Poštovane kolege,
Iz Vaših komentara sam primetila da izveštaj stručnog tima AKS možda nije bio dovoljno jasan, pa sam, da bi se izbegle nepotrebne rasprave, rešila da Vam isti dopunim sledećim objašnjenjem:
Pre svega, odluka o prekidu obustave rada je na Upravnom odboru AKS i Skupštini AKS. Stručni tim je imao zadatak samo da pregovara o Zakonu o javnom beležništvu i setu pratećih zakona. Stručnom timu je okvir za pregovore dat u odluci Upravnog odbora AKS i odluci Skupštine AKS, a ovaj okvir podrazumeva da se napred navedeni propisi izmene u meri koja je potrebna da bi počeli da radimo, odnosno u meri koja zadovoljava naše zahteve u pogledu izmene ovih propisa.
Stoga Vam pojašnjavam ono što je dogovoreno, a što smo smatrali da je jasno kada smo pisali izveštaj, ali očigledno nije.
Javni beležnici će moći da sačinjavaju samo ugovore o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, gluvih, nemih i slepih lica i sporazume o zakonskom izdržavanju. Javni beležnici će osim ovoga, moći da, na poseban zahtev stranke, u formi zapisa sačine ugovor o hipoteci i založnu izjavu kada je potrebno da iste imaju svojstvo izvršne isprave. To je sve što će javni beležnici moći da sačinjavaju, i to su jedini oblici javnobeležničkog zapisa.
Obavezna forma za sve ostale ugovore (koje neće moći da sačinjavaju javni beležnici, već gradjani i advokati ) i to:
-ugovore o prometu nepokretnosti (ugovori o kupoprodaji, ugovori o poklonu, ugovori o razmeni, ugovori o zasnivanju ličnih i stvarnih tereta)
-ugovore o doživotnom izdržavanju
-ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života
-ugovori o regulisanju imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera, bračni ugovori
će biti propisana ne Zakonom o javnom beležništvu, već izmenama svih posebnih zakona i to: Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasledjivanju i Porodičnog zakona, kojima će se kao forma za punovažnost ovih ugovora, propisati solemnizacija.
Izmene ovih posebnih zakona, idu odmah uz izmene ZOJB, tako da , na primer, u odredbi čl.4. Zakona o prometu nepokretnosti će biti propisano da je obavezna forma za punovažnost ugovora o prometu nepokretnosti solemnizacija.
Zakonom o javnom beležništvu će potpuno na nov način biti propisana solemnizacija, i ona neće biti ni nalik na sadašnju solemnizaciju (pretpostavljam da je otpor solemnizaciji izazvan sadašnjim načinom i postupkom solemnizacije).
Naime, solemnizacija će biti takva da se za ugovor koji sačinjavaju gradjani ili advokat, neće tražiti posebna forma kao sada, već će se ugovori sačinjavati u slobodnoj formi kao i pre 1.09.2014.godine. Potvrda-solemnizaciona klauzula će biti stavljana na poseban papir koji će se pribijati uz ugovor jemstvenikom, i sama klauzula će biti javna isprava, dok sam ugovor zadržava svoj privatno pravni karakter-ostaje nejavna isprava. Prilikom solemnizacije, javni beležnik će utvrdjivati identitet ugovorača, pitaće ih da li ugovor odražava njihovu slobodnu volju i potvrdiće overom da je utvrdio identitet, da su stranke izjavile da je ugovor izraz njihove volje, da su ga potpisale u njegovom prisustvu. Javni beležnik će moći da odbije solemnizaciju samo u slučaju da stranka nije poslovno sposobna i da nema uredno punomoćje , i kada oceni da se radi o apsolutno ništavom ugovoru u smislu odredbe čl.103. ZOO. Protiv rešenja javnog beležnika stranka će imati pravo prigovora Osnovnom sudu, i žalbu protiv rešenja Osnovnog suda Višem sudu, tako da je obezbedjena sudska kontrola rada javnih beležnika , a ne kao do sada, samo prigovor JB komori. Rok za odlučivanje Osnovnog suda 8 dana, rok za Viši sud za odlučivanje po žalbi 15 dana.
