IZVEŠTAJ STRUČNOG TIMA AKS

–          Zakona o javnom beležništvu,

–          Zakona o prometu nepokretnosti ,

–          Zakona o izmena i dopunama zakona o vanparničnom postupku,

–          Zakona o overavanju potpisa,rukopisa i prepisa,

kao i

–          Zakona o izvršenju i obezbeđenju .

Advokatska komora Srbije je nakon održanog Kongresa advokata 08.10.2014.god. svojim zahtevima dodala i zahtev za povlačenje iz procedure nacrta Zakona  o pružanju besplatne pravne pomoći. Pored predloga izmena napred navedenih zakona, predložene su i izmene sledećih zakona:

–          Zakona o pravobranilaštvu,

–          Zakona o javnim nabavkama.

Odluka o protestu doneta je zbog toga što su Zakonom o javnom beležništvu i setom pratećih zakona, narušen pravni sistem RS i ustavnost i zakonitost, povređene slobode ugovoranja građana, ukinute privatne (nejavne) isprave kao oblik zaključivanja pravnih poslova i propisana zabrana advokatima da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti, ali i sve druge ugovore.

Država je javno beležništvo u pravni sistem Srbije uvela na način što je advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj službi, zabranila da obavlja deo poslova iz pružanja pravne pomoći zajemčene Ustavom i propisane Zakonom o advokaturi, a građanima ograničila slobodu ugovoranja.

Od početka protesta do danas, između Ministarstva pravde i predstavnika Advokatske komore Srbije, bilo je nekoliko pokušaja za uspostavljanje dijaloga, ali su svi okončani bezuspešno. Stručni timovi za pregovore AKS i Ministarstva pravde, formirani su nakon sastanka održanog u Ministarstvu pravde kojem su prisustovali  predstavnici MUA, CCBE i IBA.

U periodu od 15.12.2014.godine do 26.12.2014.godine, održano je ukupno sedam sastanaka.

Polazna osnova u razgovorima stručnog tima Advokatske komore Srbije sa stručnim timom Ministarstva pravde su bili predlozi izmena gore navedenih zakona, koje je Advokatska komora Srbije dostavila Ministarstvu pravde 12.10.2014.

Ova polazna osnova podrazumeva da je advokatura zahtevala ukidanje javno- beležničkog zapisa, kao jedan od osnovnih zahteva, gde smatramo da je u najvećoj meri izražena neustavnost i nezakonitost. Uvođenje javno-beležničkog zapisa nije samo uvođenje nove forme zaključenja pravnih poslova nego je takvim rešenjem pružanje pravne pomoći-sastavljanje ugovora, iz advokature prešlo u eksluzivnu delatnost javnih beležnika.   Pored činjenice da je advokaturi oduzeto pravo da sastavlja ugovore, na taj način je istovremeno privatna isprava kod najvećeg broja pravnih poslova u potpunosti ukinuta. Samim tim  i autonomija volje  ugovornih strana je bitno ograničena ako ne i u potpunosti ukinuta. Iz ovih razloga advokatura je predložila ukidanje čl.82, 83, 84 i 85 Zakona o javnom beležništvu.

Na prvom sastanku, stručni timovi su definisali koja su to pitanja iz Zakona o javnom beležništvu, koja su najspornija, jer je zajednički konstatovano da ukoliko se reše ova najspornija pitanja, ostala će biti lakše rešena. Kao ključna sporna pitanja definisana su sledeća pitanja:

1)      Javno beležnički zapis

2)      Ugovori iz člana 82. ZOJB

3)      Solemnizacija

4)      Legalizacija

Povodom javnobeležničkog zapisa polazeći od odredbi Zakona o vanparničnom postupku, postignut je dogovor da se javnobeležnički zapis sačinjava isključivo u sledećim slučajevima:

1. Ugovori o raspolaganju nepokretnostima koje zaključuju poslovno nesposobna lica;

2. Ugovori o raspolaganju nepokretnostima koje zaključuju gluva, slepa i nema lica;

3. Sporazum o zakonskom izdržavanju.

Pravnu argumentaciju za navedeno, nalazimo u činjenici da ni pre 1.09.2014.god. advokati nisu sastavljali ove pravne poslove.

