi da sve ove naše probleme otkloni, svojim umećem i zalaganjem i zajedno sa organima AKS i svima nama.
Nikola Karaičić-Selektivno čujem, kako se pomera ovaj diktafon i ide diskusija sa jedne starne čujem „pravda,pravičnost“ a sa druge „novac, novac“ i onda kažem sebi ja možda nisam na pravom mestu, pogrešio sam što sam ovde.Što se tiče ovog da se ne dosuđuju troškovi u parnici, nego samo u krivici, to je svima opšte poznato, to je Vrhovni sud rekao jer parnicu znaju da rade svi, a krivicu rade samo posebni advokati, pa njima treba da se plati.Oni su zauzeli takav stav i nema druge nego da se inicira neki sastanak sa njima, pošto su ti stavovi, kako smo već videli u prošlosti, vrlo podobni promenama u zavisnosti od toga kako „vetar duva“.Što se tiče ovoga što kolega Čvrkić priča to je u pitanju kaznena politika, to je prljavo, grozno, interesi, to nema veze sa pravom-to je država odlučila, eto da, za primer, kazni nekoga.Jedna stvar koju sam hteo da kažem, a koju nikada nikonije rekao, 2013.godine je izvršena objektivizacija oštećenih u krivičnom postupku, e to je polje u kome treba da se angažuje advokatura, jer oštećeni više nisu stranka u postupku, ne znam ni šta su, objekat postupka, imaju pravo na punomoćnika sa vrlo suženim mogućnostima uticaja na ishod postupka, može da se utiče na imovinsko-pravni zahtev i ništa više, tako da su advokati tu kao savetnici, drugo nemaš pristup sudu ako ti tužilac odbaci krivičnu prijavu što takođe smatram vrlo diskutabilnim.Savet za Predsednika AKS kada pominjete položaj advokata, ako hoćete da me poslušate, prvo recite opšti, pa materijalni položaj, nekoliko puta ste insistirali na tome da je prvo materijalni položaj, a to sam primetio i kod našeg predsednika da insistira na tome da smo mi „radnici za novac“ i da treba da se poboljša materijalni položaj advokata…sumnjam da ima iko u ovoj prostoriji kome je diskutabilan materijalni položaj.A sa opštim položajem je stvar drugačija, kako me gledaju ljudi, kao se neki organi, mediji ophode, pišu, pričaju o advokaturi-e to mi jako smeta.Možda narod smatra da mi zarađujemo mnogo više novca nego što zaslužujemo, da smo mimnogo loši ljudi, da radimo ovo, ono-a na kraju svi dođu kod advokata.Ne znam nikoga kome nije zatrebala pomoć advokata i koji su došli kod nas“skačući sebi u usta“.Dakle, opšti položaj advokature je jako loš, samo preslikana slika društva i na advokaturu, počinju da se zanemaruju institucije, odluke se donose vaninstitucionalno, zbog čega sud, tužilaštvo, pa naposletku i advokatura, postaju suvišni.I zbog čega da sad utičemo na neke male odluke, na neke zakone, kad mi generalno propadosmo kao društvo?!Ma koliko to sad smešno zvuči, mi smo još jedan od retkih stubova na kojima još počiva ovo društvo, brana sili koja gomila i raste svakim danom.
Čvrkić Ivan -Ja samo, pošto sam pomenut, da kažem da sam ja u prethodnom izlaganju rekao samo 2 stvari koje su mi prvo pale napamet , ali se apsolutno slažem.Ja sam samo naveo te anomalije, ali se slažem i sa ovim što je kolega rekao da je svakaoko anomalija i to da oštećeni zavisi od volje tužioca koji bude manje ili više lenj, manje ili više glup, manje ili više potplaćen ili nepotplaćen…I upravo je to moja ideja i bila da anomalije koje mi vidimo pokušamo da otklonimo.Predsednik kaže mi radimo za novac, da, ali smo i ljudi i imamo osećaj za pravdu i osećanja za tog našeg klijenta, imamo svakodnevni osećaj za nepravdu i selektivnu primenu zakona, koja je rak rana ovog društva, što svi vidimo, ali ako ne možemo da na to utičemo, bar možemo da snagom stručnog autoriteta advokature pokušamo da otklonimo te anomalije u zakonskim rešenjima. Možemo kao advokatura reći, da to nije tako u uporednom pravu, da je napr.prevaziđeno, i sl.Ja sam naveo neke anomalije iz materijalnog krivičnog prava ali svakako ih ima dosta i u procesnom pravu, ima ih i u parničnom postupku, u postupcima pred beležnikom, u izvršnom postupku…Smatram da svugde gde postoje te anomalije-Komora može snagom stručnog autoriteta da pokuša da se to ispravi.
Miodrag Aleksić-Hvala kolega, ja se nadam da ste u razgovoru koji ste imali sa predsednicom VKS i pokušali da kandidujete te teme i da kada zauzimaju stavove da gledaju kako rade i šta bi tu trebalo..
Čvrkić Ivan-verujte dajesam i u javnim nastupima i privatno…
Miodrag Aleksić-Ovo privatno je mnogo značajnije…svi javno pričamo, ali to vetar nosi, a kada se kaže privatno-e to se onda malo bolje sluša.
Milan Burgić-Još jedan problem je što imamo hiperprodukciju pravnika,pa na jednoj strani imamo više od 12.000 advokata u Srbiji, a na drugoj, negde sam pročitao , imamo manjak sudija, sudijskih saradnika i tužilaca i njihovih savetnika i saradnika, ali to je zato što ljudi najlakše dođu u advokaturu.Materijalni položaj sudija i tužilaca nije sada nešto bog zna šta, ranije, kada sam ja bio pripravnik, bilo je oko 30-tak prirpavnika u sudu, sada ne znam da li ih ima 5.
