Др Драгише Мишовића 1/2, Чачак, 32102, Србија

НАЦРТ ЗАКОНА О БЕСПЛАТНОЈ ПРАВНОЈ ПОМОЋИ

  1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет закона

 

Члан 1.

Овим законом уређује се бесплатнa правна помоћ, бесплатна правна подршка и бесплатнa правнa помоћ у прекограничним споровима.

Овај закон примењује се на кориснике бесплатне правне помоћи који право на бесплатну правну помоћ нису остварили према другим законима.

 

Циљ закона

 

Члан 2.

Циљ овог закона је да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди.

 

Појам бесплатне правне помоћи

 

Члан 3.

Бесплатна правна помоћ је правна помоћ која се бесплатно пружа кориснику правне помоћи.

 

Услови за пружање бесплатне правне помоћи

Члан 4.

Бесплатна правна помоћ може да се пружи држављанину Републике Србије, лицу без држављанства које законито борави у Републици Србији, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору ако:

1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ сагласно закону којим се уређује социјална заштита или корисник права на дечији додатак сагласно закону којим се уређује финансијска подршка породици са децом, као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овом законима;

2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунио услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.

Бесплатна правна помоћ може да се пружи и лицу које није држављанин  Републике Србије, лице без држављанства које законито борави у Републици Србији, страни држављанин са сталним настањењем у Републици Србији или друго лице које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору, ако  је реч о:

1)  детету о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред државним органом или органом јавне власти;

2) лицу према коме се извршава  мера безбедности  обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи илизаштитна мера обавезног психијатријског лечења;

3) лицу према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања  пословне способности;

4)  лицу које остварује правну заштиту од породичног насиља;

5)  лицу које остварује правну заштиту од тортуре или трговине људима;

6)  лицу које тражи азил у Републици Србији;

7) избеглици, лицу под субсидијарном заштитом или интерно расељеном лицу;

8) особи са инвалидитетом која користи услугу смештаја у систему социјалне заштите;

9)  детету које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите;

10) деца и младима који су напустили услугу социјалног смештаја до навршене 26 године живота;

11) одраслим и старим лицима која су без њиховог пристанка смештени у установу социјалне заштите;

12) лицу које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак.

 

Појам органа јавне власти

Члан 5.

Орган јавне власти јесте организација или појединац којима су поверена јавна овлашћења, као и орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

 

Врсте бесплатне правне помоћи

 

Члан 6.

Бесплатна правна помоћ састоји се од пружања правног савета о поступку пред судом, састављања поднесака, заступања, и одбране.

Пружање правног савета о поступку пред судом је детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари у поступку пред судом, која  се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону.

Састављање поднеска је израда писмена којим се покреће поступак пред судом или које се подноси у поједином делу поступка пред судом (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, жалбе и другог правног средства).

Заступање је свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоће у поступку пред судом.

Одбрана је заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у прeдистрaжном, истрaжном и кривичном поступку који се води збoг сумње да је извршено кривичнo дeло зa кoje ниje прeдвиђeнa oбaвeзнa oдбрaнa и заступање у прeкршajнoм пoступку који се води због сумње да је извршен прeкршaj зa кojи je прeдвиђeнa кaзнa зaтвoрa.

 

Случајеви када није дозвољена бесплатна правна помоћ

 

Члан 7.

Није дозвољено пружање бесплатне правне помоћи иако лице испуњава услове за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4) у:

1) привредним споровима;

2) поступку регистрације правних лица;

3) поступку накнаде штете за повреду части и угледа;

4) поступку пред прекршајним судом ако за прекршај није запрећена казна затвора, нити у прeдистрaжном, истрaжном и кривичном поступку ако је за кривично дело прeдвиђeнa oбaвeзнa oдбрaнa;

5) поступку у коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка;

6) поступку у коме је очигледно да тражилац правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очкивања не заснивају на чињеницима и доказима које је предочио или ако су супротна позитивним прописима, јавним поретком и добрим обичајима;

7) случају да постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право.

 

Пружалац, тражилац и корисник бесплатне правне помоћи

Члан 8.

Пружалац бесплатне правне помоћи је лице које је овим законом овлашћено да пружа бесплатну правну помоћ (у даљем тексту: пружалац).

Тражилац бесплатне правне помоћи је лице које подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: тражилац).  

Корисник бесплатне правне помоћи је лице коме се пружа бесплатна правна помоћ  (у даљем тексту: корисник).

 

Пружаоци

Члан  9.

Бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, у оквиру овлашћења која су адвокатима и другим дипломираним правницима одређена законом којим се уређује одговарајући поступак

Бесплатну правну помоћ пружају и удружења која су, у оквиру делатности за коју су регистрована, овлашћена да поднесу тужбу или пoкрeну пoступак збoг пoврeдe прaвa и слoбoдa других лицa сагласно посебном зaкoну или која, сагласно посебном закону, имajу положај умешача у спору у коме се одлучује о нечијем праву, слободи или интересу заснованом на закону.

