ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE
broj:534 /2017
datum: 02.08.2017.
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE
NEMANJINA 22
11000 BEOGRAD
Predmet: primedbe na Nacrt zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
Poštovani,
Zahvaljujemo na pozivu za učešće u javnoj raspravi koju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovodi povodom Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Program sprovođenja javne rasprave je kratak i odvija se u periodu godine u kome najveći broj građana Srbije koristi godišnje odmore i zbog toga izražavamo rezervu u odnosu na broj učesnika i kvalitet javne rasprave. Posebno zabrinjava da je poziv za učešće u javnoj raspravi Advokatskoj komori Srbije dostavljen 31.07.2017. po isteku radnog vremena dva dana pred zakazano predstavljanje Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova u Beogradu što je takođe od uticaja na broj učesnika javne rasprave koji mogu da doprinesu unapređenju ponuđenog teksta i ovakvo postupanje ne predstavlja kvalitetan pristup u rešavanju ovakvih stručnih pitanja.
Primedbe koje dostavljamo su rezultat zajedničkog rada Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Vojvodine i Advokatske komore Čačak.
Pre izlaganja konkretnih primedbi na Nacrt zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova želimo da ukažemo da je Advokatska komora Srbije od samog početka rada na ovom zakonu aktivno učestvovala na okruglim stolovima koji su bili posvećeni predstavljanju Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i dostavljala primedbe na objavljene nacrte u dva navrata 18.04.2017. i 25.05.2017. Sa zadovoljstvom moramo da konstatujemo da je većina primedbi koje je advokatura dala u prethodnom periodu prihvaćeno.
Sada se u ovoj javnoj raspravi razmatra Nacrt zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koji je u potpunosti različit od tekstova koji su razmatrani u prethodnom periodu.
Pre iznošenja konkretnih predloga za izmenu pojedinih odredbi ovog nacrta, ukazujemo na sledeće:
Od početka javne rasprave, izmenjen je Nacrt zakona tako što se odustalo od donošenja Zakona o upisima u katastar čijim bi stupanjem na snagu prestale da važe i odredbe Zakona o državnom premeru i katastru i to čl.67. do 72., i čl. 83. do 89.
Na ovaj način, nakon stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, ostaju na snazi odredbe čl.83 do 89. Zakona o državnom premeru i katastru – Opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe.
Prema tome, ostaju na snazi kao opšti uslov za upis, odredbe o ispravama za upis i to odredbe čl.87. i 88. koje definišu privatnu i javnu ispravu. Zbog ovoga, ni jedna formulacija Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koja se tiče javne i privatne isprave, ne može ove isprave različito i šire formulisati.
Advokatska komora Srbije ima primedbe na nacrt Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, i predlaže izmenu sledećih odredbi ovog nacrta:
Glava: Cilj zakona i pojmovi:
Predlažemo izmenu člana 2. stav 2. tačka 15), tako da ista glasi: „Isprava“ jeste privatna ili javna isprava koja je po sadržini i formi podobna za upis u katastar.“
Predlažemo izmenu člana 2. stav 2. tačka 16), tako da ista glasi:“ „Obveznik“ jeste lice, odnosno organ koji je ovim zakonom obavezan da po službenoj dužnosti dostavlja katastru radi upisa po službenoj dužnosti privatne i javne isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar“.
Predlažemo izmenu člana 2.stav 2. tačka 17), tako da ista glasi: „profesionalni korisnici“ su advokati i službe pravne pomoći pri jedinicama lokalnih samouprava, kojima je od strane Republičkog geodetskog zavoda, u skladu sa ovim zakonom, dodeljeno korisničko pravo da kroz e-šalter vrše uvid u katastar, odnosno da preuzimaju podatke iz katastra, kao i da kroz e-šalter podnose i preuzimaju dokumente u vezi sa upisom u katastar, a koji ne spadaju u krug obveznika“.