Miodrag Aleksić-Mi smo danas da tako kažem „zakosili široku livadu“, mnogo tema smo kandidovali, nijedna diskusija nije za podcenjivanje niti za odbacivanje.Da ne bi dalje opterećivali ovaj sastanak i da ne bi predsednik AKS i sekretar UO AKS za ovu prvu posetu bili prezatrpani, predlažem da zaključimo diskusiju uz uverenje da smo dali dosta materijala za rad i razmišljanje novom rukovodstvu nacionalne komore.Evo kolega predsedniče, ako želite da se obratite…
Dušan Bratić-Hvala predsedniče, taman sam pomislio da mi nećete dati reč..Ako dozvolite, ja bih samo kratko prošao kroz ovo o čemu ste vi izlagali-negde samo informisao, negde izneo svoje mišljenje, negde možda otvorio druge dileme za kolege koje su o tome diskutovali da razmisle, u svakom slučaju ono što bude sublimirano posle razgovora u svim Komorama, što bude zaključeno uz učešće vaših predstavnika u UO AKS a i na skupštini, to će predsednik AKS morati da poštuje i da zastupa, ako mu se ne sviđa da zastupa, onda može da odstupi.
Miodrag Aleksić-Polako sa tim odstupanjem…
Dušan Bratić-Samo molim vas da ne bude dileme kod nekog od vas da ako ja izreknem drugačije mišljenje delimično ili u potpunosti, zbog toga sam to rekao…sve što bude zaključeno ja sam, kao predsednik dužan da sprovodim.Trudići se da budem što kraći:
-nadripisarstvo-to je večiti problem.Svi koji ste ovde i po godinama i po stažu stariji od mene, znate da je nadripisartvo večiti problem, u većoj ili manjoj meri.Što kaže Andrić „krivu Drinu niko ne ispravi… ali ne treba je prestati ispravljati..Sve je to tačno, i pre neko veče u Topoli, kolege iz Aranđelovca i Topole su ustrajavale u nadripisarstvu i podsetio sam i njih na to.Ja sam imao priliku da u arhivi AKS pronađem zapise od pre Drugog svetskog rata, zapise koje niko nije otvorio 60-70 godina, u kojima se na sednicama raspravljalo o nadripisarstvu.Znači to samo oblike menja ali da je takvo stanje stalno prisutno.Pored toga danas se pojavljuje, ja bih figurativno rekao, jedan najopasniji nadripisar, pitanje je koliko smo pojedinačno toga svesni, a to je veštačka inteligencija.Nešto ću kasnije kratko o tome reći ne da edukujem šta je veštačka inteligencija, već da ukažem kako nameravamo da se time pozabavimo.Ono što ja sada moguda kažem i obećam i zato mi nisu potrebni zaključci nakon svog ovog sublimiranja, jer je to tekući problem, jeste da mi možemo da pokušamo, a za to je potrebna i koordinacija svih komora u sastavu, dakle, da možemo da pokušamo da razgovaramo sa Vrhovnim tužiocem odnosno sa saradnicima gospođe Dolovac, oni su otvoreni za saradnju, ja to mogu da kažem jer sam poslednjih godina bio u radnoj grupi obrazovanoj za napade na advokate, dakle mogu da kažem sviđalo se to nekom ili ne, „krivo sedi-pravo reci“, da što se tiče Vrhovnog tužilaštva, sve što smo ukazali konkretno u Čačku, u Leksovcu, ovaj slučaj, onaj slučaj, potrebno je da proverite-ne radi tužilac kako treba, opstruiše-sve je postupljeno.Čak smo imali i situacije da su u nekim slučajevima optužni akti podneti samo zahvaljujući njihovoj intervenciji.Ja već tokom sledeće nedelje, kada mi obaveze to dozvole, mogu da tražim sastanak, i negde sam uveren da su oni spremni, da linijski svoja nadležna tužilaštva nateraju da po našim prijavama dosledno postupaju.Ja mislim da oni smatraju da te naše prijave o nadripisarstvu da je to nešto bagatelno i da se time uopšte ne bave.Dakle , ako mi obezbedimo kroz taj razgovor intervenciju da se po prijavama odmah postupa, moj predlog za vas u Čačku je da se onda ne izbegava podnošeenje tih prijava, da se malo upregnemo u tome, ja znam da to nije nikome prijatno, pogotovo u manjim mestima, ali moramo tako.To je ono što za sada mogu da obećam, a sa druge strane mi razmišljamo o jednom konačnom predlogu za izmene Zakona o javnom beležništvu čime bi se u velikoj meri rešio i problem nadripisarstva.Da li je to izvodljivo-pitanje je, ali dok ne pokušavamo, nećemo ništa ni znati, a ovako možda i uspemo.U tom pravcu smo i formirali radnu grupu, pre oko 2 godine, ali koja je zastala sa radom, za pripremu predloga za izmene Zakona o javnom beležništvu, i u osnovi se traži uvođenje da tako kažem makedonskog modela Zakona o javnom beležništvu. Ja sam drugi dan posle izbora, zamolio kolegu koji je predsednik te radne grupe da ne čeka ništa, ni kakve formalnosti, ni sednice UO, nego da odmah nastave saradom i da on to dovrši što pre.On je to završio i imamo sve manje-više spremno, ali da bismo se odvažili da u svim ovim okolnostima o kojima ste vi pričali , pa i političkim- da se ne lažemo politika uvek sve rešava, dakle da bismo se u ovim okolnostima odvažili da se obratimo nadležnim organima u državi, odnosno da izađemo pred vlast da to tražimo, treba da onda kad to presečemo, da onda većina organa, ako to nije većina advokature stoji iza toga, da se ljudi upoznaju sa tim i da mi onda kad i formalno budemo predložili to, budemo jači od onoga sa kim razgovaramo.Ako iole cene bbilo šta drugo, osim argumenta sile, trebalo bi da to uvaže, da to ne traži neki predsednik AKS, neki UO, nego da iza toga stoji jedinstvena advokatura.Dakle 13.000 porodica.Možda je to nejak argument, po principu „što je babi milo-to joj se i snilo“, ali bez neke odluke UO u ovom trenutku, smatarm da bi to bio normalan put.Dakle ako bi se izdejstvovalo da se advokaturi ubuduće omogući makedonski model koji kod njih “živi“ , predsednik Radne grupe trenutno proverava glasine da se taj model uspostavlja i u Grčkoj, to bi onda značilo da nema overe kod javnog beležnika ugovora o prometu nepokretnosti, možda i nekih drugih ugovora preko određene vrednosti, recimo 10.000 evra, znači nema overe ukoliko taj ugovor nije snadbeven pečatom i potpisom advokata.Time bismo dakle rešili i problem nadripisarstva.Dakle to je ideja, videćemo na sednici našeg UO , kada to bude na dnevnom redu, da to spustimo dole, u Komore, da se i vi preko vaših organa izjasnite, a svakako ako imate i nekih drugih predloga naravno.