Бесплатну правну помоћ у служби правне помоћи у јединици локалне самоуправе може да пружа само дипломирани правник.

Пружаоци бесплатне правне помоћи могу да пружају и бесплатну правну подршку, сагласно својим овлашћењима прописаним законом, односно у оквиру делатности за коју су регистровани.

 

Основна начела бесплатне правне помоћи

 

Члан  10.

Бесплатна правна помоћ заснива се на:

1) једнакој доступности права на бесплатну правну помоћ, без дискрминације пружаоца, тражиоца и корисника, и омогућивање приступа објектима у којима се пружа бесплатна правна помоћ;

2) очувању интегритета поступка у оквиру којег се пружа бесплатна правна помоћ;

3) савесном, професионалном и независном поступању пружаоца и поштовању достојанства тражиоца и корисника;

4) усмерености на стварне потребе корисника и праћење његових потреба;

5) подстицању развоја општег правног информисања и саветовања о коришћењу права на бесплатну правну помоћ;

6) подстицању на мирно решавање спорова;

7) делотворности, економичности и одрживости пружања бесплатне правне помоћи;

8) коришћењу и побољшању постојећих професионалних потенцијала за пружање бесплатне правне помоћи;

9) подстицању сарадње пружалаца;

10) заштити података о личности;

11) јавности рада (управљања, руковођења, одлучивања) на пружању бесплатне правне помоћи;

12) контроли и побољшању ваљаности пружања бесплатне правне помоћи и праћењу начина и исхода пружања бесплатне правне помоћи.

 

Бесплатна правна подршка

Члан 11.

Бесплатна правна подршка састоји се од услуга које се бесплатно пружају корисницима.

 

Врсте бесплатне правне подршке

Члан 12.

Бесплатна правна подршка састоји се од пружања опште правне информације, правног савета, почетног правног савета који се не односи на поступак пред судом, састављања исправе, састављања јавнобележничке исправе и посредовања у решавању спорова.

Општа правна информација је општа информација о уређењу неке правне области и о начину и субјекту одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону пред судом, другим државним органом или органом јавне власти.

Почетни правни савет је општа информација о правном положају корисника у конкретној правној ствари, о прописима који уређују конкретну правну ствар, разлозима за покретање поступка, току, правилима и трошковима поступка који се не односи на поступак пред судом у конкретној правној ствари, о начину мирног решавања спора и начину извршења одлуке или коришћењу права на бесплатну правну подршку.

Правни савет који се не односи на поступак пред судом  је детаљно објашњење о управном поступку и поступку који се покреће уставном жалбом.

Састављање исправе је попуњавање формулара који саставља пружалац, а потписује корисник.

Посредовање у решавању спорова је свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник.

Сaстaвљaњe jaвнoбeлeжничкe испрaвe је сaстaвљaњe испрaвa на које је јавни бележник овлашћен.

 

Пружаоци бесплатне правне подршке

Члан 13.

Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници у решавању спорова, правни факултети и службе за подршку жртвама и сведоцима.

Јавни бележници, у оквиру својих овлашћења одређених законом којим се уређује јавно бележништво, састављају јавнобележничке исправе.

Пoсрeдници пoсрeдују у рeшaвaњу спoрoвa у оквиру својих овлашћења одређених законом.

Правни факултети пружају опште правне информације, почетне правне савете, правне савете који се не односе на поступак пред судом и састављају исправе.

Службе за подршку жртвама и сведоцима пружају опште правне информације, почетне правне савете и правне савете који се не односе на поступак пред судом.

Пружаоци бесплатне правне подршке не смеју да пружају бесплатну правну помоћ.

 

Доступност пружања бесплатне правне помоћи и подршке

Члан 14.

Општа правна информација и почетни правни савет пружају се свима, па и лицима која не испуњавају услове одређене овим законом (члан 4), од стране свих регистрованих пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне подршке.

Бесплатна правна помоћ и остале врсте бесплатне правне подршке пружају се само лицима која испуне услове одређене овим законом (члан 4), с тим што пружалац бесплатне правне помоћи може дати правни савет о поступку пред судом и саставити исправу и лицу које не испуњава услове одређене овим законом, а пружалац бесплатне правне подршке може да лицу које не испуњава услове одређене овим законом да састави исправу.

 

Одобравање

Члан 15.

Бесплатна правна помоћ, састaвљaње jaвнoбeлeжничкe испрaвe и посредовање у решавању спорова пружају се само лицима која испуне услове одређене овим законом (члан 4) и којима се то одобри (члан 34).

 

Примена одредаба овог закона на бесплатну правну подршку

Члан 16.