Bilo je reči i o fakultativnoj primeni javno-beležničkog zapisa u dva slučaja :

1. ugovori o hipoteci i
2. založna izjava, kada je potrebno da ove isprave imaju svojstvo izvršne isprave. Ovde smatramo važnim da napomenemo da se o ova dva slučaja razgovaralo kao O JEDINIM IZUZECIMA  FAKULTATIVNE PRIMENE.

Nakon približavanja stavova oko javnobeležničkog zapisa, prešlo se na razgovore o ostalim ugovorima iz čl.82. ZOJB, za koje je stručni tim ostao pri zahtevu advokature da sve ostale ugovore iz ove odredbe, mogu sastavljati građani ili advokati, a da ih javni beležnici mogu samo potvrđivati (solemnizovati ili legalizovati).

Stručni tim Ministarstva pravde je bio kategoričan da ne dolazi u obzir legalizacija ugovora o prometu nepokretnosti, pa se prešlo na razgovore o načinu solemnizacije svih ostalih ugovora  (osim onih za koje je prihvatljivo da budu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa) kao obavezne forme za punovažnost pravnog posla, odnosno o promeni postupka i načina solemnizacije kako bi ista bila prihvatljiva za advokaturu i građane.

Što se tiče solemnizacije naša polazna osnova je bila redefinisanje same solemnizacije. Solemnizacija  je kao rešenje po sada važećoj odredbi  čl. 93 Zakona o javnom beležništvu ostavljena kao mogućnost ali bez praktične primene jer je podrazumevala takođe sačinjavanje javno-beležničkog zapisa. U približavanju  stavova došlo se do rešenja gde bi sama solemnizaciona klauzula predstavljala javnu ispravu koja je opet bila samo uslov za punovažnost pravnog posla. Time je pravni posao ostajao u sferi privatnih isprava sa mogućnošću da ih sačinjavaju advokati ili sami građani i to u dosada postojećoj pisanoj formi bez dodataka u pogledu forme (crtice, brojevi).  Čak smo usaglašavali i radnu verziju čl.93.-definisanje solemnizacije, i ostalo je samo da se normira tehnikalija vezana za način izrade i sadržinu solemnizacione klauzule.

Radna verzija definicije solemnizacije kroz odredbe, o kojoj smo razgovarali,  je glasila:

„Javni beležnik potvrđuje ( solemnizuje) ispravu kada je to zakonom određeno.

Potvrđivanje isprave vrši se stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave (solemnizaciona klauzula) koja je javna isprava i koja je uslov za punovažnost pravnog posla.

Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.“

Potom se prešlo na razgovore šta javni beležnik ispituje i kako prilikom potvrđivanja pravnog posla, i stručni timovi su bili saglasni o sledećem:

-da javni beležnik prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu, ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćene da preduzmu pravni posao, te da će postupiti na ovaj način i kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik ili punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme odnosno pravni posao.

Stručni timovi su potom bili saglasni da je javni beležnik ovlašćen da, pošto utvrdi da postoje uslovi iz prethodne odredbe, ispita da li postoji ozbiljna  i slobodna volja da se preduzme pravni posao, zatim da je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice, i da ispita da li je pravni posao dozvoljen odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Stručni timovi su bili saglasni i da javni beležnik rešenjem odbija da solemnizuje ispravu, samo ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćene da preduzmu pravni posao.

Stručni tim Ministarstva pravde je smatrao da je javni beležnik dužan da odbije solemnizovanje isprave i ako utvrdi da je pravni posao u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, dok je stručni tim AKS smatrao da u takvim situacijama javni beležnik ne sme da odbije solemnizaciju ugovora, već da samo stranke upozori. Ovo pitanje je na šestom sastanku stručnih timova, suštinski postalo glavno sporno pitanje. Taj šesti sastanak završen je tako da stručni tim Ministarstva pravde do sledećeg sastanka razmotri još jednom svoj stav o ovom pitanju.

Nakon ovako definisane solemnizacije stručni tim Advokatske komore Srbije je smatrao saglasno postojećem pravnom sistemu da režim redefinisane solemnizacije obuhvati:

1. Ugovori o prometu nepokretnosti (ugovor o kupoprodaji, razmeni nepokretnosti, poklonu nepokretnosti i ugovor o zasnivanju stvarnih i ličnih službenosti);

2. Ugovor o doživotnom izdržavanju;

3. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života;

4. Ugovor o regulisanju imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera;

5. Ugovor o hipoteci;

6. Založna izjava.

Polazeći od navedenog, Stručni tim AKS smatra da se legalizacija vrši za isprave koje nisu obuhvaćene obaveznim javnobeležničkim zapisom ili obaveznom solemnizacijom, a saglasno Zakonu o overi potpisa, rukopisa i prepisa.

