ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE
-PREDSEDNIKU
-UPRAVNOM ODBORU
PREDMET: Izveštaj predsednika AK Čačak sa okruglog stola o izmenama Ustava
koji je održan dana 21.jula 2017.godine
U organizaciji Ministarstva pravde RS i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, održan je prvi okrugli sto o izmenama Ustava , na kome su pravo na diskusiju imali samo oni koji su do tada podneli predloge za izmenu Ustava.
U saradnji sa Ministarstvom pravde, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, raspisala je 19.maja 2017.godine javni poziv namenjen organizacijama civilnog društva za dostavljanje predloga i sugestija za identifikovanje onih ustavnih odredbi koje se odnose na pravosuđe. Javni poziv je bio otvoren do 30.juna 2017.godine, a u tom roku stiglo je 14 predloga od strane 16 organizacija i mreža organizacija civilnog društva. Sadržaj ovih predloga objavljen je na internet stranicama Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Ministarstva pravde. Cilj prvog okruglog stola bio je razmatranje pristiglih predloga, a organizacije koje su do sada uzele aktivno učešće u ovom procesu su: Akademska mreža za vladavinu prava Rolan, Centar za pravosudna istraživanja, Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije, Društvo sudija Srbije, Ekološki pokret Vrbasa, Evropski pokret u Srbiji, Esigurnost, Mreža organizacija za decu Srbije, Udruženje građana „Pokret slobodnih građana“, Sindikat nezaposlenih, Transparentnost Srbija, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Ženska platforma za razvoj Srbije.
Ministarstvo pravde RS kao nadležno za pripremu propisa u oblasti organizacije i rada pravosudnih organa, zadalo je teme – predmet izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe:
- Podela vlasti
- Načela sudstva
- Izbor nosilaca pravosudnih funkcija i prestanak funkcija
- Visoki savet sudstva
- Javno tužilaštvo
- Državno veće tužilaca
Iz do sada pristiglih predloga, uočljivo je da su predlozi različiti, a generalna primedba Društva sudija i Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca bila je odsustvo predloga Ministarstva pravde iz koga bi se videlo u kom pravcu Ministarstvo pravde razmišlja na temu izmene Ustava i šta je u suštini njegov cilj, kao i odsustvo relevantnih učesnika pre svega iz oblasti nauke-profesora fakulteta i stručnjaka za pitanja o kojima se raspravlja.
Kako bi sagledali u kom pravcu će javna rasprava ići ubuduće, u daljem tekstu ću pokušati da po napred navedenim temama iznesem sasvim ukratko dosadašnje predloge.
- Podela vlasti
Predložena je izmena stava 3. člana 4. Ustava RS, tako da ovaj stav 3 glasi:
„Odnos zakonodavne i izvršne vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.“
- Načela sudstva
Preciznije i sistamatičnije definisati načela sudstva na početku odeljka
( institucionalna i personalna):
-stalnost sudijske funkcije ( ukinuti probni mandat od 3 godine)
-nepremestivost-da sudija u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda u koji je izabran, može izuzetno biti bez svoje saglasnosti trajno premešten, ali samo u sud iste vrste i stepena
-imunitet-imunitetsku zaštitu proširiti na celokupan sudski postupak
-regulisati uspostavljanje sudskog budžeta
-garantovani zakonsko regulisanje plata sudija (podići pravo na platu na ustavni nivo)
- Izbor nosilaca pravosudnih funkcija i prestanak funkcija
Vratiti naziv Vrhovni sud.
Izbor sudija i predsednika svih sudova, uključujući i Vrhovnog suda-isključivo od strane VSS, isključiti Narodnu skupštinu.
VSS donosi odluku o izboru sudije, a predsednik Republike ukaz o stupanju na sudijsku funkciju lica koje se prvi put bira.
Na prvu sudijsku funkciju bira se lice koje je završilo početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
U propisivanju razloga za razrešenje, izbeći korišćenje pravnih standarda poput „nesavesnog postupanja“.
- Visoki savet sudstva
Za sastav VSS, različiti predlozi. Kritika je da u sastavu ne bi trebalo da budu članovi po položaju-Ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, članstvo advokata, predsednik VKS ne bi trebalo da bude i predsednik VSS.
Postoje i predlozi da se iz sastava VSS isključe svi oni koji ne vrše sudijsku funkciju, ali i predlog da se ukine ograničenje da izborni članovi koji nisu sudije moraju biti iz reda advokata i profesora Pravnih fakulteta.
Nadležnost VSS proširiti i na pravo predlaganja zakona iz njegove nadležnosti.
Omogućiti pravni lek protiv odluka VSS o izboru sudija zbog povrede pravila postupka.
- Javno tužilaštvo
DVT treba da bude isključivo nadležno za izbor Republičkog javnog tužioca, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, isključiti Narodnu skupštinu i Vladu RS iz postupka izbora, brisati odredbu da RJT i javni tužioci za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini.
Predlog za član 156:
„Javno tužilaštvo je jedinstveni, samostalni i u vršenju svoje nadležnosti nezavisan pravosudni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, štiti ustavnost:“
Suziti načelo hijerarhije i centralizacije u okviru javnog tužilaštva.