Одредбе овог закона о условима за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4.), случајевима када није дозвољена бесплатна правна помоћ (члан 7.), о кориснику бесплатне правне помоћи (члан 8. став 3.), о основним начелима бесплатне правне помоћи (члан 10.), о савесном и професионалном поступању (члан 21.), одсуству обавезе пружања бесплатне правне помоћи, изузев ако је бесплатна правна помоћ  одобрена противно овом закону (чл. 22. став 1. тачка 1-3. и члан 22. став 2), о заштити података (члан 24.), о организацији рада (члан 25.), о садржини притужбе (члан 38.), о евиденцији и прикупљању података о примени овог закона (члан 39.), о бесплатној правној помоћи у прекограничном спору (чл. 45-53), о надзору над законитошћу рада пружалаца (члан 54.) и о контроли ваљаности пружања бесплатне правне помоћи (члан 55.), примењују се и на пружање беплатне правне подршке и пружаоце бесплатне правне подршке.

Одредбе овог закона о тражиоцу  (члан 8. став 2.), о одбијању пружања бесплатне правне помоћи ако је бесплатна правна помоћ одобрена противно овом закону (члан 22. став 1. тачка 4.) и о поступку за остваривање права на бесплатну правну помоћ (чл. 28-39), примењују се и на састaвљaње jaвнoбeлeжничкe испрaвe и посредовање у решавању спорова.

                                                      

  1. РЕГИСТАР ПРУЖАЛАЦА

Члан 17.

Пружаоци се уписују у Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке (у даљем тексту:  Регистар).

Регистар води министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту:  министарство), као јединствену јавну електронску базу података.

Адвокати који пружају бесплатну правну помоћ евидентирају се на листи адвоката коју министарству доставља Адвокатска комора Србије и саставни је део Регистра.

Начин уписа у Регистар и вођење Регистра ближе прописује министар надлежан за послове правосуђа (у даљем тексту: министар).

 

Предмет регистровања

Члан 18.

У Регистар се уписују:

1) о адвокату и јавном бележнику – лично име, адреса канцеларије, број телефона и адреса електронске поште ако постоји;

2) о посреднику и удружењу – подаци који се уписују у Регистар посредника и Регистар удружења;

3) о лицу које ради на пружању бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке у служби правне помоћи у јединици локалне самоуправе – лично име, број телефона и адреса електронске поште ако постоји;

4) о лицу које ради у служби за подршку жртвама и сведоцима или на правном факултету и одговорном лицу у њима – лично име, број телефона и адреса електронске поште ако постоји;

5) подаци о врсти бесплатне правне помоћи (члан 6.) и врсти бесплатне правне подршке (члан 12.) коју је пружалац овлашћен да пружа;

6) подаци о посебној стручној квалификацији пружаоца или лица које ради на пружању бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке код пружаоца.

На захтев пружаоца, у Регистар се уписују и подаци о посебностима пружања бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке (телефоном, електронском поштом и сл).

Ако је више пружалаца основало уговором заједничку службу правне помоћи или бесплатне правне подршке, подаци о заједничкој служби уписују се уз податке о сваком пружаоцу.

 

Промена података

Члан 19.

Промена података који су уписани у Регистар пријављује се министарству у року од 15 дана од дана настанка промене.

 

Брисање из Регистра

Члан 20.

Министарство брише пружаоца из Регистра ако је:

1) захтевао брисање из Регистра;

2) пружалац који је физичко лице преминуо или је избрисан из именика адвоката, именика јавних бележника или Регистра посредника;

3)  пружалац који је правно лице престао да постоји;

4) против пружаоца донето решење о брисању из Регистра због незаконитог рада или утврђивања несавесног или непрофесионалног пружања бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке.

Решење о брисању из Регистра је коначно у управном поступку. После брисања пружаоца из Регистра, кориснику се одређује други пружалац сагласно овом закону, без новог захтева за одобравање бесплатне правне помоћи, састaвљaња jaвнoбeлeжничкe испрaвe или посредовања у решавању спорова.

 

III. ОБАВЕЗЕ ПРУЖАЛАЦА

 

Савесно и професионално поступање

 

Члан 21.

Пружалац је дужан да бесплатну правну помоћ пружа самостално, савесно и професионално и сагласно оправданим интересима корисника.

Пружалац је дужан да благовремено и делотворно пружа бесплатну правну помоћ.

Пружалац не сме да тражи нити да од корисника прими накнаду за пружање бесплатне правне помоћи.

 

Одсуство обавезе пружања бесплатне правне помоћи

 

Члан 22.