Na poslednjem sastanku stručnih timova 26.12.2014.god., stručni tim AKS je očekivao da Ministarstvo pravde da svoj odgovor u vezi poslednjeg spornog pitanja-odbijanja javnog beležnika da solemnizuje  isprave  ako utvrdi da je pravni posao u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, međutim stručni tim Ministarstva pravde je izneo nov predlog, potpuno neusaglašen sa dotadašnjom raspravom, u pogledu fakultativnosti javno-beležničkog zapisa i to za sve pravne poslove, zasnivajući isti na odredbi  čl.69. Zakona o obligacionim odnosima.

Ovakav nekorektan predlog je doveo da toga da stručni tim istog dana uputi pismeni dopis Ministrastvu pravde u pogledu neslaganja sa ovakvim postupanjem. U ovom dopisu, stručni tim AKS je izneo sledeće argumente:

Povodom  pozivanja na odredbu člana 69. Zakona o obligacionim odnosima kao razloga za propisivanje fakultativnosti javnobeležničkog zapisa, ukazano je da se ta odredba ne može primeniti u kontekstu u kojem Ministarstvo želi da je primeni. Početna odredba poglavlja „Forma ugovora“ u Zakonu o obligacionim odnosima je član 67. stav 1. (prva rečenica) koja glasi: „Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drugačije određeno.“ Ovo znači da je intencija Zakona o obligacionim odnosima da se zaključivanje ugovora ne ograničava bilo kakvom formom, upravo u cilju slobode ugovaranja. Dakle, ovo je pravilo, a izuzeci su propisani posebnim zakonima. Kako se posebnim zakonima propisuje forma za punovažnost pravnog posla, to Zakon o javnom beležništvu ne može da  propiše formu  i oblik za punovažnost posebnih pravnih poslova. Zbog posebnih zakonskih uslova za određene pravne poslove se i donose posebni propisi koji to regulišu. Imajući u vidu da je zahtev advokature izmena Zakona o prometu nepokretnosti kojom je brisan stav 1. člana 4. Zakona, sa predlogom da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi potvrđivanjem od strane javnog beležnika stavljanjem solemnizacione klauzule koja je uslov za punovažnost pravnog posla, to se Zakonom o javnom beležništvu ne može kao forma ugovora propisati javnobeležnički zapis, ni kao fakultativno pravo ugovornih strana.

Iz istog razloga se protivimo da se Zakonom o javnom beležništvu kao fakultativna forma za ugovore o hipoteci i založnu izjavu propiše javnobeležnički zapis. Na prvom mestu, ne postoji mogućnost disponiranja, ni slobodnom ugovornom voljom, ni imperativnim pravnim normama. Zakoni ne poznaju „alternativnost“ kod imperativnih normi i njihove primene. Osim toga, ovakvim rešenjem bi se u potpunosti derogiralo i iz pravnog poretka isključilo, na primer, postojanje izvršne vansudske hipoteke. Dakle, nije moguće imperativnim normama propisati istovremeno postojanje dve različite forme za punovažnost istog pravnog posla.

Prema tome, konačan stav advokature je sledeći:

JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS – OBAVEZNA FORMA:

1. Ugovori o raspolaganju nepokretnostima koje zaključuju poslovno nesposobna lica;

2. Ugovori o raspolaganju nepokretnostima koje zaključuju gluva, slepa i nema lica;

3. Sporazum o zakonskom izdržavanju.

SOLEMNIZACIJA:

Postupku solemnizacije podležu samo:

1. Ugovori o prometu nepokretnosti (ugovor o kupoprodaji, razmeni nepokretnosti, poklonu nepokretnosti i ugovor o zasnivanju stvarnih i ličnih službenosti);

2. Ugovor o doživotnom izdržavanju;

3. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života;

4. Ugovor o regulisanju imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera;

5. Ugovor o hipoteci;

6. Založna izjava.

LEGALIZACIJA:

Legalizacija se vrši za isprave koje nisu obuhvaćene javnobeležničkim zapisom ili solemnizacijom, a saglasno Zakonu o overi potpisa, rukopisa i prepisa. Prilikom normiranja odredbi o potvrđivanju nejavne isprave (solemnizacija) ostajemo kod stava da javni beležnik može odbiti solemnizaciju samo u slučaju kada se radi o strankama koje nemaju pravnu ili poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje određenog posla i kada punomoćje ne ispunjava zakonom propisane uslove.