-što se tiče sastavaljanja ugovora od strane beležnika, nisam siguran koliko bi eventualni razgovori sa njihovim organima doprineli rešavanju tog problema, možemo to da pokušamo,mišta ne košta jer bi i u slučaju da to njihovor rukovodstvo hoće to verovatno išlo kao neko cirkularno pismo, pa ko hoće da se pridržava, ko neće.
-što se tiče organizovanja seminara, koje je kolega Burgić pomenuo, a sam rekao da baš i nisu posećeni,želim samo da vas informišem da smo tražili već od akademije AKS da dostave plan svojih aktivnosti za 2026.godinu, nemam nameru nikoga da kritikujem, niti bih smeo da kritikujem dok ne utvrdim da li je neko kriv, ali , žao mije i što kolega Krstić nije tu, da potvrdi, ali za svih ovih 5 godina mandata mi nismo imali ni u drugim da organizacionim oblastima, pa ni tu, nekakav plan.Ako je i bilonekih planova, to su uglavnom prepisani iz prethodnih godina, eventualno malo dopunjeni.Sada sam tražio konkretan, potpun plan aktivnosti akadmeije iz 2 razloga, prvo da bi kroz plan prihoda i rashoda mi mogli da vidimo šta je to od toga što mi možemo, a druga stvar je da vidimo kakve su te njihove kreacije, šta oni misle, da li su to seminari radi seminara ili su to seminari na bazi sublimiranja kod advokata šta je to što je ljudima potrebno.To smo dobili tek juče, sagledaćemo, ali mogu da kažem da i mi na nivou AKS organizujemo seminare na one teme koje su korisne.Već smo predvideli da kažem jednu stručnu tribinu , na koju ćemo pozvali sve članove oragana naših komora, ne možemo sve pozvati jer nisam siguran da sve troškove možemo da platimo, ali za početak taj skup da vidimo šta će oni da kažu na temu: šta nas čeka u bliskoj budućnosti sa veštačkom inteligencijom.Naše kolege su zadnje dve godine odlazile po Evropi na neke edukacije, seminare , predavanja koja su baš bili u organizaciji advokatskih komora jer moramo znati šta nas čeka-da vidimo ko će opstati, ko neće, jer su sve prognoze da će veštačka inteligencija u advokaturi- desetkovati advokate.Oni koji, na sreću za nas starije, budu imali znanja, iskustva, dakle znalci će imati čak i više posla i opstaće, a početnici, naravno ima i početnika-znalaca-ne pričam o njima, oni će biti desetkovani.Šta će od ostalih edukacija biti, to ćemo videti spram ideja i spram budžeta.
-što se tiče „malih overa“ i čuvene 3 godine, čuo sam za to i notirao sam da vidimo šta tu možemo da uradimo, ali ću vam reći samo jednu stvar, jednu informaciju to nažalost nije nikakva novost, jer 2011.godine tadašnji ministar pravde je izmenio akt i kupoprodajni ugovori se više ne čuvaju uništeni su, izlučeni sa područja beogradskih osnovnih sudova.Razlog je bio materijalni troškovi arhiviranja, oni više nisu imali gde da ih arhiviraju, vlast je kresala budžet i doneta je takva odluka. Dakle sada kada tražite da dobijete kopiju overenog ugovora, samo možete da dobijete iz knjige overu potpisa iz ugovora da su toga i toga dana pristupile te osobe na overu, ako još mogu i da pročitaju to iz knjige.To je naš tamni vilajet, to je zločin koji je tada učinjen, a vi znate šta iz toga proizilazi da pola ovih zgrada i stanova ne možeš dokazati..