Пружалац није дужан да пружи бесплатну правну помоћ кориснику:

1) који условљава пружање бесплатне правне помоћи крајњим исходом или  успехом у поступку;

2) који се не понаша према пружаоцу у границама закона;

3) ако постоји сукоб интереса између корисника и пружаоца или лица које ради на пружању бесплатне правне помоћи код пружаоца, сагласно закону којим се уређује спречавање сукоба интереса;

4) ако је бесплатна правна помоћ одобрена супротно овом закону.

Пружалац који одбије пружање бесплатне правне помоћи о томе одмах обавештава корисника и орган који одобрава правну помоћ (члан 28.).

 

Евиденција и редовни извештај

 

Члан 23.

Пружалац води евиденцију о  пруженој бесплатној правној помоћи и бесплатној правној подршци, која садржи лично име сваког корисника коме  је пружио бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку и врсте пружене бесплатне правне помоћи (члан 6) односно бесплатне правне подршке (члан 12).

Пружалац о томе подноси министарству редован годишњи извештај до 31. јануара текуће године за претходну годину.

Начин вођења евиденције прописује министар.

 

Заштита  података

 

Члан 24.

Пружалац чува као поверљиве податке до којих је дошао пружањем бесплатне правне помоћи, посебно о кориснику, предмету и поступку.

Сматра се да пружалац непрофесионално и несавесно поступа ако користи поверљиве податаке на сопствену или туђу корист или на штету корисника.

Подаци о кориснику штите се сагласно закону којим се уређује заштита података о личности.

 

Организација рада

 

Члан 25.

Пружалац самостално организује рад на пружању бесплатне правне помоћи.

Јединствене стандарде и минимум техничких услова у погледу обележавања радних просторија, одређивања радног времена и одговорног лица прописује министар.

Пружалац омогућава корисницима приступ информацијама о организацији рада на пружању бесплатне правне помоћи.

Није дозвољено ширење информација у облику огласних порука о томе како је организован рад на пружању бесплатне правне помоћи.

 

Етички кодекс

Члан 26.

Пружаоци бесплатне правне помоћи, изузев акдвоката, и пружаоци бесплатне правне подршке дужни су да усвоје кодекс професиналне етике о пружању бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке.

 

Посебне обавезе државних органа, органа јавне власти и јединице локалне самуправе

 

Члан 27.

Државни орган и орган јавне власти који одлучују о праву, обавези или интересу заснованом на закону дужни су да организују службу бесплатне правне подршке, која бесплатно пружа опште правне информације и почетне правне савете у оквиру њихове надлежности.

Ти државни орган и органи јавне власти не уписују се у Регистар (члан 17.), а бесплатна правна подршка коју пружају (став 1. овог члана) финансира се из буџета.

Јединица локалне самоуправе дужна је да образује службу правне помоћи која пружа бесплатну правну помоћ сагласно законима којима се уређују поступци пред судом и другим државним органима.

Јединица локалне самоуправе може организовати заједничку службу бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке са другим пружаоцем, али не може на њега потпуно пренети пружање бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке.

 

  1. ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА

БЕСПЛАТНУ ПРАВНУ ПОМОЋ

 

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи

 

Члан 28.

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе или градске управе или управе града Београда (у даљем тексту: орган управе), надлежном према месту пребивалишта или боравишта подносица захтева или месту пружања бесплатне правне помоћи.

Захтев се подноси писмено или усмено на записник.

Захтев се може поднети и преко законског заступника, пуномоћника или лица које подносилац захтева одреди, с тим што се уз захтев прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје.

На захтев за одобравање бесплатне правне помоћи не плаћа се такса.

 

Садржина захтева

 

Члан 29.

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи садржи:

1) лично име и пребивалиште или боравиште подносиоца захтева;

2) опис проблема због кога се тражи бесплатна правна помоћ и документа о описаном проблему ако  подносилац захтева њима располаже.

Захтев се подноси на обрасцу чији изглед и ближу садржину прописује министар.

 

Дозвола за одлучивање о захтевима

 

Члан  30.

О захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи може да одлучује само лице које има дозволу за то, и чији рад надзире министарство.

Дозвола се издаје дипломираном правнику који има преко три године радног искуства на пословима правне струке и потврду о успешно завршеној обуци за примену овог закона.

Дозволу издаје министар, на три године.

Обуку за примену овог закона организује и води министарство, према пропису који доноси министар.

 

Одузимање дозволе

Члан 31.

Министар одузима дозволу ако лице:

1) касни са решавањем о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи;

2) неоправдано ускраћује тражиоцима право на бесплатну правну помоћ;

3) одобрава бесплатну правну помоћ упркос томе што тражилац злоупотребљава право на бесплатну правну помоћ или неко друго право.

Решење о одузимању дозволе је коначно у управном поступку.

 

Утврђивање чињеница

Члан 32.

Орган управе утврђује да ли подносилац захтева испуњава услове за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4) увидом у евиденције којима сам располаже или у документацију која је поднета уз захтев или накнадно достављена.

 

Поступање органа управе

Члан 33.