Naravno pošto je solemnizacija sasvim pojednostavljena i promenjena, doći će i do promene tarife javnih beležnika.
Prema tome, i meni kao i svima Vama je žao što Ustavni sud nije doneo odluku povodom naših inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti javnobeležnikog zapisa. Od inicijative niko neće odustati, ali bi ovim dogovorom i izmenama propisa, ostao sporan javnobeležnički zapis samo za tri situacije gde je jb zapis obavezan, i dve gde je fakultativan.
Ovakvim izmenama mi gradjanima i sebi vraćamo ono što nam je oduzeto-pravo sastavljanja ugovora bez posebne forme, u formi u kojoj smo ih i sačinjavali, i dobijamo da javni beležnici ne mogu ove ugovore sačinjavati, već samo potvrdjivati u izmenjenom i pojadnostavljenom postupku solemnizacije, a kontrolu rada vrši sud.
Zaboravite sadašnje odredbe o solemnizaciji, ista će biti redefinisana i pojednostavljena, javni beležnici neće moći sačinjavati ugovore koji se solemnizuju, već samo gradjani i advokati, a javnobeležnički zapis ostaje samo sa tri pravna posla koja sam napred navela.
Ono što je takodje bitno, izborili smo se za to da se ZOJB ne propisuje forma za punovažnost ugovora, već to mora biti uredjeno posebnim zakonima. ZOJB će biti uklopljen u pravni poredak u skladu sa ostalim zakonima, a ostaje sporno pitanje ustavnosti javnobeležničkog zapisa, za šta, priznaćete svi, nismo nadležni i to će i dalje ostati posao Ustavnog suda.
Osim toga, izborili smo se i za to da privatni pravni poslovi ostaju u domenu privatnog prava, da solemnizacijom ne postaju javne isprave, kao sada, već ostaju nejavne isprave.
Izmene će biti ne samo Zakona o javnom beležništvu, već i seta pratećih zakona, kao i Zakona o nasledjivanju, Porodičnog zakona i ostalih posebnih zakona za ostale ugovore koji su sada navedni u ZOJB.
Zahtev advokature je uprošćeno: Ono što gradjani i advokati sastave, da javni beležnik overi. To smo u pregovorima ostvarili. Nije ovde važno da li se nešto zove solemnizacija ili legalizacija, već je bitna suština i pravne posledice i značaj overe.
Molim stoga sve kolege da sačekaju nacrte izmena svih napred navedenih zakona, pa da nakon toga sude o onome što je dogovoreno. Na kraju, odluku će doneti organi AKS.
Protest nije vodilo rukovodstvo AKS, već organi AKS, Upravni odbor AKS i Skupština AKS koja je na poslednjoj sednici, dala podršku pregovorima i okvir za pregovore. Pregovori su vodjeni u tom okviru.
U svoje lično ime, preuzimam svu odgovornost za kvalitet pregovora i rešenja koja su ili će biti postignuta, ali moja odluka i stručnog tima, neće biti presudna, već odluka organa komore.
Da li je pregovore trebalo voditi ili ne, da li je trebalo da čekamo odluku Ustavnog suda ili ne, o tome je odluku donela Skupština AKS. Koliko se sećam skoro jednoglasno, sa jednim glasom protiv, ako se dobro sećam.
I nakon izmena ZOJB i ostalih zakona, ostaje nam konstanta angažovanost kada je zakonodavna aktivnost u pitanju, budnost, opreznost.
Ponavljam apel svim kolegama-sačekajte nacrt odredbi izmena svih zakona, razmislite zbog čega smo krenuli u protest, šta nam je bio cilj, pa potom formirajte svoj sud o svemu.
Jasmina Milutinović, advokat iz Čačka, član stručnog tima AKS
…