Glava: Načela vođenja katastra:
Član 3. stav 1. tačka 2) Načelo oficijelnosti – ovom odredbom uvodi se novo načelo i to načelo oficijelnosti koje pretpostavlja da se postupak upisa vodi po službenoj dužnosti. Ukoliko se osvrnemo na ranija rešenja prethodnih kao i važećeg Zakona o državnom premeru i katastru, uočavamo da je ranije postojalo načelo dispozicije upisa a još uvek važeći zakon propisuje obaveznost upisa. Iako prirodi privatno pravnih odnosa najviše odgovara načelo dispozicuje, zakonodavac je propisao obaveznost upisa i to u roku od 30 dana od dana nastanka promene. Načelo oficijelnosti se uvodi sa opravdanjem postajanja potrebe da se postupak ubrza i da se pruži veća pravna zaštita građanima.
U celokupnoj zamisli, zakonodavac je prenebregao da pružanje pravne pomoći vrši advokatura koja je jedina pored lokalne samouprave na to ovlašćena, na osnovu čl.67 Ustava Republike Srbije. Ovakvim predloženim rešenjem iz delokruga poslova advokature vršenje upisa se poverava imaocima javnih ovlašćenja. Advokatura se ovakvom transferu delatnosti pod plaštom pravne sigurnosti oštro protivi, jer je pružanje pravne pomoći delatnost advokature i oblast rada advokature može se uređivati jedino Zakonom o advokaturi, a pravni položaj i javni značaj advokature u zaštiti ljudskih prava Ustavom Republike Srbije. Po svom karakteru Zakon o advokaturi je lex specialis i njegove odredbe se ne mogu menjati ili stavljati van snage drugim zakonima iste snage mimo propisane procedure.
Član 3. stav 1. tačka 3) Načelo javnosti – brisati reči „pod uslovima određenim ovim zakonom“
Neprihvatljivo je da se u istoj odredbi proklamuje načelo javnosti i uvodi njegovo ograničenje ili isključenje bez navođenja jasnih kriterijuma i postupka pod kojima javnost može biti isključena. Interes pravne sigurnosti zahteva da zakonodavac krajnje restriktivno utvrdi kriterijume i postupak pod kojima se javnost može ograničiti ili isključiti uz navođenje razloga zbog kojih je takvo ograničenje neophodno.
Glava: Vrste zabeležbi
Predlažemo izmenu člana 15. stava 2 tako da glasi:
„Zabeležba predviđena stavom 1. tačka 2. ovog člana upisuje se na osnovu tužbe podnete nadležnom sudu, odnosno na osnovu drugog dokaza da je pokrenut postupak čija se zabeležba vrši. Takva isprava ne podleže proveri postojanja izjave o dozvoli upisa.“
Primedba na upisivanje zabeležbi spora se odnosi na predloženu formulaciju ukoliko je ono ograničeno na vrste sporova koji su navedeni u stavu 2 istog člana. Iako znamo za autentično tumačenje Skupštine RS, smatramo da sve vrste sporova koji se tiču određene nepokretnosti moraju biti zabeleženi. U samom stavu 2 zakonodavac kaže da je dozvoljena zabeležba „po tužbi prethodno upisanog nosioca prava na nepokretnosti, protiv trenutno upisanog nosioca prava, radi brisanja upisanog prava i uspostavljanja prethodnog stanja upisa“. Ova vrsta spora kako je zakonodavac predložio predstavlja definiciju brisovne tužbe. Paradoks je što u samom Nacrtu kao i u pozitivnim propisima brisovna tužba ne postoji. Predlažemo da se brisovna tužba svakako normira jer ako ovaj Nacrt pretenduje da bude procesni propis ova tužba mora naći svoje mesto u odredbama. Veoma je važno da se u navedene zabeležbe uvrsti i zabeležba postojanja bilo kakvog ugovora koji može imati za posledicu promenu upisa prava na nepokretnosti. Ovde se navodi primer koji je Advokatska komora Vojvodine iznela i na javnoj raspravi a to je Ugovor o deobi imovine između supružnika. Ukoliko je kao titular upisan jedan od supružnika a nepokretnost je stečena u toku trajanja braka, postoji zakonska pretpostavka da je ta nepokretnost zajednička imovina. Ukoliko supružnici zaključe ugovor o deobi, ta nepokretnost može po ugovoru pripasti bilo kom od bračnih drugova. Pretpostavimo da treba da pripadne bračnom drugu koji je već upisan kao titular, promena nije potrebna ali činjenica postojanja ugovora o deobi bi morala biti zabeležena jer od tog trenutka predstavlja posebnu imovinu tog bračnog druga. O posledicama ne postojanja ove zabeležbe ne moramo da govorimo.Potpuno je ista situacija i sa drugim ugovorima koji mogu imati slične posledice.