Поступак о захтеву за одобравање  бесплатне правне помоћи је хитан.

Орган управе доноси решење о захтеву у року од 15 дана од дана пријема захтева, а ако је  затражио допунску документацију од подносиоца захтева, рок за доношење решења рачуна се од дана када му је она достављена.

Ако орган управе не донесе решење у року од 15 дана од дана пријема захтева,  односно достављања допунске документације сматра се да је захтев одбијен.

Изузетно, орган управе доноси решење о захтеву одмах после његовог пријема ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по  подносица захтева или  би истекао рок у коме он  има  право на предузимање радње у поступку.

Орган управе који тражи од подносиоца захтева допунску документацију дужан је да одреди рок за њено достављање, чијим истеком се сматра да је подносилац захтева одустао од захтева.

 

Одобравање бесплатне правне помоћи

Члан 34.

Ако је захтев основан (чл. 4. и 7.), орган управе решењем одобрава бесплатну правну помоћ.

Он у изреци решења упућује подносиоца захтева на регистрованог пружаоца, према правилима које пропише министар.

Изрека решења садржи и опис проблема због кога је одобрена бесплатна правна помоћ.

Против решења о одобравању бесплатне правне помоћи жалба није дозвољена.

 

Одбијање захтева и жалба министарству

Члан 35.

Орган управе одбија захтев за одобравање бесплатне правне помоћи ако није благовремен, ако нису испуњени овим законом одређени услови за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4.), ако у конкретној правној ствари бесплатна правна помоћ није дозвољена (члан 7.) или ако подносилац захтева условљава пружање бесплатне правне помоћи крајњим исходом или успехом у поступку.

Против решења о одбијању захтева може да се поднесе жалба министарству, у року од 15 дана од дана пријема решења, односно у року од 15 дана од истека рока у коме се сматра да је захтев одбијен (члан 33. став 3).

Министарство је дужно да о одлучи о жалби у року од 30 дана од пријема жалбе.

Решење  о жалби је коначно у управном поступку.

 

Обавеза пријављивања промене стања

 

Члан 36.

Корисник је дужан да, почев од подношења захтева за одобравање бесплатне правне помоћи до израде коначног обрачуна накнаде за бесплатну правну помоћ, пријави органу управе промене које би могле утицати на  укидање решења о одобравању бесплатне правне помоћи, у року од 15 дана од настанка промене.

Осим тога, орган управе по службеној дужности укида решење о одобравању бесплатне правне помоћи, ако се после његовог доношења сазна за чињенице које указују на то да коришћење бесплатне правне помоћи није оправдано.

Против решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи  корисник може да поднесе жалбу министарству, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Решење о жалби је коначно у управном поступку.

 

Право корисника на притужбу

 

Члан 37.

Корисник има право на притужбу министарству, преко органа управе, ако сматра да је пружалац неоправдано одбио пружање одобрене бесплатне правне помоћи, да не пружа бесплатну правну помоћ савесно или професионално, да не поштује његово достојанство или ако тврди да пружалац тражи накнаду за пружање бесплатне правне помоћи.

Из истих разлога може да се поднесе притужба против пружаоца бесплатне праве подршке.

Притужба се  подноси писмено или усмено на записник, у року од 30 дана од дана сазнања за разлог за притужбу.

Притужба се може поднети и преко законског заступника или пуномоћника или лица које подносилац притужбе одреди, с тим што се уз притужбу прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје.

На притужбу се не плаћа такса.

 

Садржина притужбе

 

Члан 38.

Притужба садржи:

1) лично име и пребивалиште или боравиште корисника;

2) копију решења о одобравању бесплатне правне помоћи;

3) опис проблема који је настао за време пружања бесплатне правне помоћи.

Притужба може да садржи и доказе којима се потврђују тврдње корисника.

 

Евиденција и прикупљање података о примени овог закона

Члан 39.

Орган управе води евиденцију која садржи захтеве за одобравање бесплатне правне помоћи, решења која су донета о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи и решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи.

Начин вођења евиденције прописује министар.

Копија евиденције органа управе, као и копија евиденције коју води пружалац (члан 23),  доставља се министарству према пропису који доноси министар.

Копија евиденција доставља се министарству ради статистичке обраде података из евиденција и делотворнијег надзора над законитости рада пружалаца и ваљаности пружања бесплатне правне помоћи.

 

  1. ФИНАНСИРАЊЕ БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОДРШКЕ

 

Накнада за пружање бесплатне правне помоћи и

 

Члан 40.

Бесплатна прaвнa помоћ финaнсирa сe из буџeтa Републике Србије, а може да се финансира и из дoнaциja.

Бесплатна правна помоћ коју пружа служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе финансира се из буџета једнице локалне самоправе.

Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или удружења или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица лoкалне сaмoупрaвe сноси 50% нaкнaде зa пружање бесплатне правне помоћи или саставље јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, прeкo министaрствa.

Бесплатна правна подршка коју пружају правни факултети и службе за подршку жртвама и сведоцима може да се финансира из донација и пројектног финансирања (члан 43).

 

Тарифа

 

Члан 41.

Влада, на предлог министра, доноси пропис којим одређује тарифу за пружање бесплатне правне помоћи и састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спорова.

 

Накнада по тарифи

Члан 42.

Када оконча пружање бесплатне правне помоћи, састави јавнобележничку исправу или оконча посредовање у решавању спора, пружалац подноси органу управе на оверу: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ или састављену јавнобележничку исправу или посредовање у решавању спора, доказе о пруженој бесплатној правној помоћи или састављеној јавнобележничке исправе или посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари и коначни обрачун накнаде.

Кад Република Србија и јединица локалне самоуправе заједнички сносе накнаду за  бесплатну правну помоћ коју су пружили адвокати или удружења или за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора (члан 40. став 3), јединица локалне самоуправе исплаћује пружаоцу целокупну накнаду и министарству доставља обрачунски захтев за исплату 50% исплаћене накнаде, као и оверени коначни обрачун накнаде за пружену бесплатну правну помоћ или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора.

Поступак плаћања накнаде за пружену бесплатну правну помоћ и састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора прописује министар.

 

Пројектно финансирање из јавних прихода

 

Члан 43.

Средства која су намењена пројектном финансирању бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке, која се обезбеђују из јавних прихода, могу се пренети само пружаоцу који је регистрован  према овом закону, и aдвoкaтским кoмoрама.

Ради пројектног финансирања расписује се јавни позив, односно јавни конкурс.

 

Враћање примљених средстава

 

Члан 44.

Република Србија има право да од корисника захтева враћање средстава која су пружаоцима исплаћена за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора:

1) ако је коришћење бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора остварено на основу нетачних или неистинитих  података;

2) ако корисник није пријавио промену стања, а она је могла да изазове укидање решења о бесплатној правној помоћи  или о састављању јавнобележничке исправе или посредовању у решавању спорова (члан 36. став 1);

3) ако је у надзору над законитости рада пружаоца (члан 54.) утврђена злоупотреба права корисника на бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку;

4) ако је право на новчану социјалну помоћ или дечији додатак престало због исхода поступка у коме је пружена бесплатна правна помоћ или бесплатна правна подршка.

Ако је у поступку одлучено у корист корисника и орган који је водио поступак је  донео одлуку да трошкове поступка накнади супротна странка, пружалац је, пошто наплати трошкове поступка, дужан да врати новчана средства која су му исплаћена за пружање бесплатне правне помоћи, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора осим ако на наплата трошкова није могућа.

Пружаоци су дужни да се брину о накнади и наплати трошкова поступка према правилима струке и с пажњом доброг стручњака.

Установљава се заложно право Републике Србије на средствима која су корисник и  пружалац дужни да врате (став 1. и 2. овог члана), према правилима о залози на потраживањима, у висини накнаде која је исплаћена за бесплатну правну помоћ или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора.

Република Србија је дужна да 50% од средстава која су враћена за бесплатну правну помоћ коју су пружили адвокати или удружења или за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора (члан 40. став 3) одмах уплати јединици локалне самоуправе када су заједнички сносили накнаду за пружену бесплатну правну помоћ или за састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора (члан 40. став 3).

Начин на који се враћају примљена новчана средстава и поступак њиховог враћања ближе прописује министар.

 

  1. БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ У ПРЕКОГРАНИЧНОМ СПОРУ

 

Општа одредба

 

Члан 45.

Бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима пружа се сагласно одредбама ове главе закона и Директиви 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила, у вези са правном помоћи  у таквим споровима (СЛ Л 225, 31. 8. 2005).

 

Прекогранични спор

 

Члан 46.

Прекогранични спор, у смислу овога закона, јесте спор у коме подносилац захтева за  одобравање бесплатне правне помоћи има пребивалиште или боравиште у држави чланици Европске уније која истовремено није држава чланица Европске уније у којој поступа суд или у којој се захтева извршење судске одлуке.

Бесплатна правна помоћ у прекограничном спору одобрава се у грађанским и привредним стварима, за саветовање пре почетка поступка с циљем постизања вансудског поравнања, за покретање поступка пред судом, за заступање пред судом, за посредовање у решавању спорова и извршење јавних исправа. Одредбе о правној помоћи у прекограничном спору не примењују се у пореским, царинским и другим управним поступцима.

Постојање прекограничног спора утврђује се према времену када је поднет захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору.

Одредбе о прекограничном спору не примењују се на Краљевину Данску.

 

Одобравање бесплатне правне помоћи

Члан 47.