-što se tiče katastra, mi tu zadnjih 4-5 godina imamo naše predstavnike u radnoj grupi ministarstva za građevinu, tu smo imali oprečna mišljenja tih naših predstavnika i naših advokata od toga da ne valja ništa, onda negde na terenu, pre neko veče čujem, da valja sve osim žalbi.Naime, u Pirotu, predsednik komore Niš i ja pozivamo prisutne da kada je reč o katastru i profesionalnim korisnicima kažu ima li tu kakvih problema, oni svi listom kažu da nema, a mi imamo informacije, odgovorno to tvrdim, mi imamo zapisnike i na UO slušamo 4 godine da tu ništa ne funkcioniše, da tu ništa ne valja i da treba da povedemo krstaški rat protiv Katastra. I ja imam neka saznanja da postoje neki problemi, ali to je potpuno drugačije od onoga što su nam naši predstavnici u toj radnoj grupi predstavljali.Svašta smo tamo radili, krivične prijave podnosili protiv ovoga Draškovića itd. Dakle, zbog svega toga sam ja sklon da zamolimo kolege, koje bi se toga prihvatile da za našu centralnu radnu grupu da pokušaju da u razgovoru sa vama u Komorama dole, da zaista saznamo pravo stanje stvari, dok se još mi novi nismo i formalno zavadili sa vlastima.Prilika za to će biti i bez ovih političkih događaja , ali da pokušamo da uradimo nešto kratko i brzo, ali pre toga treba kako sam već rekao da skeniramno pravo stanje stvari i da vidimo šta su problemi ako ih ima.
-što se tiče toga da AKS predlaže izmene zakona, ja sam apsolutno saglasan, samo u vezi sa jednom rečenicom kolege Čvrkića koji pominje „snagu autoriteta AKS“ ja da kažem kolegi, da mi ne zamerite, lepo Vi pričate ali što kaže Njegoš:“ lepa mama al bi na udicu“, lepo je to čuti, ali od tog autoriteta trenutno nema ništa.Zato što se autoritet gradi decenijama u našem životu i radu, a gubi se u deliću sekunde.Mi taj autoritet možda imamo po nekom drugom aspektu, možda nas građani, kolege, kao profesiju tako shvataju, ali što se tiče autoriteta na koji vi mislite od toga nema ništa, ali to nije na bazi naše političke konfrontacije sa ministrima, Predsednikom Republike ili ne znam s kim, nije-znate vi našta ja mislim, to je ono kada uđete u sudnicu, a sudija kada vidi ko je punomoćnik ili branilac, gura leđa o zid zato što zna kod koga je znanje i da ste vi nadmoćniji od njega u znanju- e toga je danas kod nas malo.I sad ovo što sam rekao ne odnosi se na sudove i sudnice nego na taj autoritet koji mi treba da ispoljimo, da je rekla Advokatska komora. Danas kad kažete da je rekla Advokatska komora, kod onih koji nešto znaju-većina u sebi kaže „šta li su sad lupili“.Možda niste očekivali da ja ovako nešto kažem, ali treba pogledati istini u oči, bar je to dobar početak.Postojala je ideja kod kolega koji nisu članovi organa bili, i možda je treba uzeti u razmatranje ako ikada iz tog blata izađemo na kaldrmu, bar jednom nogom, bar levom, da se predloži izmena Zakona o ustavnom sudu pa da ovlašćeni predlagač, vi znate da inicijativu može da podnese svako, ali da kada se istovetna sadržina podnese kao predlog od starne ovlašćenog predlagača, tad sud ne ocenjuje da li je ta inicijativa osnovana da bi pokrenuli postupak, nego oni moraju da pokrenu postupak i idu u meritorno odlučivanje, pa neka i odbiju, ali moraju da odlučuju o tome i tada to ide brže… e možda se i nama posreći pa da AKS ili svaka Komora postane ovlašćeni predlagač, to je sve ambiciozno, ali treba postavljati ciljeve visoko.Biće na sednici 28. predlog da osnujemo stalne Komisije AKS , ali sa jednim, sada prvi put određenim delokrugom rada, da to malo uozbiljimo, a da onda pokušamo i drugi korak koji je možda teži- da ubedimo, privolimo kolege koje su stručne iz pojedinih oblasti da se prihvate rada u tim komisijama, da tako dobijemo da tako kažem „motore“ AKS jer nas nekoliko u UO da sve pokrijemo -to je zaista nemoguće.U godinama kada je i bilo nekog organizacijskog napretka, to je sve spadalo na 1-2 čoveka , evo vaša sugrađanka Jasmina Milutinović, dok je bila predsednik AKS je radila kao da je to njena ne druga, nego prva kuća, ali ni to nije bilo dovoljno-neće kolege da se angažuju.S tim u vezi bih i zamolio sve, da kada mi tražimo da nam dostavite predloge za ove komisije, da se ne dešava da se tu ide nekim partikularnim interesima, da se namire neki obziri, da se predloži neko iz ovog ili onog odbora, a mi ovamo ne dobijemo kolege koje su stručne…Dakle, ideja je da imamo te Komisije, da se svaka Komisija bavi određenom materijom i da se u nekom kasnijem trenutku, kada postignemo ono o čemu priča kolega Čvrkić, dakle kada ta Komisija ispred AKS predloži neku izmenu, da se onda pomisli da to mora da je nešto značajno i drušveno i profesionalno i da je pre svega tačno.Dalje, kolega Čvrkić je govorio o tome da kao jedno od prioritetnih pitanja advokature treba da bude otklanjanje tih uočenih anomalija u materijalnim propisima, ali ja moram da iznesem ovde i svoje lično, nešto drugačije mišljenje.Po onoj narodnoj, ili nečijoj-ne znam čijoj, „ ništa nije veliko ni malo u božijoj ekonomiji“, ja sam to naučio od nekih starih advokata i sudija koji nisu više živi, i onome ko je došao za među kod advokata, je to jednako najveći problem, kao i onome koji je u pritvoru, svako ima svoje.I mislim da treba naći tu ravnotežu, a po meni je to u tome da treba simultano raditi po svim aspektima.Ne treba samo ovo što ste vi rekli da je najvažnije, nego treba pokušavati održavati tu ravnotežu i simultano raditi i jedno i drugo, samo tako u jednom trenutku može doći do neke harmonije.
