Јасмина Милутиновић: Проблеме адвоката решавати унутар куће
РАЗГОВОР
АУТОР: ВУК ЈЕРЕМИЋ
Београд – Сви адвокати у Србији су изненађени проблемима који су настали у оквиру Адвокатске комора Србије и начином на који се ти проблеми решавају. У јавност се износе нетачне информације и врши се свесна замена теза. Ми уопште не бисмо о овоме разговарали да је АК Београда спровела изборе за делегате скупштине АК Србије.
То је једина регионална комора која није спровела изборе, а по Статуту АКС-а је била дужна да то учини и то је главни разлог због чега изборна скупштина АКС не може да се одржи. Председник АК Београд не одговара на питање због чега није спровео изборе за АКС, већ говори о изборима за АКБ, који немају везе са овим изборима. С друге стране, ни председнику АК Војводине, господину Срђану Сикимићу, који се стално позива на законитост и статутарност, није спорно то што АКБ не спроводи изборе за АКС. Напротив, он врши замену теза и тврди да и без београдских делегата може да се одржи скупштина и изаберу носиоци функција у АК Србије. А тако нешто није у складу са статутом, каже за Данас Јасмина Милутиновић, председница Адвокатске коморе Чачка, коментаришући сукоб који се последњих месеци распламсао адвокатуром.
На супротстављеним странама су се нашли Драгољуб Ђорђевић, председник АК Србије, с једне, и Слободан Шошкић и Срђан Сикимић, председници АК Београда и АК Војводине с друге стране. Две су основне теме око којих варничи – легалност позиције председника АКС Ђорђевића, којем је 11. фебруара истекао четворогодишњи мандат и транспарентност финансијског пословања националне коморе. Након интерних дискусија и размене аргумената унутар адвокатских органа, конфликт се прелио на странице Данаса којем су сви актери дали интервју.
*Драгољуб Ђорђевић тврди да, иако му је мандат председника истекао 11. фебруара, не може да напусти ту функцију док се његова смена не потврди у скупштини АКС. Друга страна сматра то нелегалним узурпирањем позиције. Како ви гледате на целу ствар?
– Не постоји ништа спорно код легалности позиције садашњих органа АК Србије и носилаца функција. У члану 106 Статута АКС јасно се каже да до потврђивања мандата новоизабраним представницима у скупштини АКС трају мандати представницима, члановима органа и носиоцима функција претходног сазива.
* Друга страна помиње члан 29 Статута који наводи да мандат председника траје четири године и не може се поновити.
– Они не цитирају чланове који су битни за разумевање онога о чему причамо. У члану 28 пише да ће на првој изборној скупштини бити изабрани председник и потпредседник АКС, а на свакој наредној само потпредседник, који ће га заменити. Другим речима, скупштина мора да изабере новог потпредседника да би дотадашњи потпредседник ступио на функцију председника. По мишљењу колега Сикимића и Шошкића, од 11. фебруара председник АК Србије је Зоран Јеврић, дотадашњи потпредседник. Али ко му је онда потпредседник? Ко је у Управном одбору? Како ће да функционише без тих органа? То је злонамерно и опортуно тумачење Статута.
* Председник АК Војводине господин Сикимић тврди да је од завршетка протеста потпуно замрла активност АК Србије. Да се не одржавају седнице УО, а одлуке доноси узак круг људи. Какав је Ваш коментар?
– То једноставно није тачно. Само у току 2015. године је одржано десет седница Управног одбора, 19 електронских седница, као и три седнице Савета. На свим тим седницама су били присутни и представници АК Војводине.
*АК Војводине има проблем и са нетранспарентним финансијским пословањем АК Србије.
– Легитимно је постављати питања о начину трошења средстава, али на седници Управног одбора АКС и на седници Скупштине АКС. Преко својих представника у органима АКС, коморе о свим питањима расправљају и доносе одлуке, али су у обавези и да поштују те одлуке, чак и када се оне разликују од става неке од комора у саставу. Закључак Управног одбора једне од комора у саставу о томе да се средства не троше наменски не значи ништа. Уосталом, АК Србије је засебно правно лице. Одакле право једној комори да оцењује финансијско пословање друге коморе?
*АК Србије јесте засебно правно лице, али се финансира средствима које достављају регионалне коморе.
– Регионалне коморе имају право да питају и да дискутују о томе, али не у новинама где се селективно извлаче поједине, притом неистините, информације из финансијског извештаја. О тим стварима треба да се расправља на Управном одбору, Наѕорном одбору и скупштини. Уосталом, Управни и Наѕорни одбор, у којима седе и чланови те коморе, усвојили су финансијски извештај. Једино скупштина није усвојила те извештаје, због тога што се не појављују делегати из Војводине. Они тврде да не желе да на тај начин дају легитимитет Драгољубу Ђорђевићу. Али овде се не ради о легитимитету Драгољуба Ђорђевића, већ органа коморе. Без поштовања Статута ми урушавамо систем. Сваки проблем треба да се изнесе пред органе коморе. Па ако неко не врши своју функцију у интересу адвокатуре, треба да се опозове. Али, ако већина у скупштини одлучи да некога не опозове, морамо сви да се сагласимо са одлукама својих органа. Уништавати сопствену националну комору због тога што вам се не свиђа њен председник – за мене је потпуно неприхватљиво и, рекла бих, деструктивно. Ја се залажем за функционисање институција коморе, поштовање Статута и процедура, за несметано функционисање јаке националне коморе, чиме се обезбеђује независност и самосталност адвокатуре у Србији, јер сви смо ми део Адвокатске коморе Србије.
Договорено да се не излази у јавност
*Сукоб и војвођанске и српске коморе је настао летос када је Драгољуб Ђорђевић у интервјуу рекао да се АК Војводине водила политичким разлозима када је одлучила да не упише у именик адвоката бившу министарку правде Снежану Маловић. Сматрате ли оправданом одлуку УО АК Војводине која је, у немогућности да добије објашњење од председника Ђорђевића, затражила његову неопозиву оставку?
– Прошле године је одржана седница Савета на којој се расправљало да ли је тим интервјуом нанета штета адвокатури, као и како даље поступати. На тој седници су били присутни и Ђорђевић и Сикимић и Шошкић. Препорука са тог савета је била да се сви проблеми, који се јављају у раду органа или сарадње адвокатских комора, решавају преко надлежних органа без изношења у јавност оцена појединаца о тим проблемима. Зашто се сада ово износи у јавност, када постоје органи коморе? Ако је Драгољуб Ђорђевић увредио органе АКВ интервјуом и није хтео да поднесе оставку када га је на то позвао УО АКВ, комора Војводине је могла да тражи сазивање скупштине АКС и тражи његов опозив. За то служе органи коморе.
Извор: http://www.danas.rs/
…