Uvesti nove nazive: Vrhovno javno tužilaštvo, Glavni javni tužilac i Javni tužilac ( umesto RJT, Javni tužilac i zamenik javnog tužioca).
- Državno veće tužilaca
Iste kritike i predlozi kao i za VSS.
PORED PREDLOGA NA ZADATE TEME, STIGLI SU I OSTALI PREDLOZI KOJI SU, PORED NAPRED NAVEDENIH, OD POSEBNOG INTERESA ZA ADVOKATURU.
-u Ustav uneti integrativnu klauzulu
-otkloniti terminološke nedoslednosti u određivanju međunarodnih izvora prava
-otkloniti kontradiktornost ustavnih rešenja o pravnim izvorima: a) koji postavljaju granice delovanja sudske vlasti,2) na kojima se temelje odluke suda, 3) kojima je potčinjen sudija u vršenju sudijske funkcije.
-uvrstiti sudsku praksu u obavezne izvore prava
-ustanoviti obavezu publikovanja u Službenom glasniku presuda međunarodnih tela ukoliko su standardi sadržani u presudama pravno obavezujući
-stručnost nosilaca pravosudnih funkcija podići na nivo ustavnog principa
-Pravosudnu akademiju podići na rang ustavne kategorije, a propisati obavezu da sudije i zamenici javnog tužioca pre prvog stupanja na funkciju pohađaju početnu obuku na Pravosudnoj akademiji
-Ustavom definisati sadržinu sudske vlasti
-predvideti formiranje sudova posebne nadležnosti za porodične i radne sporove
-izmeniti član 142.st.3.-„U suđenju učestvuju sudije i sudijski pomoćnici, na način utvrđen zakonom“.
-isključiti učešće sudija porotnika u suđenju
-propisati kvalifikovanu većinu za usvajanje zakona koji regulišu sudsku vlast
-garantovati javno izricanje presude
-odnos Ustavnog suda i drugih sudova
-IZMENITI ODREDBU ČL.67. USTAVA U PRAVCU IZRIČITOG OBEZBEĐIVANJA SLOBODE PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI NAJŠIREM KRUGU PRUŽALACA, UZ ZDRŽAVANJE OBAVEZE PRUŽANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI ZA ADVOKATE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.
Posebno ću se osvrnuti na obrazloženje predloga izmene odredbe čl.67. Ustava RS, a predlog su navodno dale preko 200 organizacija civilnog društva koje je na okruglom stolu sve predstavljao i u njihovo ime govorio Prof.dr.Saša Gajin. On smatra da je čl.67. Ustava mrtvo slovo na papiru, da država više od 10 godina nije u stanju da usvoji Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, da je prepreka politička i vezana za ambiciju advokatskih komora da advokati imaju monopol u pružanju besplatne pravne pomoći, da je delotvorno sredstvo izmena člana 67. Ustava u smislu da su advokati i jedinice lokalne samouprave dužni da pružaju besplatnu pravnu pomoć, a da su ostali pružaoci ( svi) slobodni da u okviru ustavnih ograničenja koja se odnose na slobodu udruživanja, mogu pružati besplatnu pravnu pomoć saglasno Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Opravdanje nalazi u navodnoj činjenici da moderni pravni poretci idu ka otvaranju tog pitanja i pružanju mogućnosti da besplatnu pravnu pomoć pruža širok krug pružalaca.
Ovom predlogu pridružili su se svi prisutni predstavnici NVO, ukazujući da bi dobar primer moglo biti rešenje iz Ustava Republike Crne Gore.
Zaključci okruglog stola:
-nastaviti od septembra održavanje okruglih stolova širom Srbije u cilju obezbeđivanja što šireg i inkluzivnijeg konsultativnog procesa uključivanja svih zainteresovnih aktera u javnu debatu na temu izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe
-planiran rok da se izmene usvoje do kraja 2017.godine nije moguće ispuniti
-poziv svim zainteresovanim da dostave svoje predloge
Molim da se ovaj izveštaj dostavi svim članovima UO AKS i svim predsednicima advokatskih komora u sastavu AKS, i da se na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora AK Srbije, po mogućstvu što pre, donese odluka o načinu pripreme predloga advokature Srbije i odgovora advokature Srbije na agresivan nastup nevladinog sektora, kao i odluka o daljem jedinstvenom postupanju preko UO AKS s obzirom da se radi o pitanju od izuzetnog značaja za advokaturu koje mora da se rešava na nivou nacionalne komore u saradnji sa svim komorama u sastavu.
Takođe predlažem da advokatura uzme učešće i na Savetovanju na temu : „Reforma pravosuđa i izmena Ustava Republike Srbije“ koje organizuju Institut za uporedno pravo i Pravni fakultet Univerziteta „Union“ u Beogradu dana 29. i 30.09.2017.godine, kao i da Advokatska komora Srbije organizuje savetovanje na ovu temu i da na isto pozove predstavnike međunarodnih advokatskih asocijacija.
U Čačku dana 24.jula 2017.godine PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE ČAČAK
Advokat Jasmina V.Milutinović
…