Neko od kolega je rekao da je u prethodnom periodu bilo previše politizacije i da je naša organizacija jedno vreme bila talac AK Beograda, verovatno se mislilo na ovo angažovanje AK Beograda u, ja neću reći političkim, mada to zapravo i nije nepravilno, ali , eto, u ovim našim društvenim dešavanjima.To je izbilo poslednjih meseci, godinu dana, na jedan pijedestal,kao pitanje svih pitanja kod nas u advokaturi u Beogradu-to je tačno.Možda i u još nekim Komorama, ali nije to ni važno.Ta priča ne bi imala ni početka ni kraja, o tome bi moglo da se priča nadugačko i naširoko, ali ja nekako ne bi bio spokojan ako vam ovde, sada, ne bi u par reči rekao neko moje stanovište, moju poziciju, ali opet naglašavam kada organoi kažu drugačije, to će tako biti, ali mislim da je osnovni red da se zna šta onaj ko je sada predsednik AKS, misli o tome.Ja mislim ono što sam i rekao u izlaganju na izbornoj skupštini pred glasanje.Rekao sam sledeće: za mene je kristalno jasno da advokatura nije politička stranka i da i ne treba da bude, ali isto tako advokatura nije i ne treba da bude ni nemi posmatrač.Da dalje sada to ne elaboriram, ja sam na stanovištu, da advokatura, odnosno advokatska organizacija, treba da vrši tkzv.političko ispoljavanje ali samo onda kad bude nastupila takva društvena nelagoda, da je to postalo praktično nesnošljivo i da to ima svoje posledice i na advokaturu kao profesiju , kad ima na advokaturu kao organizaciju- o tome da ne govorimo-to je nama onda signal da mi treba da objavljujemo „rat“.Ali da to onda kada ima nesnošljive posledice na advokaturu kao profesiju treba svakako podrazumevati ovo o čemu ste vi govorili, a to je da je ugrožen pravni poredak koji treba razlikovati od pravnog sistema, dakle ustavnost i zakonitost u svojim vitalnim tačkama, tako da to praktično prestaje da postoji…Možda smo mi u tom stanju, kolega je govorio, ali to sve treba dobro proceniti.Dakle tada mi treba, u jednoj ravni u kojoj je to primereno i na jedan ozbiljan način, ozbiljnim pristupom, da vršimo i to političko ispoljavanje.Ali….vraćam se na ono da mi nismo politička stranka, to treba da bude političko ispoljavanje naše pameti, a ne pameti stranaka, ne pameti pojedinaca koji sede u strankama, da kažem to kolokvijalnim rečnikom, ne treba mi da budemo pioni nečiji, ni jedne, ni druge, ni treće partije, ni sadašnje, ni neke buduće.Ja vam odgovorno tvrdim da je u ovih poslednjih godinu dana i te kako bilo velikih pokušaja, pa delimično i uspeha u tome, da se sa jedne, druge, treće strane, mi instrumentalizujemo kao oružje za njihove interese pojedinačne, to nisu bili opštedruštveni interesi, jer mi dobro znamo šta su opštedruštveni interesi.Imamo mi svoju pamet, i to sam isto rekao i hoću ovde da kažem, i ta pamet advokata, iako nas ima raznih, nadvisuje svu pamet tamo po partijama i jednih i drugih i trećih.Ako hoćemo i to da radimo , onda treba da se tako i organizujemo, imamo 13.000 advokata-svaki taj vaš odbor ovde, je mala partijska organizacija i mreža ako mi to hoćemo, ali da zaštitimo organizaciju.Mi imamo 13.000 porodica, nije dužan vaš UO , ni UO druge Komore da štiti te porodice-nismo mi sindikalna organizacija, ali ipak se sve svodi na to „da li ima da se jede“, jer način života čovekovog određuje i njegovu svest.Nema nezavisnosti, ni odvažnosti, ni hrabrosti , kad porodica trpi. Mnogi zasluge za svoje vrline, to je rekao neki čuveni američki kriminolog, duguju samo tome što nisu bili u situaciji da izvrše krivično delo, jer žive u blagostanju, a onaj tamo kad mu dete plače-šta će, ode pa ukrade.Dakle, iako ja nisam pobornik one teze da je“istina uvek negde na sredini“, ali mislim da su ovde ipak negde na sredini rešenja svih naših dilema i tumaranja.To je ono što sam hteo da vam kažem po pitanju advokatura i politizacija, ne branim kolege iz Beograda,i ja sam glasao za neke odluke, ali imali smo svoje razloge, da nismo to radili možda bi nam se i raspala organizacija AKS pa bi bila veća šteta nego bilo šta drugo…Treba o tome voditi računa, ali ponavljam neće se advokatura saginjati, ako bude bilo potrebno to , dok sam tu i sve dok me ne smene, ja ću insistirati na tome, advokatura se saginjati neće.Samo je pitanje da li naročito AKS treba da postane da tako kažem megafon ili jedan topuz koji će svakoga časa da se upotrebljava i posle toga mi više ne možemo zaštititi ni advokaturu, ni advokate , ni našu organizaciju ni za najmanju sitnicu.