Glava: Nadležnosti za upis u katastar
Primedba se odnosi na član 16 Nacrta i načina uređenja dvostepenosti prilikom odlučivanja u katastru, a koja postoji u okviru istog organa. Naime, prema predloženom rešenju u prvom stepenu odlučuje uža unutrašnja jedinica Zavoda obrazovana za teritoriju opštine, grada, odnosno gradske opštine (stav 2), a u drugom stepenu odlučuje Zavod.
Ovde posebno ukazujemo na odredbu člana 36. Ustava RS kojom se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojomse odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Razlozi nepristrasnosti, objektivnosti i onemogućavanje uticaja i pritisaka ukazuje na neophodnost izmene predložene formulacije člana 16 Nacrta. Ne može se smatrati da je Republika Srbija ispunila obaveze koje preuzela ratifikacijom Evropske konvencije o ljudskim pravima da se građanima obezbedi pravo na delotovoran pravni lek, ukoliko se dvostepenost u odlučivanju obezbeđuje u okviru istog organa, kako je to uređeno postojećim Nacrtom. Republički geodetski zavod je organizaciono uređen kao jedinstveni organ uprave sa organizacionim jedinicama koje nisu samostalne u svom radu, a zaposleni u primeni propisa postupaju po pravilima koje usvaja direktor RGZ. Ovo su razlozi zbog kojih je neprihvatljivo da Republički geodetski zavod odlučuje i kao prvostepeni i kao drugostepeni organ.
Predlaže se da se član 16 Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova izmeni tako što bi se propisalo da u prvom stepenu odlučuje Republički geodetski zavod, a u drugom stepenu resorno Ministarstvo. Saglasno odredbi člana 36 Ustava RS – pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo i člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravo na delotvoran pravni lek, strankama u postupku mora se obezbediti i sudska zaštita po konačnosti rešenja u upravnom postupku.
Glava: Pokretanje postupka po službenoj dužnosti
Predlažemo izmenu člana 22. stav 1. tački 1) i 2) tako da glasi:
„Lica, odnosno organi koji su dužni da po službenoj dužnosti Zavodu preko e-šaltera dostave radi upisa u katastar privatne i javne isprave koje su po sadržini i formi podobne za upis su:
- Prvostepeni sudovi, koji dostavljaju pravosnažne odluke donete u postupku u kome postupaju, a koje predstavljaju podoban pravni osnov za upis u katastar,
- Javni beležnici, koji dostavljaju javnobeležničke isprave koje su sačinili, izdali i potvrdili i odluke na čije donošenje su ovlašćeni, a u skladu sa zakonima kojima se uređuje njihova delatnost i koje predstavljaju podoban pravni osnov za upis u katastar.
Predlažemo izmenu stava 2. člana 22. tako da isti glasi:
„Izuzetno od stava 1. tač.1) ovog člana, javni beležnik je dužan da Zavodu dostavi i javnobeležničke isprave koje je sačinio, izdao i potvrdio i odluke na čije donošenje je ovlašćen, a u skladu sa zakonima kojima se uređuje javnobeležnička delatnost, a koja ne predstavlja podoban pravni osnov za upis u katastar, i to:“, dok bi tačke 1) i 2) ovog stava ostale neizmenjene.
