И . За правилну примену Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање, чл. 4ст. 1, а ради утврђивања ткз. полазне основице за утврђивање висине паушалног прихода, неопходно је сагледати званично објављене податке у СЛ Гласницима Републике Србије, а који достављамо као прилог означен под бројем 1.
Прилог број. 1 садржи податке о просечној заради у РС по месецима за 2013. годину за целу територију Србију и исте податке по регионима.
Према овим публикованим пођацима просечна зарађа у републици Србији за 2013. годину је била у распону од 54.447 у Јануару па до 70.071 динар, што у просеку месечно је била 60.893 динара у бруто износу.
Према истом извештају зарада у Региону Сумадије и Западне Србије, где припада и Крушевац, је била почев од 47.450 дин. у Јануару, па до 58.529 динара у Децембру месецу, што у просеку месечно је била 51.569, односно МАЊА је за ВИШЕ од 10% од просечне у Републици.
Према званично публикованим подацима, приказаним у документу означеном као прилог бр. 2, просечна зарада у Крушевцу за 2013. годину износила је 49.037 динара укупно (бруто), а без пореза и доприноса износила је 36.149 динара.
Имајући у обзир предње поратке, НИЈЕ МОГУЋЕ ни РЕАЛНО применити чл. 4 ст. 1 поменуте Уредбе а у односу на полазну основицу.
МОГУЋА ЈЕ САМО ПРИМЕНА чл. 4 ст.2 и као полазну основицу узети просечну зараду за град Крушевац, коју треба такође кориговати кроз одређивање полазне основице у смислу чл. 4 став 6 поменуте Уредбе. Наиме, у оквиру Основног суда у Крушевцу постоји судска јединица у Варварину, која покрива подручје Општине Варварин и Цићевац.
Према званично публикованим подацима, приказаним у документу бр.2, просечно бруто исплаћена зарада за 2013. годину у Варварину износила је 46.636 дин, а без пореза и доприноса 33.810 динара.
Судска јединица Вараварин, покрива и Општину Ћићевац. Према истом документу просечно исплаћена зарада у бруто износу била је 38.125 динара, а без пореза и доприноса 29.417 динара. Применом чл. 4 ст. 6 поменуте Уредбе, средња вредност просечних месечних бруто зарада за 2013. годину износила је 44.599 динара, док би средња вредност просецне зараде без пореза идоприноса износила 33.125,33 динара.
Предлог је да се основица из члана 4 став 2, а применом из тог члана став 5, увећа максимално до 50%. Значи не примењивати двоструку висину.
ИИ. Да би била правилна примена чл. 5 пореске Уредбе, најпре је неопходно да се правилно поступи по чл. 4, ст. 2 користећи податке наведене под И овог поднеска.
Ради правилног одредивања полазне основице за утврдивање висине паушалних прихода, треба имати у виду такође званично публиковане податке о висини исплаћених зарада за период Јануар-Април 2014. године изражене у документу означеном под бројем 3.
Према подацима из тог документа, исплаћена бруто зарада за Јануар месец за Општину Крушевац износила је 49.929 дин а нето 36,149 динара. Приказани номинални индекси у том дукументу указују на пад зараде. У Варварину према истом документу, такоде су у Јануару месецу исплаћене мање зараде.Према подацима из тог документа уочава се углавном пад зарада, тако да су нереалних 120% увећања основице из чл- 4 ст.2 за нас адвокате са подручја Крушевца, односно предвидене висине паушалног прихода за 2014 годину у односу на зараде у 2013 год.
Напред истакнути подаци директно утичу на примену чл. 6 ст.4 тачка 1. Ми адвокати смо практично један другоме конкуретни, тржишне прилике су ОЧАЈНЕ, локалне прилике такође, што је опште познато, тако да може доћи у обзир само делимична примена, односно само у односу на процент предвиденог умањења до 50%. НЕМА МЕСТА за предвиђеним увећањем до плус 100%.
Уредба овим чланом и ставом предвиђа умање по основу високих цена и инпута али укључује само „репроматеријал“. За нас адвокате „репроматеријар су поред трошкова канцеларије- папира, ситног потрошног канцелариског материјала, интернета, преплате на правну базу обзиром на скоро свакодневне измене прописа, чланарине Коморама, фонда солидарности…. и веома високе судске таксе, накнада по службеној дужности али не у пуном износу 50% од тарифе, исплате тих накнада се великим закашњењем и без икаквих камата, обавезно осигурање.
То практично значи ДА СЕ МОГУ ПРМЕНИТИ САМО УМАЊЕЊА предвидена чл. 6 тачка 4.
Увећање од до плус 300% односно до плус 100% предвидено чл. 6. ст.7 тачка 1 и 2 СУ ПОТПУНО НЕПРИМЕЊИВИ И НЕРЕАЛНИ из више разлога. Један од њих и основни разлог је тај што нигде и нико није дефинисао шта значи ,,репутација“ за адвоката. Који би то орган или тело било меродавно за нас 116 адвоката у Крушевцу да би могао аргументовано да нас рангира. Потпуно је иначе поремећен систем вредности. На свакој копирници се по цени од 10-100 динара могу наћи скоро све врсте уговора. Безброј је невладнихих, владиних и безброј других организација за бесплатно пружање правне помоћи, безброј је надриписара, безброј радника Катастра, органа управе, шефова и секретара МЗ, безброј
разноразних агенција који се уз накнаду знатно нижој од адвокатске тарифе “баве адвокатуром”, чак се појављују и на рочиштима. Па скоро на свакој трафлци могу се купити копирани разноразни обраци иницијалних аката. Књижаре и трафике су пуне издањима разноразних збирки тужби, поднесака предлога и других папира.
ДУЖИНА РАДНОГ СТАЖА УПРАВОСУЂУ НИКАКО НЕ БИ МОГАО ДА БУДЕ РАЗЛОГ за увећање из чи. 6 ст.7 тачка 2. Дипломирани правник са положеним Павосудним испитом је то и у фирми и у суду а искуство стиче где год да је радио. Тај део уредбе је мало и у колизији са одредбом из чл 6 ст.6 Нелогицно је мало да Адвокат старости 50-65 године, по основу само година живота добија умањење, а да уколико се и бавио адвокатуром рецимо 20 година добије још и увећање до 300 %. Код овако честе промене прописа искуство и рутину у примени истх сваки адвокат без обзира на године проведене у адвокатури стиче наново. Године старости могу само да буду додатно оптерећење јер уз године иде и пад радних способности.
Године бављења адвокатуром могу само имати утицаја на факторе који могу имати утицаја на увећање зараде, али не битног утицаја.
УПРАВО ЗБОГ ТОГА ТРЕБА ПРИМЕНИТИ САМО УМАЊЕЊА из чл 6.ст.7 тачка 2.
ТАЧКУ 1 не треба НЕ ТРЕБА ПРИМЕЊИВАТИ све док се не одреде ваиидни критеријуму за “репутацију”, ДОК ТАЧКУ 3 треба примениту у целости. Посебно због насталих елементарних непогода, који ће свакако битно утицати на приход код свих пореских обвезника.
Предлог је такодје да се умањење из члана 6 став 7 тачка 2 врши према дужини радног стажа уопште с тим што би се направиле групе адвоката према дужини радног стажа према извештају коморе достављеном Вишем суду Крушевац.
Уз све то треба имату у виду и публиковане податке из документа означеног под бр. а ради се о односу измеду реалног и номиналног раста зарада.
…