-što se tiče oragnizacije javnih rasprava o izmenama bitnih zakona po komorama-to treba da rade komore u sastavu, ali ako bude trebalo da pomognemo, to je druga stvar..
-što se tiče organizacije AKS i njenih organa, predsednik Aleksić je govorio o tome da li treba da postoji ovakav paritet i dalje, ja ću vam reći bez navođenja imena, ali vaš Mihailo Krstić je bio prisutan, samo da bih vam dočarao, da hoću ja mogu da vam govorim i o imenima, sad sam tu gde jesa, ali samo da bih vam dočarao reći ći „nešto je trulo u državi Danskoj“-nešto tu kod nas nije štimalo.Mi smo organizovali radnu grupu z aizmenu Statuta, iz svake komore po 1 član UO AKS, a zamenici su bili predsednici Komora, i na sedncii koju smo držali u Novom Sadu pao je predlog da se u tom delu Statut menja i da svaka komora ima jednak broj delegata u Skupštini AKS i jednak broj članova u UO AKS, branjena je teza da smo valjda svi jednaki, da jevaljda to osnovni postulat prava kao nauke, jednako postupanje u jednakim stvarima, nejednako u nejednakim itd., i da vas dalje ne davim, poslednja rečenica u odbrani te teze je bila „kada nam neko bude objasnio zašto 1 advokat iz Beograd, vredi koliko 2 u Čačku, kada nam objasne zašto 1 advokat iz Beograda, vredi koliko 4 iz Vojvodine onda treba da imamo takav Statut..“ Imamo regionalne komore, koje imaju osobene probleme, u zavisnosti od teritorije, sudovi, itd., zato su i osnovane 1972.godien-neko jeuočio da one to treba same da rešavaju na tim relacijama, a ova nacionalna komora treba da bude za izražavanje za izražavanje onih stavova i problema koji se tiču svih advokata….i kada je taj predlog pao, napr.8 Komora, 16 članova UO, 80 delegata u Skupštin, što je mnogo ekonomičnije , tada je većina rekla a ne, ne to nije dobro a razlozi su bili irelevantni.Dakle svidelo se kolegama to što 1 Komora ili 2 najveće, sednu dogovore se i oni vladaju.Ja ću taj predlog ponoviti , a da li će nam uspeti videćemo, ako bude trebaloiznećemo taj predlog i pred skupštinu pa ćemo videti šta će reći dlegati.. ja to svakako podržavam.
-što se tiče čl.9 Tarife, videćemo oko toga,ima to i svoje naličje, to su veliki troškovi, ja sam to naplaćivao i sigurno je to odlučujući faktor za te anomalije o kojima je kolega pričao.Na drugoj starni zakon je zakon, tarifa se primenjuju, ili primenjuješ ili ne primenjuješ propis, svaka stvar je ono što jeste, nije ono što nije….Ja sam sa kolegom Tešmanovićem dok smo dolazili, baš pričao o tome, kao da sam znao da će to biti-to naše normiranje po Tarifi, pa i po nekim drugim propisima kojima smo izgleda hteli kao organi komore, da preskočimo, da zaskočimo neku anomaliju koja se javlja, pa da mi njima pokažemo i da ih nateramo, da isteramo svoje, pa da napr.po tarifi radnja svako procesno postupanje po kojem se satavlja zapisnik, pa da malo karikiram , e sad će oni da vide, jel niste hteli da odlučujete pravilno donoseći rešenja o troškovima postupka, pa je to uzelo maha, e sad ćete da plaćate umesto što ste trebali sad ćete 9 puta, ili 6 ili 4 puta, jer je bilo 9 svedoka ili 6 itd.Znate šta svaka akcija ima i svoju reakciju i onda smo mi to propisali a advokati ako treba 1 svedok, oni zovnu 5 …. I tako svako malo mi kao država, valjda smo to od njih i nasledili, ne rešavamo uzrok nego posledicu umesto da vidimo da li taj problem možemo da rešimo, zašto donose nezakonita rešenja, mi idemo nekim našim odlukama i onda dođemo do galimatijasa i sada imamo ovo što pričate.Ne znam da li možemo to da rešimo ili ne, primili smo k znanju, pa ćemo videti.
-što se tiče položaja punomoćnika u krivičnom postupku, sve je to tačno što vi kažete, ali kolega mi treba na nivou advokature da se dogovorimo šta mi hoćemo,jel mi hoćemo ovo što vi kažete da se pojača položaj oštećenog u krivičnom postupku ili mi hoćemo, ono što su organi AKS a boga mi stizalo je nešto i iz regionalnih komora, što je znanična platforma i o čemu su obavezani svi naši predstavnici u radnim grupama za izradu KZ-a, i da advokatura preti štrajkom ukoliko se izmeni ZKP i ako se omogući ovo što su predlagali ministarstvu-da može sud da odredi izvođenje nekih dokaza? Ja ću vam samo jednu stvar reći, ako se zalažemo za jači, pravilniji položaj oštećenog, ovo što je predlagalo ministrstvo da sud može…evo ja ću reći ovako spava ili ne zna ništa tužilac i sud -celo veće vidi, treba da se izvede dokaz koji postoji tu, branilac ima interes da uzmem novac što ga branim, i samo zato što mi ne damo da se to izmeni, da sudija kaže evoga ovaj dokaz ovde, tužilac nema pojma, ilineće-uzeo pare i pravi se lud, a ZKP mu to omogućava-mi ćemo da pustimo da to tako ide.E pa treba da s edogovorimo hoćemo li ovo što vi predlažete, pa da može oštećeni da predlaže, a to s ekosi sa ovim što smo mi rekli…samo sam hteo da vam dočaram da nismo mi konzistentni, mi nismo raščistili to sami sa sobom i da nisu stvari tako jednoznačne.
