Др Драгише Мишовића 1/2, Чачак, 32102, Србија

ZA ŽALBU NA PORESKA REŠENJA

I . Za pravilnu primenu Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, čl. 4st. 1, a radi utvrđivanja tkz. polazne osnovice za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, neophodno je sagledati zvanično objavljene podatke u SL Glasnicima Republike Srbije, a koji dostavljamo kao prilog označen pod brojem 1.

Prilog broj. 1 sadrži podatke o prosečnoj zaradi u RS po mesecima za 2013. godinu za celu teritoriju Srbiju i iste podatke po regionima.

Prema ovim publikovanim pođacima prosečna zarađa u republici Srbiji za 2013. godinu je bila u rasponu od 54.447 u Januaru pa do 70.071 dinar, što u proseku mesečno je bila 60.893 dinara u bruto iznosu.

Prema istom izveštaju zarada u Regionu Sumadije i Zapadne Srbije, gde pripada i Kruševac, je bila počev od 47.450 din. u Januaru, pa do 58.529 dinara u Decembru mesecu, što u proseku mesečno je bila 51.569, odnosno MANJA je za VIŠE od 10% od prosečne u Republici.

Prema zvanično publikovanim podacima, prikazanim u dokumentu označenom kao prilog br. 2, prosečna zarada u Kruševcu za 2013. godinu iznosila je 49.037 dinara ukupno (bruto), a bez poreza i doprinosa iznosila je 36.149 dinara.

Imajući u obzir prednje poratke, NIJE MOGUĆE ni REALNO primeniti čl. 4 st. 1 pomenute Uredbe a u odnosu na polaznu osnovicu.

MOGUĆA JE SAMO PRIMENA čl. 4 st.2 i kao polaznu osnovicu uzeti prosečnu zaradu za grad Kruševac, koju treba takođe korigovati kroz određivanje polazne osnovice u smislu čl. 4 stav 6 pomenute Uredbe. Naime, u okviru Osnovnog suda u Kruševcu postoji sudska jedinica u Varvarinu, koja pokriva područje Opštine Varvarin i Cićevac.

Prema zvanično publikovanim podacima, prikazanim u dokumentu br.2, prosečno bruto isplaćena zarada za 2013. godinu u Varvarinu iznosila je 46.636 din, a bez poreza i doprinosa 33.810 dinara.

Sudska jedinica Varavarin, pokriva i Opštinu Ćićevac. Prema istom dokumentu prosečno isplaćena zarada u bruto iznosu bila je 38.125 dinara, a bez poreza i doprinosa 29.417 dinara. Primenom čl. 4 st. 6 pomenute Uredbe, srednja vrednost prosečnih mesečnih bruto zarada za 2013. godinu iznosila je 44.599 dinara, dok bi srednja vrednost prosecne zarade bez poreza idoprinosa iznosila 33.125,33 dinara.

Predlog je da se osnovica iz člana 4 stav 2, a primenom iz tog člana stav 5, uveća maksimalno do 50%. Znači ne primenjivati dvostruku visinu.

II. Da bi bila pravilna primena čl. 5 poreske Uredbe, najpre je neophodno da se pravilno postupi po čl. 4, st. 2 koristeći podatke navedene pod I ovog podneska.

Radi pravilnog odredivanja polazne osnovice za utvrdivanje visine paušalnih prihoda, treba imati u vidu takođe zvanično publikovane podatke o visini isplaćenih zarada za period Januar-April 2014. godine izražene u dokumentu označenom pod brojem 3.

Prema podacima iz tog dokumenta, isplaćena bruto zarada za Januar mesec za Opštinu Kruševac iznosila je 49.929 din a neto 36,149 dinara. Prikazani nominalni indeksi u tom dukumentu ukazuju na pad zarade. U Varvarinu prema istom dokumentu, takode su u Januaru mesecu isplaćene manje zarade.Prema podacima iz tog dokumenta uočava se uglavnom pad zarada, tako da su nerealnih 120% uvećanja osnovice iz čl- 4 st.2 za nas advokate sa područja Kruševca, odnosno predvidene visine paušalnog prihoda za 2014 godinu u odnosu na zarade u 2013 god.