Posebno ukazujemo da prilikom formulisanja izmena u članu 22 posebnu pažnju treba posvetiti uređenju pojma „dostavljanje preko e-šaltera radi upisa“ zato što se mora praviti razlika između tehničkog dostavljanja pismena koja je u radu u okviru zakonom poverenih nadležnosti javni beležnik sačinio, izdao, potvrdio i podnošenja zahteva u ime i za račun stranke čiji punomoćnik može biti advokat, ali ne i javni beležnik. Zastupanje stranke u postupku pred RGZ predstavlja pružanje pravne pomoći koje je odredbom člana 67 Ustava RS povereno advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj službi i jedinicama lokalne samouprave.
Propisom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova NE MOŽE se menjati Zakon o advokaturi niti deo poslova koji je u nadelžnosti advokature prenositi na javne beležnike.
Glava: Rok za dostavu po službenoj dužnosti
Predlažemo izmenu člana 23.st.1.tač.1) tako da ista glasi:
„javni beležnik, u roku od 24 časa od trenutka sačinjavanja, izdavanja ili potvrđivanja isprave na čije donošenje su ovlašćeni u skladu sa zakonima kojima se uređuje njihova delatnost, odnosno od dana pravosnažnosti odluke na čije donošenje su ovlašćeni.“
Ovde posebno ukazujemo da je javnobeležnički potvrđena isprava (solemnizovana isprava) privatna isprava i da Zakon o obligacionim odnosima koji kao sistemski zakon predviđa načelo dispozicije kod zaključenja ugovora, a Zakon o prometu nepokretnosti članu 4, propisuje formu u kojoj se zaključuju ugovori o prometu nepokretnosti koja je uslov za punovažnost ugovora.
Kako je ovim Nacrtom predviđeno načelo oficijelnosti zakonodavac menja prirodu samih pravnih isprava i time narušava Ustavom garantovano ljudsko pravo na imovinu (član 58. Ustava RS) i slobodno raspolaganje istom.
Glava: Pokretanje postupka upisa u katastar na osnovu zahteva stranke podnetog preko e-šaltera
Predlažemo izmenu stava 2. člana 25. Nacrta tako da isti glasi:
„Zahtev u ime stranke može podneti zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni punomoćnik stranke na osnovu datog punomoćja za zastupanje“.
Predlažemo izmenu stava 3 tačka 3 člana 25. Nacrta tako da glasi:
„punomoćje, ako zahtev podnosi advokat kao punomoćnik stranke,“
Glava: Format dokumenata koji se dostavljaju uz prijavu, odnosno zahtev preko e-šaltera
Predlažemo izmenu odredbe čl.27.st.1.tač.4. alineja 2., tako da ista glasi:
„advokat ili predstavnik službe pravne pomoći pri jedinici lokalne samouprave, pod uslovom da sa Zavodom ima zaključen ugovor o pristupanju e-šalteru (da ima status profesionalnog korisnika) i da taj dokument dostavlja uz zahtev koji podnosi u ime stranke, a na osnovu punomoćja.“
Ovde se posebno ukazuje da se svako pružanje pravne pomoći mora jasno odvojiti od eventualnih podnošenja tehničkih dokumenta i da se jasno mora normirati šta sve rade advokati kao punomoćnici u postupku pred RGZ, a šta mogu da rade ostala lica.
Glava: Izmena zahteva za upis
Predlažemo izmenu stava 1. člana 28.- u stavu (1) brisati reč „jednom“.
Glava: Ostala pravila vođenja katastra – ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti
Podržavamo predlog zakonodavca da se ne limitira odnosno određuje rok za ispravku grešaka u održavanju katastra nepokretnosti ukoliko nema kasnijih upisa odnosno ako postoji saglasnost lica koje je upisalo svoje stvarno pravo nakon pogrešnog upisa.
Glava: Izdavanje podataka iz GIKS-a od strane javnih beležnika
Predlaže se brisanje člana 54 u celosti.
Ovim članom se uvodi još jedno ovlašćenje za javne beležnike, a to je izdavanje listova nepokretnosti.