Još nešto ću da kažem kolegama, i završavam…Nas nekoliko razmišljamo da idemo putem ovog zahteva za izmenu Zakona o javnom beležništvu i da to branimo kad može u Makedoniji, kad može u Grčkoj, može i kod nas pa makar se i ograničila naša Tarifa u nekom opsegu za te nagrade, mada oni koji prodaju nepokretnosti mogu to da plate ili neka gospoda umere ovu javnobeležničku tarifu, neka dele sa nama i td…Zatim idemo sa razmišljanjima da se traži izmena čl 300 ZIO, to je ovo za izvršitelje oni nemaju Kol centar nego na njihova zahtev, tako da tamo gde su korisnici budžetskih sredstava-tako da sve ono što je propisano u čl.300 važi i za izvršitelje, da moraju preko Kol centar da za javna preduzeća, sve ono gde su naše pare, kada hoće da angažuju advokata da mora preko Kol centra, pa će u Čačku više advokata zastupati recimo Parking servis, a ne 1.Da li će biti otpora- biće zato što znamo ko tu sve radi i da su tu u pitanju interesi pojedinaca. I razmišljamo da tražimo numerus clausus za upis advokata, mnogo je relevantnih razloga protiv toga, načelno teorijski, hamanistički, sociološki itd., ali međutim u samom Ministarstvu pravde, kolega Delibašić je bio, nešto smo pokušavali, navodili smo jednu pokrajinu u Nemačkoj, ali 1 pokrajina , ali bi nam ovo mogao biti argument da istaknemo drugi rezervni zahtev, ako ne može numerus clausus, jer nas je 13.000, a u Azerbejdžanu -na 10 miliona stanovnika ima 2.500 advokata, ako to ne može kod nas, onda neka otključaju ove druge dve profesije, neka ukinu numerus clausus kod beležnika i izvršitelja, pa bi mnogi od advokata otišli tamo.
Još samo nešto, nemamo vremena da se osvrnemo i na disciplinske postupke, ali obzirom da disciplinski organi, u bitnom ne funkcionišu kako bi to trebalo, jer isto kao što ovi u krivičnom pravu hoće, ne možeš represijom da rešavaš uzroke, daj da narod može da živi dostojno, pa će verovatno i manje ljudi ići u kriminal-tako i ovo.Ne postoje ti disciplinski organi, da dovedemo iz policije najstrožije, najizedrfomisanije ljude koji će iz nekih svojih razloga da se svete advokatima, ja mislim da se mi ne možemo disciplinovati u meri u kojoj je potrebno, znate zašto, zato što imamo 13.000 advokata, oni nemaju svi posla i oni su da kažem figurativno „gladni“, veliki broj advokata u Beogradu jedva sastavlja kraj sa krajem…Neko će reći to nisu advokati, neko će reći-ako ne može da zaradi neka se briše, moguće da je i to pravilno, ali mi imamo taj generator, to što ne mogu da plate infostan, što iznajmljuju odelo da glume advokata…primili smo ih sve tu- i oni generišu sve, masovke, bandere, ali pitanje je koliko je njih tu krenulo da zaradi po 2-3 stana u Beogardu, a koliko ih je krenulo jer hoće da zaradi bilo šta.-upisao se , službene odbrane ne stižu, dobio decu, pa hoće da zaradi bilo šta…Znači dok mi ne budemo zaustavili upis u Imenik advokata-sve ovo drugo su naše lepe želje…to kada se zaustavi, onda možemo da razmišljamo o svemu ostalom.Izvinite što sam vas ovako opteretio sa svim ovim, ali ne bi bilo red da ne kažem šta mislim o svim ovim pitanjima koje ste kandidovali.
Miodrag Aleksić-Ja moram da kandidujem još jednu temu, a to je poreski položaj advokata.Svako zabranjivanje upisa je problematično sa aspekta ljudskih prava i diskriminacije.Međutim ako mi pretendujemo da budemo zanimanje koje je makar egal sa sudijskim pozivom, onda moramo i da poreski tretman, odnosno uplatu poreza i doprinosa od strane advokata da svedemo na to pitanje.A ne da dođemo u situaciju-neko je predlagao penzioni fond za advokate jer su male penzije?! Pa molim vas, ako bi advokat trebalo da uplaćuje svoje obaveze u penzijski fond onoliko makar koliko uplaćuje sudijski pomoćnik, to bi već rešilo pitanje preteranog upisa, advokatura ne bi bila socijalno zanimanje, a kada dođe vreme za penziju-ide se sa penzijom kao što imaju sudije.Eto i o tome treba misliti.
Ad.9
Odlučeno pod tačkom Ad.3
Ad.10
Odlučeno pod tačkom Ad.4.
Ad.11
Jednoglasno je usvoje zahtev Anđele Pejić, adv.pripravnika iz Bajine Bašte, na praksi kod adv.Mihajla Markovića iz Bajine Bašte za promenu statusa-prelazak iz IAPV u IAP, počev od 27.03.2026.godine.
Ad.12
Jednoglasno je usvojen zahtev porodice pok.adv.Milorada Bekčića iz Kruševca, za isplatu posmrtnine, u iznosu od 100.000,00 dinara.