Napred istaknuti podaci direktno utiču na primenu čl. 6 st.4 tačka 1. Mi advokati smo praktično jedan drugome konkuretni, tržišne prilike su OČAJNE, lokalne prilike takođe, što je opšte poznato, tako da može doći u obzir samo delimična primena, odnosno samo u odnosu na procent predvidenog umanjenja do 50%. NEMA MESTA za predviđenim uvećanjem do plus 100%.

Uredba ovim članom i stavom predviđa umanje po osnovu visokih cena i inputa ali uključuje samo „repromaterijal“. Za nas advokate „repromaterijar su pored troškova kancelarije- papira, sitnog potrošnog kancelariskog materijala, interneta, preplate na pravnu bazu obzirom na skoro svakodnevne izmene propisa, članarine Komorama, fonda solidarnosti…. i veoma visoke sudske takse, naknada po službenoj dužnosti ali ne u punom iznosu 50% od tarife, isplate tih naknada se velikim zakašnjenjem i bez ikakvih kamata, obavezno osiguranje.

To praktično znači DA SE MOGU PRMENITI SAMO UMANJENJA predvidena čl. 6 tačka 4.

Uvećanje od do plus 300% odnosno do plus 100% predvideno čl. 6. st.7 tačka 1 i 2 SU POTPUNO NEPRIMENJIVI I NEREALNI iz više razloga. Jedan od njih i osnovni razlog je taj što nigde i niko nije definisao šta znači ,,reputacija“ za advokata. Koji bi to organ ili telo bilo merodavno za nas 116 advokata u Kruševcu da bi mogao argumentovano da nas rangira. Potpuno je inače poremećen sistem vrednosti. Na svakoj kopirnici se po ceni od 10-100 dinara mogu naći skoro sve vrste ugovora. Bezbroj je nevladnihih, vladinih i bezbroj drugih organizacija za besplatno pružanje pravne pomoći, bezbroj je nadripisara, bezbroj radnika Katastra, organa uprave, šefova i sekretara MZ, bezbroj
raznoraznih agencija koji se uz naknadu znatno nižoj od advokatske tarife “bave advokaturom”, čak se pojavljuju i na ročištima. Pa skoro na svakoj traflci mogu se kupiti kopirani raznorazni obraci inicijalnih akata. Knjižare i trafike su pune izdanjima raznoraznih zbirki tužbi, podnesaka predloga i drugih papira.

DUŽINA RADNOG STAŽA UPRAVOSUĐU NIKAKO NE BI MOGAO DA BUDE RAZLOG za uvećanje iz či. 6 st.7 tačka 2. Diplomirani pravnik sa položenim Pavosudnim ispitom je to i u firmi i u sudu a iskustvo stiče gde god da je radio. Taj deo uredbe je malo i u koliziji sa odredbom iz čl 6 st.6 Nelogicno je malo da Advokat starosti 50-65 godine, po osnovu samo godina života dobija umanjenje, a da ukoliko se i bavio advokaturom recimo 20 godina dobije još i uvećanje do 300 %. Kod ovako česte promene propisa iskustvo i rutinu u primeni isth svaki advokat bez obzira na godine provedene u advokaturi stiče nanovo. Godine starosti mogu samo da budu dodatno opterećenje jer uz godine ide i pad radnih sposobnosti.

Godine bavljenja advokaturom mogu samo imati uticaja na faktore koji mogu imati uticaja na uvećanje zarade, ali ne bitnog uticaja.

UPRAVO ZBOG TOGA TREBA PRIMENITI SAMO UMANJENJA iz čl 6.st.7 tačka 2.

TAČKU 1 ne treba NE TREBA PRIMENJIVATI sve dok se ne odrede vaiidni kriterijumu za “reputaciju”, DOK TAČKU 3 treba primenitu u celosti. Posebno zbog nastalih elementarnih nepogoda, koji će svakako bitno uticati na prihod kod svih poreskih obveznika.

Predlog je takodje da se umanjenje iz člana 6 stav 7 tačka 2 vrši prema dužini radnog staža uopšte s tim što bi se napravile grupe advokata prema dužini radnog staža prema izveštaju komore dostavljenom Višem sudu Kruševac.

Uz sve to treba imatu u vidu i publikovane podatke iz dokumenta označenog pod br. a radi se o odnosu izmedu realnog i nominalnog rasta zarada.

VAŠ KOMENTAR

six + nineteen =