Бесплатна правне помоћ у прекограничном спору одобрава се ако подносилац захтева испуни услове који су одређени овим законом (члан 4).

Изузетно, бесплатна правна помоћ може се одобрити и подносиоцу захтева који не испуњава услове који су одређени овим законом (члан 4), ако докаже да није у могућности да плати трошкове поступка због разлике у трошковима живота између државе чланице Европске уније у којој има пребивалиште или боравиште и трошкова живота у  Републици Србији.

У поступку који настане по захтеву за одобравање  бесплатне правне помоћи у прекограничном спору не плаћа се такса.

 

Подношење захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима у Републици Србији

Члан 48.

Лице које има пребивалиште или боравиште у другој држави чланици Европске уније, а потребна му је бесплатна правна помоћ у прекограничном спору пред судом у Републици Србији, подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору министарству (орган пријема).

Захтев подноси тражилац или надлежни орган државе чланице Европске уније у којој он има пребивалиште или боравиште (орган отпреме).

За одређивање пребивалишта или боравишта тражиоца меродавно је право државе у којој тражилац има пребивалиште или боравиште.

 

Одлучивање о захтеву

Члан 49.

Обрасци и исправе прилажу се министарству преведени на српски језик, иначе министарство одбија захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима.

Министарство одбија захтев и ако се бесплатна правна помоћ захтева у спору који није прекогранични спор или ако тражилац нема право на бесплатну правну помоћ у прекограничном спору.

У изреци решења о одобравању бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима министарство упућује подносиоца захтева на регистрованог пружаоца.

Решење министарства је коначно у управном спору.

 

Врсте трошкова које обухвата бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима

Члан 50.

Бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима која је одобрена у Републици Србији обухвата следеће трошкове, директно повезане са прекограничним споровима:

1) превођење;

2) превођење исправа које захтева суд или надлежни орган, а које корисник подноси ради решавања конкретног предмета;

3) путне трошкове које сноси корисник у случају када суд или закон Републике Србије захтева да лица која су задужена за представљање његовог случаја буду присутна пред судом, а суд одлучи да се она не могу саслушати на други суду прихватљив начин.

 

Подношење захтева за бесплатну правну помоћ у прекограничним споровима у другој држави чланици Европске уније

 

Члан 51.

Лице које има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, а потребна му је бесплатна правна помоћ у прекограничном спору пред судом друге државе чланице Европске уније, подноси министарству захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спорову.

Ако се бесплатна правна помоћ захтева у спору који није прекогранични спор  или ако подносилац захтева нема право на бесплатну правну помоћ у прекограничном спору, министарство решењем одбија захтев.

Решење министарства је коначно у управном поступку.

Ако министарство не одбије захтев, оно преводи захтев и исправе које је тражилац приложио на службени језик или један од службених језика друге државе чланице Европске уније и надлежног органа пријема и прослеђује их надлежном органу друге државе чланице Европске уније у којој поступа суд или у којој се захтева извршење судске одлуке (орган пријема), у року од 15 дана од пријема захтева.

Ако друга држава чланица Европске уније не одобри бесплатну правну помоћ у прекограничном спору, подносилац захтева дужан је да министарству накнади трошкове превођења.

Изузетно, подносилац захтева може да захтев непосредно поднесе органу који је надлежан за примање захтева у држави чланици Европске уније у којој поступа суд или у којој треба извршити судску одлуку (орган пријема).

 

Врсте трошкова које подмирује Република Србија

 

Члан 52.

Ако подносилац захтева има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, бесплатна правна помоћ њему се пружа у Републици Србији за накнаду:

1) трошкова везаних за помоћ локалног адвоката или другог лица које је законом овлашћено за правно саветовање, а који су настали у држави чланици Европсле уније   укојој поступа суд, до пријема захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничном спору у другој држави чланици Европске уније, у складу са одредбама Директиве из члана 45. овог закона;

2) трошкова превођења захтева за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима и исправа које се достављају органима друге државе чланице Европске уније.

 

Обрасци захтева

 

Члан 53.

Захтеви из чл. 48. и 51. овог закона подносе се на обрасцима прописаним Одлуком Комисије 2004/844/EК од 9. новембра 2004. године о увођењу обрасца захтева за правну помоћ у оквиру Директиве 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила у вези са правном помоћи у таквим споровима (СЛ Л 365, 10. 12. 2004.) и Одлуком Комисије 2005/630/ЕК од 26. августа 2005. године о увођењу обрасца за отпремање захтева за правну помоћ према Директиви 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекограничним споровима кроз утврђивање минималних заједничких правила у вези са правном помоћи  у таквим споровима (СЛ Л 225, 31. 8. 2005).

 

VII. НАДЗОР

 

Надзор над законитошћу рада пружалаца

 

Члан 54.