Izvodi iz GIKS imaju snagu javne isprave koju izdaje organ – organizacija nadležna za vršenje tačno određenih poverenih javnih ovlašćenja. RGZ NE MOŽE prenositi javna ovlašćenja koja su mu poverena. Posebno se ukazuje da je nesporno da javni beležnici vrše javna ovlašćenja, ali je delatnost javnih beležnika uređena Zakonom o javnom beležništvu i oni ne mogu da vrše druge poslove osim onih na koje su ovlašćeni ovim zakonom.
Glava: Povezivanje putem e-šaltera
Odredbom člana 59. Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova se predviđa efikasnost na liniji RGZ i javni beležnici. Advokatura kao i u prethodno navedenom članu, predlaže da se obezbedi da se i advokati povežu sa Republičkim geodetskim zavodom, kao samostalni i nezavisni profesionalni pružaoci pravne pomoći. U slučaju ovakvog povezivanja advokatura bi prihvatila obavezu da ona dostavlja Zavodu sve zaključene pravne poslove koje advokati sačinjavaju u okviru svoje delatnosti odnosno pružanja pravne pomoći.
Obrazloženje:
Kako ostaju na snazi kao opšti uslov za upis, odredbe o ispravama za upis i to odredbe čl.87. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru, koje definišu privatnu i javnu ispravu, ni jedna formulacija nacrta Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koja se tiče javne i privatne isprave, ne može ove isprave različito i šire formulisati. Zbog toga su predložene izmene člana 2.st.2.tačke 15) i 16). Posebna forma za ugovore o prometu nepokretnosti propisana je odredbom čl.4. Zakona o prometu nepokretnosti (solemnizacija). Zato se i postavlja pitanje je šta se u nacrtu zakona podrazumeva pod „ispravama i odlukama koje sastavlja, potvrđuje ili overava, odnosno donosi u vršenju javnih ovlašćenja obveznik, pa u obrazloženju izmena odredbe čl.2.st.2.tač.16), moramo poći od Zakona o javnom beležništvu i javnobeležničkoj delatnosti. Prema odredbi čl. 4. Zakona o javnom beležništvu, javni beležnik je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:
- sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave,
- preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete,
- na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti,
- preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.
Prema čl. 6. ovog Nacrt zakona, javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autetntičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).
Odredbama čl.82.st.1. Zakona o javnom beležništvu propisano je da se u obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju:
- Ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica,
- Sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom,
- Ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarivanja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem.
Stavom 2. ove odredbe propisano je da pravni poslovi iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organima.
U delu zakona „Javnobeležničke overe“ (znači za isprave koje javni beležnik ne sačinjava), odredbom čl.93. je propisano da:
Javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno. U obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju se naročito:
- Ugovori o prometu nepokretnosti
- Ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarivanja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem.
- Ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti.
Odredbom čl.4.Zakona o prometu nepokretnosti propisano je:
Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Ugovor koji nije zaključen na način iz st.1. ovog člana, ne proizvodi pravno dejstvo.
Odredbom čl.70. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi, nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi šta drugo, a iz cilja odredbe čl.4. Zakona o prometu nepokretnosti nesumnjivo proizilazi da je forma ugovora u obliku solemnizovane privatne isprave uslov za punovažnost ugovora.
U odeljku IV. Javnobeležnička delatnost, odredbom čl.82. jasno je propisano koje isprave javni beležnik SAČINJAVA u obliku javnobeležničkog zapisa, dok je u odredbi čl.93. takođe jasno propisano da on potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno.
Prema tome, iz svih napred navedenih propisa proizizlazi da javni beležnici NISU OVLAŠĆENI DA SAČINJAVAJU PRIVATNE ISPRAVE , osim one propisane odredbom čl.82. Zakona o javnom beležništvu, da ugovori o prometu nepokretnosti koji su zaključeni na način suprotan čl.4.st.1-3. Zakona o prometu nepokretnosti (solemnizovana isprava) ne proizvode pravno dejstvo, jer iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi ništa drugo, saglasno odredbi čl.70. ZOO.
Stoga je neophodno izmeniti odredbu čl.2.st.2.tač.16) Nacrta.