U tom dopisu, stručni tim AKS je istakao da je advokatura  u pregovore krenula u dobroj veri, polazeći od dobre vere Ministarstva pravde, da se Zakon o javnom beležništvu i set pratećih zakona izmeni i uskladi sa Ustavom i drugim pozitivno pravnim propisima u pravnom sistemu. Koncept razgovora koji podrazumeva definisanje ključnih pitanja je sada zloupotrebljen jer se nakon razrešenja ključnih pitanja, što smo postigli na sastanku 25.12.2014. godine, od strane Ministarstva dodaje nova tačka koja je obesmislila celokupne ranije pregovore i napore.

Nakon usmenog saopštenja člana pregovoračkog tima Ministrastva pravde dana 29.12.2014.god., da se o primedbama stručnog tima AKS ne može razgovorati i da je to konačni stav Ministarsva pravde, stručni tim je na osnovu ovlašćenja dobijenih od Skupštine AKS dana 22.12.2014. i UO AKS dana 25.12.2014. doneo odluku o prekidu razgovora sa Ministarstvom pravde.  Predsednik AKS je potom izdao saopštenje o prekidu razgovora, a u popodnevnim satima dana 29.12.2014.godine u AKS je stigao dopis stručnog tima Ministarstva pravde u kome obaveštavaju stručni tim AKS da su mišljenja da je neophodno nastaviti pregovore. Po dobijanju ovog dopisa, obavestili smo stručni tim Ministarstva pravde da u celosti ostajemo pri svojim stavovima koji su izraženi u razgovorima, u dopisu od 26.12.2014.god. i odlukama Skupštine AKS od 22.12.2014.god. i Upravnog odbora AKS od 24.12.2014.godine.

Na osnovu gore iznetog vidljivo je da je advokatura pokazala spremnost da se postigne dogovor  u razgovorima  sa Ministarstvom pravde. U toku razgovora iznošena je isključivo pravna argumentacija kojom su se branili stavovi advokature, za razliku  od pravno-političkih argumenata iznošenih od strane stručnog tima Ministarstva pravde. U iscrpljujućoj raspravi kroz svih sedam sastanaka ostalo se na terenu Zakona o  javnom beležništvu uz stalne napomene stručnog tima Advokatske komore Srbije da se diskusija mora otvoriti o preostalih šest zakona koji su sastavni deo zahteva AKS kao i zahtevu za povlačenje nacrta Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

Svi predlozi koji su isticani u razgovorima od strane stručnog tima AKS bili su isključivo u okviru poštovanja odredaba Ustava, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o advokaturi. Dakle, na otklanjanju urušenosti pravnog poretka i pravnog sistema.

Od strane stručnog tima Ministarstva pravde nije pružena stručna pravna argumentacija, već se inverzijom pitanja koja su bila predmet razmatranja, razgovor svodio na prostu odbranu postojećih rešenja. Suštinski cilj stručnog tima Ministarstva pravde je bio da se u javnosti stvori utisak o postojanju navodne volje za razrešenje nastale situacije, a faktički je branjen postojeći sistem javnog beležništva uz minimalnu spremnost za ponovne „kozmetičke“ izmene ZOJB.

Pogubnost upuštanja javnih beležnika u sadržinu privatnih ( nejavnih) isprava, i odbijanje potvrđivanja isprava, već se uveliko pokazuje u praksi i radu javnih beležnika. Probleme imaju i fizička i pravna lica. O konkretnim primerima iz prakse, stručni tim će u posebnom izveštaju izneti svoje dodatne arumente, a svi argumenti su na praktičnim primerima izlagani u razgovorima.

Stručni tim AKS je stručnom timu Ministarstva pravde dao i svoje predloge u pogledu sačinjavanja javnobeležničkih zapisnika.

Stručni tim AKS izražava žaljenje zbog ishoda razgovora. O nastavku pregovora sa Ministarstvom pravde, odluku moraju doneti organi AKS.

STRUČNI TIM AKS

—