Законитост рада пружалаца надзире министарство.

Министарство при томе може од пружаоца захтевати ванредне извештаје о његовом раду за период у коме је пружалац дужан да чува податке сагласно закону и податке о раду пружаоца, упозорити пружаоца на уочене неправилности и одредити му мере и рок за њихово отклањање.

Ако неправилности не буду отклоњене у року који је одредило министарство, министарство доноси решење о брисању пружаоца из Регистра.

Министарство на својој интенет страници објављује редован годишњи извештај о надзору над законитошћу рада пружалаца до 31. марта текуће године за претходну годину.

 

Контрола ваљаности пружања бесплатне правне помоћи

 

Члан 55.

Контрола ваљаности пружања бесплатне правне помоћи је контрола у којој се испитује да ли пружалац савесно и професионално пружа бесплатну правну помоћ.

Поступак контроле ваљаности пружања правне помоћи покреће министарство:

1) кад у надзору над законитишћу рада уочи да постоји сумња о томе да ли пружалац савесно и професионално пружа бесплатну правну помоћ;

2) поводом притужбе корисника или органа пред којим се води поступак, а у којој подносилац притужбе наводи да пружалац  не пружа бесплатну правну помоћ  савесно или  професионално.

 

Поступак контроле ваљаности

Члан 56.

Ако се у поступку контроле ваљаности који води министарство уоче недостаци у савесном  и професионалном пружању бесплатне правне помоћи, министарство сачињава и доставља иницијативу за утврђивање одговорности пружаоца  органима који су за то надлежни.

Ако је пружалац адвокат или јавни бележник за утврђивање одговорности  надлежни су Адвокатска комора Србије и Јавнобележничка комора, ако је пружалац служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе – орган који се одређује према закону којим се уређује лoкaлнa сaмoупрaвa, а ако је пружалац посредник или служба за подршку жртвама и сведоцима – надлежно је министарство.

Ако је пружалац удружење или правни факултет, за утврђивање њихове одговорности надлежна је комисија за контролу ваљаности, коју споразумно бирају представници удружења и правних факултета и која има десет чланова: пет из реда удружења, четири из реда правних факултета и једног представника адвоката.

 

Поступак утврђивања одговорности

Члан 57.

Када је иницијатива састављена на основу притужбе корисника или органа пред којим се води поступак, притужба се доставља и пружаоцу и органу који је надлежан за утврђивање одговорности пружаоца.

Орган који је надлежан за утврђивање одговорности пружаоца води поступак контроле ваљаности сагласно закону и својим правилима и доставља одлуку министарству.

До доношења решења, Адвокатска комора Србије или Јавнобележничка комора може пружаоцу који је адвокат или јавни бележник забранити пружање бесплатне правне помоћи, односно састављања јавнобележничких исправа, ако је очигледно да је пружалац поступао несавесно или непрофесионално. У осталим случајевима, ту забрану изриче министарство.

 

Савет за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке    

 

Члан 58.

Ради праћења и побољшања пружања бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке у Републици Србији, Влада одлуком оснива Савет за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке као повремено радно тело Владе, сагласно закону којим се уређује Влада.

Одлуком Владе уређује се задатак и састав Савета за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, као и друга питања значајна за његов рад.

 

VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Прекршаји

 

Члан 59.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице – пружалац ако:

1) пружа  бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку супротно члану 7;

2) пружа бесплатну правну помоћ или бесплатну правну подршку без уписа у Регистар (члан 17. став 1);

3) не пријави промену података уписаних у Регистар (члан 19);

4) тражи или прима накнаду за пружање бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке од корисника (члан 21. став 3.);

5) не води евиденцију о пруженој бесплатној правној помоћи или бесплатној правној подршци (члан 23. став 1);

6) не чува поверљивост података до којих је дошао у току пружања бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке (члан 24. став 1);

7) не  врати  примљена новчана средства (члан 44).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу, односно јединици локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се физичко лице – пружалац, новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај руководилац државног органа или органа јавне власти, односно јединице локалне самоуправе који не организује, односно не образује службу бесплатне правне подршке, односно службу правне помоћи (члан 27. ст. 1. и  3.).

 

  1. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Рок за доношење подзаконских аката

 

Члан 60.

Прописи одређени овим законом доносе се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

 

Рок за организовање и образовање службе бесплатне правне подршке и службе правне помоћи

 

Члан 61.

Државни органи, органи јавне власти и јединице локалне самоуправе из члана 27. ст. 1. и 3. овог закона организују пружање бесплатне правне подршке, односно образују службу правне помоћи у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

 

Ступање закона на снагу и почетак примене

 

Члан 62.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2018. године, изузев одредаба чл. 45. – 53. које почињу да се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији….

SRODNE OBJAVE

VAŠ KOMENTAR

seven − 3 =