Predlažemo da se već u odredbi čl.2. Nacrt zakona-Cilj zakona i pojmovi, definiše ko su profesionalni korisnici, a da se to ne ostavlja podzakonskim aktima i sporazumima koji će biti zaključivani sa RGZ. Za advokaturu koja je samostalna i nezavisna služba pravne pomoći, i koja pravnu pomoć pruža građanima i pravnim licima prema ovlašćenjima koja ima po čl.67. Ustava Repbulike Srbije, zajedno sa službama pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, je neprihvatljivo da u krug „profesionalnih korisnika“ uđe bilo ko treći osim advokata koji pružaju pravnu pomoć, i službi pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, jer se „profesionalnim korisnicima“ prema nacrtu ovog zakona, daje pravo da osim preuzimanja podataka iz katastra, kroz e-šalter podnosi i preuzima dokumente u vezi sa upisom u katastar, a što predstavlja zastupanje.
Izmena člana 3.st.1.tač.3), traži se jer se načelo javnosti ne može ograničavati, ako se ograničava, onda podaci nisu javni i nisu dostupni svima, na koji način se obesmišljava načelo pouzdanja.
Odredba čl.15.stav(2) onako kako je nacrtom predložena, predviđa samo zabeležbu određenih sporova, u koje ne spada, na primer, spor za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, po osnovu gradnje, po osnovu jačeg pravnog osnova za sticanje svojine, i drugih svojinskih sporova, što će, ako se ovo rešenje iz nacrta usvoji, prouzrokovati veliku pravnu nesigurnost i nemogućnost ostvarenja i dokazivanja svojinskih prava. Nejasni su razlozi koji su rukovodili radnu grupu da se opredeli samo za određenu vrstu sporova, čime radna grupa procenjuje koji to sporovi mogu biti fiktivni i oni na čije pokretanje su se stranke odlučile iz lukrativnih motiva. Niko nema pravo da ocenjuje da li je neki spor fiktivan ili nije, već je samo sud ovlašćen da sudi na osnovu dokaza koje izvede u toku sudskog spora.
Obrazloženje predloga za izmenu člana 22. St.1. tač.1) i 2), kao i za izmenu čl.23.st.1.tač.1), je isto kao i za član 2. Nacrta zakona.
Što se tiče predloga za izmenu čl.25.st.2., ne može se dati pravo preduzetnicima i pravnim licima upisanim u registar posrednika, odnosno registar geodetskih organizacija, pravo da u ime stranke, na osnovu datog punomoćja, dostave zahtev za upis u katastar, zajedno sa isprava za upis i dokazom o plaćenoj taksi. Radi se o zastupanju stranke u upravnom postupku, a zastupanje je pružanje pravne pomoći koju može pružati samo advokatura.
U članu 28.st.1.. je protivno ZUP-u predviđeno da se samo jednom može proširiti, izmeniti ili precizirati zahtev, što je u suprotnosti sa pravilima opšeg upravnog postupka. Sve do donošenja prvostepenog rešenja, stranka može uređivati svoj zahtev.
Predloženo je brisanje odredbe čl.54. nacrta zakona, jer se poveravanje javnim beležnicima izdavanja izvoda iz čl.53.st.2. nacrta zakona, proširuje nadležnost javnih beležnika protivno Ustavu RS i drugim zakonima. Zakonom o ministarstvima propisano je obrazovanje posebnih organizacija, pa je tako odredbom čl.28. ovog zakona, propisano koje stručne poslove i poslove državne uprave, obavlja Republički geodetski zavod.
Odredbom čl.137. st.2. Ustava RS, propisano je da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.
Ne mogu se Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti, poveravati javniM beležnicima poslovi državne uprave koji su posebnim zakonom, Zakonom o ministarstvima, povereni RGZ-u.
Na kraju ponovo ukazujemo da je neophodno produžiti javnu raspravu i njen nastavak zakazati za drugu polovinu septembra 2017. kako bi se što širem krugu stručne javnosti omogućilo učešće u javnoj raspravi što bi svakako doprinelo kvalitetu zakona.
PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE
Dragoljub Đorđević, advokat
…