Ad.13
Jednoglasno je usvojen zahtev za isplatu naknade za porodilje, u iznosu od 100.00,00 dinara za:
-Nataša Vukšić, adv.iz Kruševca
Ad.14
Miodrag Aleksić-Imamo dopis Drugog Osnovnog suda u vezi postupanja adv.Nenada Davidovića iz Čačka, juče smo ga dobili, evo pročitaću Vam (čita).Dakle reč je o situaciji, obzirom da je tužilac lično pristupio na ročište u vezi kredita, da postoji sumnja u valjanost punomoćja, obzirom da je tužilac izjavio da nikada nije hteo da tuži banku i da nikada nije potpisao punomoćje advokatu, te nas sud o tome obaveštava da ako smatramo da treba -preduzmemo korake iz naše nadležnosti.Mislim da ovde neka diskusija i nije potrebna , nego, ako ste saglasni, da ovo, kao UO, prosledimo našem Disciplinskom tužiocu na dalji rad…
Žamor u sali.
Ivan Čvrkić-Ja se izvinjavam što se javljam za reč pre svih vas, ali reč je o sudu u Beogradu, i sudija umesto da postupa u okviru svojim nadležnosti i ovlašćenja, on se obraća nama da vidimo da li je reč o postupcima suprotnim Kodeksu?!
Miodrag Aleksić-Disciplinski postupak ne isključuje krivični i obrnuto, i ja smatram da smo mi dužni zbog integriteta naše organizacije da ovo prosledimo i našem disicplinskom tužiocu, ali i nadležnom javnom tužiocu..
Mile Živanović-Ja se ne slažem, sudija koji je ovo poslao nama ima mogućnost da ovodoistavi tužilaštvu, što bi mi to radili? Protiv našeg kolege?
Slobodan Despotović-A što da ne?
Mile Živanović-Smatram da mi samo treba da dostavimo našem tužiocu, a sudija ako smatra da ima elemenata krivičnog dela, neka on dostavi nadležnom javnomtužilaštvu
Ibrahim Tankosić-Ja sam sasvim suprotnog mišljenja od Mileta.Znam da neki advokati zloupotrebljavaju priznanje i naivnost građana u ovoj državi, naročito tamo gde se izvode radovi za gasifikaciju, ili gde se sad zauzima deo privatnog zemljišta za izgradnju puteva, i ti advokati nikada ne stupe u kontakt sa klijentom nego dobiju jedan smešan ugovor i potpis od čoveka koga i ne vide.Ja smatram da je ovde naša obaveza, da ne čekamo sudiju šta će on da radi, nego da mi usmerimo to u oba pravca i neka svako radi svoj posao.Meni je zaista nepojmljivo da advokat koristi punomoćje koje mu klijent nije potpisao.
Milan Burgić-Ja sam pažljivo slušao to što ste čitali i čuo sam da je sudija uzela u obzir ono što je stranka izjavila, ali nisama čuo da li se advokat na to izjasnio?Poznata mi je ta situacija u vezi kredita, zadnjih par godina, ali se ispostavlja, koliko se meni čini, da oni koji su izgubili sporove da oni nisu dali punomoćje advokatima.Stranke koje su dobile sporove i pare-one ne prave pitanje.Tako da sam ja više za Miletov stav da se to ne šalje nikome, a ako već hoćemo u to da s eupuštamo, onda od sudije da zatražiomo i ugovor i da traži izjašnjenje od stanek je li to njegov ugovor.
Žamor u sali.
Miodrag Aleksić-Kolege, ova tačka dnevnog reda glasi „informacija o…“ tako da mi ovde nećemo glasati, nego sam samo smatrao da je celishodno da članovi UO budu upoznati sa ovim, a ja ću kao predsednik Komore postupiti kako smatram da treba da postupim i u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Dragana Janković-Ja sam samo htela da kažem da je sudija možda sve to i dostavila tužiocu, mi to ne znamo.Ne znam šta bi se mi njoj dodatno obraćali i tražili dodatne informacije, ona je postupila kako je smatrala da treba, da nas obavesti, možda je obavestila i tužioca. a mi treba da to prosledimo samo našem tužiocu i ne mislim da treba da šaljemo javnom tužiocu, jer prvo možda je sudija to već uradila, a drugo-ona kada je to saznala je i najpozvanija da to uradi..ne zato da bi štitili kolegu već zato što je sudija koja je to neposredno saznala-na njoj da to i uradi.
Miodrag Aleksić-Ja mislim da ja kao predsednik i mi koa UO, treba da štitimo integritet ove naše organizacije.Kako ćemo se odnositi prema ovom pitanju to će govoriti o nama šta mi želimo da postignemo….dobro dobili ste informaciju, a postupićemo onako kako bud ecelishodno.
Dušan Drobnjaković-Sigiran sam da svi mi vodimo računa o ponašanju i da svi mi smatramo da svako odstupanje od propisanog načina postupanja treba da se sankcioniše bilo u smislu discipilnske, bilo u smislu krivične odgovornosti.Ali, ako je tačka dnevnog reda glasila „informacija o dopisu…“ i ako Predsednik namerava da postupi onako kako on namerava, bilo je ispravno ovu tačku dnevnog reda i dopuniti tako da glasi „“informacija o dopisu Drugog Osnovnog suda i o onome što je predsednik preduzeo ili šta će preduzeti“Samo toliko.
Ad.15
Nakon kraćeg usaglašavanja stavova UO AK Čačak je jednoglasno doneo odluku o donaciji iznosa od 100.000,00 dinara Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu povodom učešća studenata na takmičenju Monroe E. Price Media Moot Court Competition koji se održava na Univerzitetu u Oksfordu.
Ad.16
Nije bilo.
SEKRETAR AK ČAČAK
Jelena Bojić
PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE ČAČAK
adv.Miodrag Aleksić